Promene u vrhu SPC
Nove vladike u crkvenoj vladi
Prošlog meseca u Beogradu je završeno redovno zasedanje Svetog arhijerejskog
sabora SCP-a. Njegova “redovnost” je, međutim, bila pod tenzijom zbog
očekivanja moguće smene bolesnog patrijarha Pavla. Neke vladike već dugo mole
tog poglavara da se povuče u manastir, a umirovljeni episkop Atanasije prošle
godine uputio mu je pismo sa zahtevom za ostavkom
Goran Tarlać
_____
Srpska pravoslavna crkva u ovom trenutku jedna je od najkomplikovanijih i
najmisterioznijih tema za razmišljanje u Srbiji. Kler je nesumnjivo podeljen:
izbor novog patrijarha nameće se kao nužnost u vrlo doglednom periodu, ako ni
zbog čega drugog, a ono zato što Pavle (Stojčević) u septembru puni 93 godine.
Kao i nekoliko godina unazad, i pre ovogodišnjeg zasedanja Svetog arhijerejskog
sabora SCP-a u medijima i crkvenim krugovima pojačane su spekulacije da bi na
ovom saboru moglo da se otvori pitanje povlačenja sadašnjeg poglavara SPC-a i
izbora novog poglavara.
Iako Ustav SPC-a ne ide naruku zagovornicima te ideje a mišljenja su podeljena,
srpski arhijereji izbegavaju da o tome javno govore. Poslednjih godina u
pojedinim visokim crkvenim krugovima "razrađivane su" različite varijante, od
promene crkvenog Ustava i izbora "v.d. patrijarha" u slučaju patrijarhovog
povlačenja, do imenovanja zamenika ili pomoćnika patrijarhu Pavlu koji je, kako
tvrde naši izvori, pokazao "neočekivani otpor na pritiske kojima je izložen".
Ostavka samo Bogu: I uoči ovogodišnjeg zasedanja, održanog prošlog meseca u
Patrijaršiji SPC-a u Beogradu, u javnosti su počela nagađanja o mogućnosti da
se zbog poodmaklih godina patrijarh Pavle povuče sa svetosavskog trona.
Vest da je patrijarh Pavle proletos pismeno ovlastio mitropolita Jovana da ga
zamenjuje dok je na lečenju u Banji Koviljači u javnosti je odmah rodilo sumnje
da će se birati novi poglavar SPC-a.
Vladika Jovan kao najstariji mitropolit po hirotoniji (1982) u Svetom sinodu po
Ustavu SPC-a automatski zamenjuje patrijarha kad god je on privremeno sprečen
da obavlja svoju dužnost. To se već događalo u dva maha, krajem 2005, nakon
povrede kuka i uoči prošlogodišnjeg vaskršnjeg posta kada je poglavar SPC-a bio
na lečenju na VMA, nakon što je u svom kupatilu zadobio opekotine od vrele vode
iz tuša.
Ipak, naš izvor u vrhu Srpske crkve, ne demantuje podatak da su pojedini
episkopi umoljavali patrijarha da se povuče u manastir, a neki su, kako se
saznaje, vršili čak i pritisak. Prošle godine je i umirovljeni episkop
zahumsko-hercegovački Atanasije (Jevtić) uputio pismo u kojem je tražio od
patrijarha da se povuče s patrijaršijskog trona. U javnosti se, čak,
spekulisalo da je patrijarh sam govorio da će se povući kada napuni 90 godina.
“Kad su ga jednom upitali da li namerava da se povuče, Njegova svetost je
odgovorio: Ja ostavku podnosim samo Bogu. Za vreme poslednjeg izbora – glasanja
i izvlačenja koverte iz šešira, Bogu sam se neprekidno molio da ja ne budem
izabran za patrijarha. Ali Bog nije uslišio moje molitve, a to znači da ima
svoje planove sa mnom. Nije moje da tumačim, već da služim kad je to već bila
Božja volja”, citira naš izvor patrijarhove reči.
Nova imena u Sinodu: Tako se ispostavilo da je jedina kadrovski važna odluka
donesena na ovogodišnjem saboru činjenica da je Sinod SPC-a (ako je Sabor
parlament, Sinod se može smatrati crkvenom vladom) dobio nove članove. Iz
praktičnih razloga, kako se kaže u saopštenju, buduća crkvena vlada umesto
sedam, imaće ponovo, kao i prethodnih godina, pet članova a patrijarh Pavle
biće na njenom čelu.
Članovi Sinoda u novom sazivu su: mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije,
episkop žički Hrizostom, episkop bihaćko-petrovački Hrizostom i episkop
mileševski Filaret. Mada se članovima Sinoda daju najveći izgledi kao mogućim
naslednicima aktuelnog patrijarha, nije pravilo da patrijarh mora biti jedan od
članova Sinoda.
U sasvim redovnoj proceduri i bez skandala smenjeni su mitropolit
zagrebačko-ljubljanski Jovan, vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije i vladika
bački Irinej.
Kako upućeni u crkvene prilike kao najozbiljnije kandidate za novog patrijarha
smatraju nekog iz grupe tzv. justinovaca (Amfilohije, Irinej, Atanasije i
Artemije), šanse mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija izborom u Sinod
znatno su uvećane. Međutim, on je nagovestio da ga ne interesuje to mesto: "Ja
sam mitropolit crnogorsko-primorski i neće se tako lako mene Crnogorci
ratosiljati. Ostaću ja ovde uz Božju pomoć. Već sam ja i grob svoj spremio.
Tako da ne brinu oni koji su zabrinuti", poručio je Amfilohije.
U obilju drugih opštih mesta – kao što su to briga za budućnost Kosova,
posvećivanje "veoma ozbiljne pažnje" crkvenoj prosveti i školstvu uopšte,
unapređenje veronauke, "duhovno-moralno stanje u našem društvu i potreba
povećanja nataliteta", iskazivanje radosti zbog obnavljanja liturgijskog
zajedništva Moskovske patrijaršije sa Ruskom zagraničnom crkvom, u saopštenju
nakon sabora "osobita pažnja" posvećena je modernizaciji liturgije, kao i
omeđivanju prostora, kako duhovnog tako i administrativnog. Naime, za razliku
od drugih pravoslavnih crkava, u kojima je bogoslužbeni jezik identičan
govornom, liturgija se u SPC-u odvija na crkvenoslovenskom, jeziku kojim se
govorilo u doba Nemanjića, i koji je danas potpuno nerazumljiv. Na saboru je
odlučeno da se rasprava o reformi tog aspekta liturgije nastavi i u budućnosti.
Pavlov izbor iz devetog kruga: Izborni sabor SPC-a održava se u slučaju da
patrijarh umre, podnese ostavku, ili se desi, kao u slučaju patrijarha Germana,
da medicinska služba konstatuje nemogućnost obavljanja funkcije. Samo prva dva
razloga u skladu su sa Ustavom SPC-a.
U vreme izbora Pavla, do tada episkopa raško-prizrenskog, za prvog čoveka
SPC-a, patrijarh German je još bio živ. Tokom njegove bolesti koja je počela od
Vidovdanskog sabora na Kosovu polju 1989, kada je polomio kuk, patrijarha
Germana menjao je mitropolit Jovan kao "najstariji mitropolit po proizvodstvu".
U decembru 1990. patrijarh German bio je bolestan već punih godinu i po dana.
Procena njegove "dokazane nemoći" da vrši svoje patrijaršijske dužnosti
obavljena je uz konsultaciju sa konzilijumom lekara VMA u Beogradu. Tek pošto
je od medicinskih stručnjaka dobijen nalaz, "Sabor je razrešio teško obolelog
patrijarha Germana svih patrijaršijskih dužnosti i obaveza" i krenuo u izbor
novog patrijarha.
Izborno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora održano je 1. decembra 1990. u
Patrijaršijskom dvoru u Beogradu i bilo je izuzetno uzbudljivo i neizvesno. Na
izbornoj listi za novog patrijarha bilo je 17 kandidata.
Glasanje se odvijalo tako što je svaki od članova Izbornog sabora trebalo da
zaokruži tri kandidata za koje smatra da mogu da uđu u trojnu kandidaturu za
izbor patrijarha. Da bi neki kandidat ušao u trojnu kandidaturu, mora da ima
više od polovine glasova članova Izbornog sabora – 13. U prvom krugu glasanja
rezultati su bili sledeći: episkop šumadijski Sava dobio je 16 glasova, episkop
žički Stefan 13, episkop raško-prizrenski Pavle 11, mitropolit
zagrebačko-ljubljanski Jovan i episkop banatski Amfilohije po osam.
Po teoretičaru religije Miloradu Tomaniću, autoru knjige „Srpska crkva u ratu i
ratovi u njoj“, u prvom krugu glasanja dobijena dvojica kandidata koji će ući u
trojnu kandidaturu za srpskog patrijarha: episkop šumadijski Sava i episkop
žički Stefan episkopi su koji su u junu 1990. kao članovi Sinoda posetili
Slobodana Miloševića.
Iz rezultata glasanja vidljivo je da dvojica politički najuticajnijih
arhijereja SPC-a mitropolit Amfilohije i mitropolit Jovan nisu bili ozbiljniji
kandidati u borbi za patrijaršijski presto.
Posle prvog kruga, članovi Izbornog sabora glasali su samo za po jednog
kandidata. Treći kandidat, međutim, nije izglasan ni u drugom krugu, a ni u
sledećem, ni u sledećem. I na kraju, tek u devetom krugu, za trećeg kandidata,
sa 20 dobijenih glasova, izabran je episkop raško-prizrenski Pavle.
Posle tog dugog i neizvesnog biranja, imena trojice kandidata napisana su na
papire i stavljena u tri koverte.
Patrijarh je potom izabran tradicionalnom metodom žrebanja (koje se primenjuje
zbog sprečavanja lobiranja) i od tri koverte poseban sveštenomonah javno je
izvukao jednu i potom pročitao: „Arhiepiskop pećki, mitropolit
beogradsko-karlovački i patrijarh srpski je episkop raškoprizrenski Pavle“.
Osam meseci nakon što ga je Sabor posle konsultacija sa medicinskim
stručnjacima razrešio dužnosti, u avgustu 1991. umro je patrijarh German koji
je na čelu SPC-a proveo pune 32 godine.
Mesec dana nakon njegove smene u Srbiji su održani prvi višestranački izbori, a
naredne godine u Jugoslaviji je buknuo rat.
Patrijarsi sedam vekova
Srpska crkva do sada je imala 44 patrijarha. Prvi je bio Joanikije koji je na
tom položaju bio od 1338. do 1354. godine. U poslednjih 100 godina patrijarsi
su bili:
Lukijan (Bogdanović) - 1908-1913
Dimitrije (Pavlović) - 1920-1930
Varnava (Rosić) - 1930-1937
Gavrilo (Dožić) - 1938-1950
Vikentije (Prodanov) - 1950-1958
German (Đorić) - 1958-1990
Pavle (Stojčević) - 1990-
Novi mogući patrijarsi
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović)
Rođen kao Risto Radović 1938. godine u Morači, i u njegovoj zvaničnoj
biografiji piše da je rastao uz gusle i pesme o čojstvu o junaštvu. Njegova
majka Mileva rodila je 15 dece. U Beograd na teološki fakultet došao je 1958.
godine i sve vreme školovanja bio među najboljima.
Na postdiplomskim studijama bio je na Starokatoličkom bogoslovskom fakultetu u
Bernu, a potom u Rimu, odakle je otišao u Grčku.
U Atini se i zamonašio i doktorirao na teologiji Grigorija Palame. Predavao je
neko vreme na duhovnoj akademiji sv. Sergija uz Parizu.
Nakon što je šest godina proveo na čelu banatske eparhije, ali i kao dekan
Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, mitropolit je postao 1991. godine i od tada
postepeno raste njegov politički uticaj. Smatra se da je odigrao jednu od
ključnih uloga u ustoličenju Mila Đukanovića koji je kasnije okrenuo leđa tom
starom prijateljstvu podržavši stvaranje Crnogorske pravoslavne crkve.
Ipak, smatra se da Amfilohije nikada nije bio toliko jak koliko je to danas. U
mnogim važnim poslovima Crkve ima sa Irinejem u tandemu gotovo presudnu ulogu.
Mnogi smatraju da je Amfilohije budući srpski patrijarh; mada ima puno takvih
kandidata, ali taj vladika ubedljivo prednjači nad ostalima. To i nije nemoguće
od kada je ne tako davno promenjen Ustav SPC-a koji predviđa izbor patrijarha
glasanjem u najvišem crkvenom telu Saboru. A tu Amfilohije ima izuzetno veliki
uticaj.
Redovno posećuje Srbe u Hagu zbog čega ga jako voli taj pomalo mistični haški
lobi. Optuživan je više puta da u svojoj mitropoliji skriva optužene za ratne
zločine.
Episkop mileševski Filaret (Mićević)
U širokoj javnosti verovatno najnepopularniji vladika u novijoj istoriji SPC-a.
Jedan od njegovih poslednjih istupa bilo je planirano opelo na sahrani
Slobodana Miloševića prošle godine, što nije dozvolila pokojnikova porodica.
Svojevremeno otvoreno je podržavao Miloševićev režim. U manastiru Mileševi
zvonima je dočekivao Vojislava Šešelja, a zauzvrat je dobio džip pajero. Za
predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića držao je posebnu službu i
blagosiljao da pobedi na izborima.
Na otvaranju vladičanskog dvora u Prijepolju narodu je poručio: „Kao što se zna
da je kralj Vladislav sagradio Mileševu, isto tako da se zna da je ovaj dvor
sagradio Slobodan Milošević."
Zbog otvorene predizborne podrške Miloševiću i koaliciji SPS-JUL u septembru
2000. vladiki Filaretu zamereno je i on se kasnije na Saboru SPC-a “pokajao”.
Navodno je zamolio sve one koje je svojom izjavom sablaznio i ožalostio da mu
oproste.
Ali tog energičnog, sa parama veštog i na jeziku oštrog episkopa javnost pamti
dok je obilazio ratišta u Hrvatskoj i Bosni noseći humanitarnu pomoć za
tamošnje Srbe. Mnogima je još u sećanju slika Filareta u mantiji kako na
oklopnim kolima drži puškomitraljez. Tu fotografiju snimljenu 1991. godine
negde između Kostajnice i Gline svi koji nisu blagonakloni SPC-u
zloupotrebljavali su kao dokaz o umešanosti crkve u ratove na prostoru bivše
Jugoslavije.
Rođen je kao Jelenko Mićević 1947. godine u selu Borci kod Konjica, zamonašio
se 1969. Bio je duhovnik Bogoslovije svetog Save i manastira Slanci, a kasnije
nastojatelj zemunskog manastira Svetog arhangela Gavrila. Godine 1998.
ustoličen je za episkopa mileševskog.
I srpski bankari pamte vladiku Filareta. Na njegov zahtev Sveti sinod stavio je
van snage odluku kojom su banke na karticama mogle da koriste hologramski
prikaz freske Beli anđeo. Čelnik Mileševske eparhije tražio je od banaka po
2.000 evra za korišćenje lika Belog anđela - ukupno pola miliona evra.
„U slučaju holograma mi bankama ništa ne sporimo. Samo tražimo da se poštuje
zakon i da potpišu ugovor s manastirom Mileševa", poslovno je odgovorio
bankarima vladika Filaret.
Episkop bihaćko-petrovački Hrizostom (Jević)
Rođen 1952. u Bosanskom Petrovcu, bogosloviju je završio u manastiru Krka 1973.
a zamonašen dve godine ranije. Potom je službovao u eparhiji dalmatinskoj a
bogoslovske studije zavšio je na Aristotelovom univerzitetu u Solunu 1980. Od
naredne godine radi kao profesor i vaspitač u bogosloviji Sveta tri Jerarha u
manastiru Krki. Za prvog episkopa novoosnovane eparhije bihaćko-petrovačke
izabran je u maju 1991.
Smatraju ga prvim vladikom SPC-a u Bosni koji se suprotstavio Radovanu
Karadžiću. Episkop Hrizostom bio je jedan od retkih koji je oštro zamerio
paljanskom rukovodstvu što su podržavali Srbe da napuste Sarajevo u februaru
1995. godine.
U intervjuu “Večernjim novostima” u martu '96. ukazao je na pogubnost odbijanja
zajedničkog života, jer su time Srbi praktično počeli da se odriču dela
tradicije: "Republika Srpska lepo zvuči, ali čim se srpski narod odrekao Bosne
i Hercegovine, odrekao se i svog nasleđa u njoj. Time je drugim narodima
pružena prilika da se pred svetom predstave kao ekskluzivni zastupnici Bosne i
Hercegovine, a srpski narod postao je maltene neprijatelj sopstvene zemlje."
Episkop žički Hrizostom (Stolić)
Rođen je 1939. u Rumi. Iz manastira Visoki Dečani u kome je zamonašen otišao je
u SAD, gde je završio bogoslovske studije u Ruskom manastiru u Džordanvilu pri
Njujorškom univerzitetu. Potom je 19 godina živeo u Hilandaru, a dve kao
proteopistat - duhovni predsednik Svete gore. Za episkopa zapadnoameričkog
izabran je 1988, a 1992. na tronu Banatske eparhije zamenio je vladiku
Atanasija (Jevtića).
Prošle godine štampa je o njemu pisala nakon što je proterao zilotski
nastrojene monahinje iz manastira Stjenik kod Čačka.
Smatraju ga veoma zatvorenim čovekom, ali i vrsnim praktičarem: organizuje
krštenja nekrštene dece, naknadna venčanja, gradnju crkava, verske ekskurzije i
sl. Žička eparhija jedna je od najstarijih i teritorijalno najprostranijih
eparhija SPC-a.
http://www.novireporter.com/
