Dobrilo Dedeic, clan Odbora za bezbjednost i odbranu Skupštine Crne Gore REAGOVANJE povodom saopštenja Ministarstva odbrane koje su prenijeli crnogorski mediji
Utorak, 5. jun 2007. godine Reakcija Ministarstva odbrane zaslužuje pažnju i komentar iz razloga što konacno pruža mogucnost javne polemike u vezi sa procesima prodaje viška naoružanja i cašcavanja vojnom imovinom. Istovremeno, dobro bi bilo da se pod lupu javnosti stavi kompletan proces reforme i transformacije vojnih snaga od vremena državne zajednice do novouspostavljene Vojske privatne države. Iskreno, ne znam zašto je na moje javno iznesene stavove reagovao portparol Ministarstva odbrane kada, odlukom Vlade Crne Gore, jedino rešenje o sistematizovanom radnom mjestu u tom resoru ima ministar Boro Vucinic. Preciznije, Vojska Crne Gore, pored toga što nema strategiju, doktrinu, konkretne zakone, ima problem formalnog Ministarstva odbrane koje nije kompletirano i koje u punom kapacitetu egzisitra iskljucivo na papiru. Zato je veoma diskutabilno zašto se jedan dio vojnog naoružanja planira uništiti kada znamo da Crna Gora nema nikakav sistemski vojni dokument, a samim tim društvo je zakinuto za definisane potencijalne rizike, prijetnje i izazove koji bi bili sadržani u jednom takvom aktu. Upravo zbog toga, SL opravdano sumnja da republicka Vlada paušalno raspolaže ne malim sredstvima od navrat – nanos realizovanih transakcija u procesu prodaje viška naoružanja i vojne opreme. Ne sporeci utemeljenost razloga za jacanje malih, racionalnih, mobilnih, funkcionalnih i obucenih jedinica sa kvalitetnim naoružanjem i opremom, postavlja se logicno pitanje: kako je u situaciji nedefinisanih procjena o bezbjedonosnim izazovima moguce, i na osnovu cega, donijeti odluku o ukidanju, recimo, oklopnih jedinica? Sasijesanjem ili topljenjem jednog tenka težine 30 tona ostvaruje se 20 do 30 puta manja materijalna dobit u odnosu na njegovu suštinsku ili upotrebnu vrijednost. Takode, potpuno je jasno da u postojecim, a ocigledno i projektovanim okolnostima, Crna Gora nema kapacitet da kupi kvalitetan tenk koji košta pola miliona evra. Cudno je da u Ministarstvu odbrane previdaju da su Makedonci prodali svoje obnovljene vojne resurse, a nedugo potom, pozajmljivali i kupovali naoružanje iz inostranstva da bi ugušili pobunu na podrucju svoje zemlje. Ko može garantovati da Crnoj Gori oružje više ne treba, da je postojece potrebno uništiti, a da sjutra necemo morati kupiti novo? I da ne bude spora, neka sredstva ce se svakako morati uništiti, ali to treba raditi na transparentan i strateški nacin, uz nedvosmislene i otvorene tendere, ozbiljne firme, sa definisanim nacinima uništenja sredstava koji ce biti prepoznati kao interes javnosti, sistema odbrane i naroda. Najzad, u kom je pravcu odmakao proces nakaradnih vojnih reformi, svjedoci i to što pripadnici Vojske Crne Gore i dalje nose stare i izlizane uniforme, za razliku od njihovih kolega u regionalnom okruženju koji su se, u meduvremenu, upodobili nekim drugim standardima. Iako nemamo odgovor na pitanje na osnovu kojih dokumenata je donesena odluka o formiranju postojecih jedinica Vojske privatne države, nedvosmisleno možemo da utvrdimo da se jedan te isti kvadratni metar vojne imovine prodaje po 540 evra jeftinijoj cijeni pod uslovom da Vladini cinovnici zakace bolju proviziju ili imaju sreden dnevni bioritam i horoskop! A od sledecih ,,transakcija'', dok vojna lica cekaju sudsku, ljudsku i Božiju pravdu za svoje plate, nici ce i nova zgrada Uprave policije, vrijedna desetak miliona evra... Sramno, ili možda bez komentara!
