ЦАР ДУШАН И МЕЂУНАРОДНО ПРАВО
На изјаве македонског и албанског министра спољних послова у којима се подржава
независност Космета, Министарство спољних послова Србије је реаговало
протестом. На сличне изјаве британског и америчког амбасадора није било никакве
службене реакције
Један млад дечко, ученик Војне гимназије у Београду био је ових дана и главна
звезда на отварању Канцеларије САД за сарадњу у области одбране у Србији.
Наиме, дечко се пријавио и одабран је да после завршетка Војне гимназије у
Београду похађа америчку војну Ваздухопловну академију у Колoрадо Спрингсу.
Добар избор за Србију и несумњиво добар избор за младића на почетку војне
каријере.
Претпостављам да ће младић касније постати и командант српског ваздухопловства,
јер то тако обично и иде. Само не треба га већ сада оптерећивати његовом,
наводно, историјском улогом, јер су са ових простора официри и раније одлазили
на школовање у САД. Посебно не би требало тиме оптерећивати и родитеље младића,
јер ако је већ неко био у обавeзи да их туристички води по Београду и показује
им знаменитости главног града – ваљда су то могли да ураде наши људи из
Министарства одбране, а не службеници из амбасаде САД. Ваљда толико пара у
војном буџету имамо?
Иначе, та ће се Канцеларија САД за сарадњу у области одбране у Србији у почетку
највероватније налазити у згради амбасаде САД, али је најављено да би се за
Канцеларију могао пронаћи и простор у некој од војних зграда у Београду. Јер, у
амбасади САД у Београду налазе се канцеларије врло бројног војног изасланства,
па је проблем са простором. Но, како у згради Министарства одбране Србије већ
дуже имамо и канцеларију НАТО-а, то би логично било да и нову америчку војну
канцеларију сместимо у ту зграду. Ради економичности. Тако ћемо имати и највећи
број разних канцеларија по глави становника у Европи.
Наравно, није проблем у канцеларијама, већ у нечему што би се условно могло
посматрати, па чак и назвати спољњом политиком Војске Србије. Ако су посете
наших највиших војних руководилаца усмерене само ка Вашингтону и Бриселу, ако
војни лидери Србије говоре искључиво о евроатлантским интеграцијама у ситуацији
када и највиши државни врх земље сада, да ли због Космета или не није ни важно,
говори само о европским интеграцијама, онда би то могло да личи на својеврсну
самосталну спољну политику Војске. Ритам посета неким престоницама и упадљиво
одсуство школовања наших официра у другим престоницама, за све посматраче јесте
нека врста спољне политике. Ту не помажу ни објашњења о настојањима да се
досегну одређени стандарди квалитета у обуци, или у процедурама око
интероператибилности што је само еуфемизам за мировне мисије, или за хватање
тројице терориста на Ђердапу.
Да ли, дакле, Војска ослушкује, да ли може уопште да и препозна нијансе у
говорима државног врха, или оде Војска у војне интеграције сама? Председник
Србије Борис Тадић у својих неколико последњих иступања говори само о европским
интеграцијама. Премијер Војислав Коштуница никада и није користио термин
евроатлантске интеграције.
Наравно, ни Војсци није лако да се снађе у правом дипломатско-политичком
рашомону наше садашњости. На недавне изјаве македонског и албанског министра
спољних послова у којима се подржава независност Космета кроз план Мартија
Ахтисарија, Министарство спољних послова Србије је реаговало протестом. На
бројне изјаве британског и америчког амбасадора у Београду са истим садржајем
није било никакве службене реакције. Цех је платио само сироти амбасадор
Немачке господин Цобел. Када је мало претерао.
По којем се то критеријуму на неке изјаве улаже протест, а на исте такве, али
дате од представника других држава не? Величина државе, њена моћ, степен
улагања у привреду Србије? Да ли је наша спољна политика потпуно једносмерна?
Да ли о њој уопште и има јавне расправе?
Шта онда да ураде наши генерали када амбасадор САД усред коктела у Дому Војске
Србије, приликом отварање те фамозне Канцеларије, каже да „САД подржавају план
о надгледаној независности за Космет”? Да наздраве, или само да попију виски и
оду кући. Како да се снађу у тој „суптилној” причи?
Све би то било далеко једноставније да се схвати да нашу позицију око Космета
на светском плану не брани, практично, само Русија. Која на нова проширења
НАТО-а не гледа као на пријатељски акт према Москви. И то нам је отворено и
речено. Баш као што нам из Вашингтона отворено кажу да заборавимо на Космет. У
том контексту нам је и помоћник државног секретара САД, господин Данијел Фрид у
најновијој поруци препоручио да заборавимо Душаново царство, некадашњу
Југославију и бивши Совјетски Савез.
Цар Душан је, истина, познат и по Душановом законику, али какве везе тај
законик има са данашњим међународним правом, то вероватно зна само господин
Фрид...
Мирослав Лазански
http://www.politika.co.yu/
