Hapšenje generala Zdravka Tolimira
"Dobrovoljno hapšenje" Mladićevog jataka
U BIA ne veruju da će im traganje za Mladićem biti mnogo lakše nakon
Tolimirovog hapšenja. "Teško je sa sigurnošću tvrditi da će sada biti lakše da
se dođe do Mladića, jer nema informacija da li umesto Tolimira danas postoji
'mozak' koji koordinira akciju skrivanja Mladića ili je, pak, mreža koju je on
ranije organizovao dovoljno jaka da duže funkcioniše i bez 'koordinatora' kakav
je bio Tolimir”, kaže naš izvor
Slobodan Durmanović
_____
Hapšenje penzionisanog generala Vojske RS Zdravka Tolimira gotovo da je
iznenadilo širu javnost, iako se već više od godinu dana po političkim
kuloarima u Srbiji moglo čuti da je general Tolimir "pod šapom" Bezbednosno
informativne agencije (BIA) Srbije, te da je samo pitanje vremena kada će biti
uhapšen. S obzirom na to da su, u međuvremenu, sva nagovaranja posrednika o
Tolimirovoj "dobrovoljnoj predaji" propala, preostala je samo jedna opcija -
hapšenje.
Mozak Mladićevog skrivanja: "Novi Reporter" je pre oko godinu i po dana
objavio, pozivajući se na izvore u BIA, da se Tolimir nalazi u Srbiji i da je
teško bolestan. Dva su razloga zašto Tolimir do sada nije uhapšen. Prvi razlog
nalazi se u opredeljenju prve vlade Vojislava Koštunice da haške optuženike ne
isporučuje u Hag, već da ih natera na "dobrovoljnu predaju". Drugi razlog, ne
manje važan, bio je sadržan u uverenju tadašnjih vlasti da će se praćenjem
Tolimira možda doći do pouzdanih informacija o kretanju generala Ratka Mladića,
s obzirom na to da je reč o Mladićevom pomoćniku za obaveštajno-bezbednosne
poslove u Glavnom štabu Vojske RS tokom rata i čoveku od Mladićevog izuzetnog
poverenja. Napokon, Tolimir je i u domaćim i u međunarodnim krugovima važio za
vrlo sposobnog obaveštajca, ali i za čoveka koji je snažno držao do svojih
uverenja. A dva od tih uverenja, prema tvrdnjama nekih od njegovih bivših
kolega, bila su da se neće sam predati i da treba da pomogne skrivanje Mladića.
Izgleda da se nekadašnji Mladićev prvi obaveštajac držao tih uverenja sve do
sada. Prema izvorima "NR", tokom posrednih pregovora Tolimir nikada nije uputio
jasan signal da namerava da se preda. U međuvremenu je iza sebe pokušao da
ostavi kakvu-takvu mrežu pomagača za skrivanje Mladića, da bi ta mreža mogla da
funkcioniše i bez njega, pošto ga je zdravlje napuštalo a, takođe, imao je u
vidu da i sam može biti uhapšen. "Postoje neka posredna saznanja o kretanju
Mladića do kraja 2005. godine, ali od tada postoje samo indicije o njegovom
skrivanju. Smatramo da je upravo Tolimir do tada bio mozak operacije skrivanja
Mladića, organizujući grupe jataka koje međusobno nisu bile tako jako uvezane
koliko su veze bile jake unutar svake od grupa. Kada bi jedna grupa bila
praćena, druga bi se aktivirala da bi se zameo trag Mladiću. I to, kako stoje
stvari, do sada funkcioniše", kaže izvor "NR" iz srbijanske BIA.
U toj bezbednosnoj službi, međutim, ne veruju da će im traganje za Mladićem
biti mnogo lakše nakon Tolimirovog hapšenja. "O tome je još rano govoriti.
Zapravo, teško je sa sigurnošću tvrditi da će sada biti lakše da se dođe do
Mladića, jer nema informacija da li umesto Tolimira danas postoji 'mozak' koji
koordinira akciju skrivanja Mladića ili je, pak, mreža koju je on ranije
organizovao dovoljno jaka da duže funkcioniše i bez 'koordinatora' kakav je bio
Tolimir”, kaže naš izvor.
Isplanirano hapšenje: Dakle, pošto su vlasti u Srbiji na kraju procenile da,
ipak, imaju veću korist od Tolimira u Hagu nego u Srbiji, iz BIA je do Tolimira
procurilo da bi mogao da bude uhapšen i isporučen u Hag. Izvesno je, međutim,
da su srbijanske vlasti odlučile da Tolimir ne bi trebalo da bude uhapšen na
teritoriji Srbije, s obzirom na to da su sve vreme tvrdili da taj čovek više ne
boravi u Srbiji. U prilog tome jasno govori izjava zamenika načelnika Uprave
policije MUP-a RS Dragog Miloševića da je Tolimir do hapšenja boravio u Srbiji,
te odbijanje šefa Nacionalnog saveta Srbije za saradnju s Haškim tribunalom
Rasima Ljajića da o tome govori i koji to, na kraju, nije mogao ni da
demantuje. Podsećanja radi, veoma dobro upućeni Dragi Milošević u poslednje tri
godine, počev od direktorovanja policijom RS Dragomira Andana, bio je zadužen
za operacije obrade haških optuženika i njihovih porodica u cilju "dobrovoljne
predaje".
Postoje dve verzije o tome kako je Tolimir uhapšen i teško je proceniti koja je
od njih verodostojna. Prema prvoj verziji, Tolimir je upozoren da treba da se
skloni, a za to mu je ostavljen slobodan jedino put prema Republici Srpskoj,
gde ga je, zapravo, čekala ovdašnja policija sa tačnim informacijama srbijanske
policije o njegovom kretanju. Prema drugoj priči, Tolimir je, navodno, pristao
da, praktično "dobrovoljno" bude predat policiji RS koja bi ga sačekala
prilikom prelaska na ovu stranu Drine. Druga verzija verodostojna je tek
utoliko ukoliko se Tolimir u međuvremenu predomislio u pogledu stava da se neće
dobrovoljno predati. Neki od njegovih bivših kolega u to ne veruju. "Za razliku
od pojedinih srbijanskih generala, Tolimir nikada nije verovao da će mu Haški
tribunal, ako se dobrovoljno preda, dopustiti da se brani sa slobode", uverava
jedan bivši funkcioner nekadašnje Uprave bezbednosti Vojske RS.
Oboleli general u Hagu: Tolimir, zapravo, nema čemu dobrom da se nada u Hagu,
najpre imajući u vidu težinu optužbi, među kojima je i optužba za saučesništvo
u genocidu u Srebrenici jula 1995. godine, ali i optužbe za deportaciju
muslimana iz Žepe. Ilustracije radi, istog dana kada je prebačen u pritvorsku
jedinicu u Sheveningen, na suđenju sedmorici visokih oficira Vojske i MUP-a RS
predočen je dokument sa Tolimirovim potpisom.
Reč je o telegramu koji je, 21. jula 1995. Tolimir poslao generalu Radivoju
Miletiću sa isturenog komandnog mesta nadomak Žepe prilikom operacije
zauzimanja te enklave. U njemu Tolimir zahteva da mu se odobri "upotreba
hemijskih sredstava" radi lakšeg vojnog prodora na prostor Žepe. Istina, ni
tužilac Piter Mekloski nije rekao da pod "hemijskim sredstvima" podrazumeva
neke druge gasove osim suzavca i zagušljivca, ali je nagovestio da će mu ta
naredba, iako nikada nije odobrena, biti dragocena da pokuša da pokaže sudijama
na što je bio spreman general Tolimir.
Istog dana, tužilac Mekloski silno se obradovao Tolimirovom transferu
u Sheveningen, najavljujući, kako saznaje "NR" u krugovima odbrane sedmorice
optuženih u ovom procesu, mogućnost da zatraži prekid suđenja da bi se i
Tolimir što pre uključio u proces. Naime, kada je počelo suđenje, postupak za
Tolimira je razdvojen, a sada bi, radi spajanja postupka, suđenje moralo da
bude prekinuto najmanje dva-tri meseca.
U tom periodu Tolimir bi trebalo da se pripremi za suđenje, ali je u trenutku
zaključenja ovog broja "NR", sasvim neizvesno kakve su njegove zdravstvene
sposobnosti da prati taj proces. Poznato je da je Tolimir ranije preživeo dva
moždana udara, te da se zvanično lečio početkom 2003. godine na beogradskom VMA
od bolesti krvnih sudova i srčanih oboljenja.
"On ima tešku i specifičnu bolest", rekao je Rasim Ljajić na dan Tolimirovog
transfera u Hag, ne precizirajući o čemu je reč. Prema saznanjima "NR", Tolimir
boluje od aneurizme aorte, koja mu ne garantuje dug život a, ukoliko se ne
kontroliše, svakog časa može da ima fatalan ishod po obolelog. Pojedini mediji
objavili su da je Tolimir, u međuvremenu, navodno oboleo i od karcinoma.
Iz tog razloga najpre treba sačekati da iz Haškog tribunala budu saopštene
detaljne informacije o Tolimirovom zdravstvenom stanju. Onda bi trebalo da bude
jasnije i da li će taj čovek uspeti da dočeka početak svog suđenja.
http://www.novireporter.com/
