frankfurtske VESTI KOMENTAR
STRELA JE ODAPETA Poznati srpski pesnik i boem Brana Petrović, dok je očekivao bombardovanje 1999. godine i ujedno se nadao da do toga, ipak, neće doći, napisao je u jednom beogradskom nedeljniku očajničku rečenicu: "Ameriko, ako bombarduješ Srbiju... onda stvarno jedi g....!" Kako tada, tako i sada: od kauboja ništa dobro, samo pretnje, ucene, kad baš nismo dobri - onda i bombe. Može im se, sila su, tolike su narode zavili u crno, kad nas usput zgaze i ne primete. Nama je to tragedija i apokalipsa, njima samo kolateralna šteta na uzvišenom i zacrtanom putu ka osvajanju celog sveta. Odavno tako drsko i bezobrazno niko nije istupio kao mucavi i polupismeni američki predsednik DŽordž Buš, u nedelju u Tirani i juče u Sofiji. Obilazeći oko Srbije kao mačak oko slanine poručio je - "Dosta nam je čekanja, naša odluka je da Kosovo bude nezavisno". Poruka je samo ovlaš bila namenjena Beogradu, strela je, ustvari, odapeta ka Putinu. Prst u oko Kremlju i nedvosmislen siledžijski gest - samo vi spremajte veto, baš nas briga, rezolucija nam i ne treba. Dakle, čeka se samo mig svemoćnih gospodara sveta iz Bele kuće, pa da kosovski Albanci proglase sopstvenu državu na tuđoj zemlji. Vlada Srbije je već najavila da će na to odgovoriti (papirnim) poništavanjem takve odluke, uz pozivanje na Ustav i Rezoluciju 1244, koja nam formalno, tj. kobajagi i dalje daje pravo na Kosovo. Sve u svemu, srpska borba da se ne izgubi, što bi premijer Koštunica rekao, "15 odsto teritorije", sve više liči na borbu crva u kamenu. Očajnički i verovatno uzaludno, ali se drugačije ne može i ne sme, sve dok postoji gram nade u pravdu. Opet smo, dakle, u procepu između velikih, kao miševi među slonovima. Oni će se, na kraju, nekako i nagoditi (nisu valjda poludeli da zarate, pa da ceo svet kaže laku noć), ali šta ćemo mi, kojima otimaju sve vredno, pa i korene čupaju, starije od Amerike i Kolumba? Da puštamo brade i postavljamo bombe? Da sečemo glave američkim turistima? Da postavljamo zasede NATO saveznicima kad preko Srbije budu krenuli negde na istok da nekim nesrećnicima donesu demokratiju po svojoj meri? Nismo mi od takvih, jer znamo da nam je, kako god se okrenemo - zadnjica pozadi. I da zlo nikom dobra nije donelo. I da će se sadašnja moćna Amerika, po svakom zemaljskom i Božjem zakonu, jednoga dana ugušiti u krvi nevinih. Dotad nam ostaje da citiramo Branu Petrovića, pesnika i boema, koga je razočaranje u zapadnu demokratiju prerano oteralo u grob: "Ameriko, otmeš li nam Kosovo... onda stvarno jedi g....!" Piše: Milan Jovanović
