POSTOJI LI ZAISTA BOLEST - AIDS? Piše:Ivona Živković
HIV je skraćeni naziv za virus koji izaziva pad imuniteta kod ljudi (Human Immunodeficiency Virus). Bolest koja se u kontaktu sa ovim virusom razvija je nazvana - AIDS (Acquired Immunodeficiency Syndrome), u prevodu - Sindrom stečenog nedostatka imuniteta (SIDA). O tome koliko je ovaj virus opasan, kako se prenosi, ko i kada treba da se testira na HIV, odavno vam je već poznato. Globalni mediji ne prestaju da nas, sve na planeti, zastrašuju i zasipaju informacijama o ovoj opasnoj bolesti (navodno najčešće homoseksulalaca i narkomana). Žrtava je, naravno, najviše u SAD, gde je i najviše narkomana, ali i u Africi (mada tamo niko ne kaže da je to zbog homoseksualnosti i narkomanije). Svejedno, pametnom čoveku je već odavno ovaj virus uterao strah u kosti, a oni koji su imali potrebu da odu na testiranje i otkriju da su HIV pozitivni (što ne znači da su i oboleli od AIDS-a) doživeli su šok. Sada moraju da se kriju od sveta, ali i da, u paničnom strahu, iščekuju sudnji dan kada će AIDS da ih totalno savlada. Jer, bolest se završava smrtno. Postoji samo jedan problem: ovaj virus niko do sada nije izolovao po proceduri koja je definisana još 1973. u Pasterovom institutu u Parizu i niko ga nije fotografisao pomoću mikroskopa. Na osnovu čega se onda zaključuje da HIV zaista postoji? Pa ceo medicinski svet priča, zaboga! Priča Svetska zdravstvena organizacija, pričaju biohemičari, tvrde naučnici, globalni mediji upozoravaju, države izdvajaju ogromna sredstva za lečenje... Dobro, ali neki naučnici hoće naučno validne dokaze. "Ukoliko postoji dokaz da HIV uzrokuje AIDS trebalo bi da postoje naučni dokumenti koji ili pojedinačno ili kolektivno objašnjavaju tu činjenicu i to najmanje visoke verovatnoće. Takav dokument ne postoji", izjavio je Dr.Keri Mjulis dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1993. "Sve do danas zapravo ne postoji ni jedan naučno ubedljiv dokaz za postojanje HIV-a. Niti jednom takav retrovirus nije izolovan i prečišćen metodama klasične virusologije", reči su dr Hajnca Ludviga Sengera, penzionisanog profesora molekularne biologije i virusologije na institutu Maks- Plank u Minhenu. Ovakvih stavova ima još mnogo. Možete ih videti ovde: <http://www.virusmyth.net/aids/controversy.htm> Naravno, to su samo naučnici koji imaju hrabrosti da se suprotstave stručnom mišljenju autoriteta kao što je Svetska Zdravstvena Organizacija. To su oni koje ne možete baš obmanjivati, kao što možete nepismenu raju, posebno onu u Africi i Aziji. Od lekara koji ne bi da izgube posao i dobro uhlebljenje u SZO i moćnim privatnim bolnicama ne treba previše ni očekivati. Ali, ako ne postoji virus, kako onda nastaje AIDS? ŠTA JE ZAISTA AIDS? Sindrom stečenog nedostatka imuniteta (AIDS) sam po sebi i nije zasebna bolest. Tehnički je AIDS definisan kao jedna od 19 do 60 klasičnih bolesti koje prate pozitivan HIV test, kao što su pneumonija, dijareja, hepatitis, malarija, zauške, male boginje, gonoreja, salmonela, tuberkuloza, izvesna kancerogena oboljenja i još mnoge druge bolesti. Postepeno slabljenje imunih funkcija i konačno potpuno razaranja lipoidnih i imunoloških organa je centralni okidač koji dovodi do potpunog razaranja imunog sistema i tada nastaje AIDS. Tako je organizam lišen mogućnosti da se brani od mnoštva virusa i oni slobodno kreću u akciju razaranja ćelija. Različite zemlje imaju različite kriterijume po kojima se odredjuje postojanje AIDS-a. Neki barataju sa 19 bolesti, a neki sa 60. Osnovni kriterijum za dijagnozu AIDS-a je ako jednu od ovih bolesti prati pozitivan HIV test. Doktori znaju za dva tipa HIV testa: Elisa test, koji je stariji i Western Blot. Obavlja se i treći tip testiranja i to je test viralne nosivosti baziran na reakciji lanca polimeraza (Polymerase Chain Reaction )koji je izmislio upravo nobelovac dr Keri Mjulis. Iako mnogi veruju da HIV test otkriva prisustvo baš ovog virusa, to nije tako. Dva od ova tri testa ispituju postojanje antitela u krvi kao odgovor na prisustvo izvesnih proteina. Doktori tada oprezno kažu da su to proteini za koje se veruje da liče na HIV proteine. Specijalizovani doktori - mikrobiolozi, virusolozi i drugi istraživači naglašavaju, medjutim, da ovi proteini nisu karakteristični ni za jedan poseban virus. Antitela se ne formiraju zbog prisustva samo jednog specifičnog mikroba već zbog raznovrsnih mikroba. Tako je više od 60 okolnosti dokumentovano da reaguje na test HIV-a. Medju njima su: običan grip, vakcina gripa i druge vakcine, skora transfuzija krvi, alkoholizam, pogrešna upotreba lekova, bolesti jetre, postojanje herpesa bilo kad u životu, i mnoga druga stanja. Najgore od svega je što trudnoća savršeno zdrave žene može takodje reagovati pozitivno na test HIV-a. Dakle, postoji naznaka bolesti kao i kod svih starih i dobro poznatih bolesti, ali se smatra da u sadejstvu sa HIV virusom ona izaziva bolest - AIDS. Evo kako to izgleda ako bi se prevelo u formulu: Indikator bolesti + HIV = AIDS Što se tiče testa koji se vrši izazivanjem reakcije lanca polimeraza, postoji izjava samog izumitelja ovog testa, dr Mjulisa, "... da ni pod kakvim okolnostima se ne može reći da test dokazuje isključivo prisustvo HIV virusa". Naprotiv, dr Keri Mjulis je vodeći skeptik u vezi povezivanja HIV-a i AIDS-a. Dakle, u odsustvu HIV-a, indikator bolesti pokazuje bolest koja se zove svojim starim imenom. Prevedeno u formulu: Indikator bolesti - HIV = Indikator bolesti Konkretno to može da izgleda ovako: Tuberkuloza + HIV = AIDS Tuberkuloza - HIV = Tuberkuloza Dijareja + HIV = AIDS Dijeraja - HIV = Dijareja Demencija + HIV = AIDS? Demencija - HIV = Ludilo? Eto, tako nastaje bolest nazvana AIDS, u prisustvu virusa (HIV), koji još niko nije precizno dokumentovao. NASTAVAK: http://www.ivonazivkovic.net/AIDS%20TEROR.htm
