POLITIKA
Drustvo
Nezadovoljni saborom dijaspore
Zbog izostanka rasprave o mogućnostima angažovanja dijaspore o Kosovu i
Metohiji, predsednik Srpskog saveza u Švedskoj odbio da učestvuje na
Saboru dijaspore
„Došao sam s velikom radošću na Sabor uveren da će najzad biti nešto
učinjeno u odnosima dijaspore i matice, da ta trećina našeg naroda ne bi
i dalje bila odvojena od matice. Umesto toga, nisam učestvovao u radu
Sabora, jer je Ministarstvo za dijasporu promenilo dnevni red i o tome
tri dana ranije selektivno obavestilo učesnike, od kojih su mnogi bili
potpuno zatečeni, jer su već stigli u Beograd.
Izbacili su, između ostalog, raspravu o mogućnostima angažovanja
dijaspore kada je reč o Kosovu i Metohiji, a ljudi su hteli da izlože
svoja viđenja, da iznesu iskustva, da rasprave ideje s kojima su došli”,
kaže Nikola Janić, predsednik Srpskog saveza u Švedskoj, uticajne
organizacije sa više od 12.500 članova,* *član Saveta švedske vlade.
– Dogodio se fijasko. Kao predsednik Srpskog saveza, zajedno sa Srđanom
Mladenovićem, predsednikom Saveza Srpske omladine iz Švedske, obavestio
sam Ministarstvo da nećemo učestvovati u radu Sabora. Za dijasporu je
bio neprihvatljiv taj nekonstruktivni, a u izvesnom smislu i
ponižavajući ponuđeni dnevni red, kao i izbor nenajavljenih tema i
govornika iz matice. Održana su predavanja o internet-komunikaciji i o
medijima u dijaspori. Mi odavno koristimo internet i izvrsno poznajemo
mogućnosti te vrste komunikacije. Imamo kvalitetne elektronske i
štampane medije, u Americi, Kanadi, Švedskoj, Nemačkoj, da dalje ne
nabrajam. Čuo sam da se govorilo i na temu izvinjenja, o suočavanju sa
prošlošću i slično, ali je priča bila jednostrana, da to treba da učini
samo srpska strana – kaže Janić.
On najavljuje otvaranje novog sajta www.serbianvoice.eu na kome neće
biti dežurnog čistača nečijeg govora i mišljenja. Sajt je koncipiran
tako da budemo kritični prema matici, a samokritični kad je reč o
dijaspori, kaže Janić i objašnjava zašto se ovde dijaspora pogrešno
predstavlja.
– Govori se o njenom novcu, a dijaspora taj novac nema. Samo izuzetno,
pojedinci mogu da ulože mnogo. Pre nekoliko godina, o izvesnom gospodinu
iz Nemačke mediji su na sva zvona oglasili da će njegova firma izgraditi
za njegov srpski narod na Kosovu 250 kuća. Pokazalo se da nije u pitanju
nikakav humanizam, već da je to hteo da učini tuđim parama, novcem iz
Srbije. O tome mediji nisu rekli ni reč.
Predsednik Srpskog saveza u Švedskoj ističe da su kapaciteti i
sposobnosti naše dijaspore ogromni, i intelektualno i u nauci,
umetnosti, kulturi, na kraju i u politici.
– Mi smo građani tih zemalja, a mnogi su i njihovi državljani. To nam
obezbeđuje znatnu moć u tim društvima. Građani Švedske, čak i ako nisu
njeni državljani, mogu da biraju i da budu birani u sve organe,
uključujući i parlament. Kao građani ili državljani Švedske, mi možemo
da dignemo svoj glas, da tražimo poštovanje međunarodnog prava, da
izađemo na ulice ako treba, po mnogim linijama možemo da vršimo pritisak
na vlast, da obezbedimo mesto u medijima, da utičemo na javno mnjenje
koje ima veliki uticaj na ponašanje tamošnjih političara. Ali, za takve
akcije, nama su potrebni podrška i pomoć iz matice, kvalitetna saradnja
kroz koju ćemo definisati smerove naših aktivnosti – kaže Janić koji je
član Saveta švedske vlade za pitanja integracije i etničke ravnopravnosti.
– Švedska je do kraja 2006. dala sedam milijardi kruna, ili oko 700
miliona evra, za Kosmet. U ovu srpsku pokrajinu švedski vojnici i
policija otišli su da bi doprineli implementaciji Rezolucije 1244. Znamo
da do danas od toga nije bilo ništa, nego je bilo obratno. Zbog toga
ozbiljno razmišljam da podnesem tužbu Međunarodnom sudu protiv Švedske
kao države. Ljudi iz naše dijaspore mogu i u drugim državama da pokrenu
slične tužbe. Za bilo kakvu akciju neophodne su nam dobre baze podataka
naših institucija, recimo precizni snimci stanja ljudskih prava na
Kosmetu. Takve podatke mi, nažalost, ne dobijamo, snalazimo se, trošimo
vreme i energiju, sužavamo polje za trenutno reagovanje, pogotovo kada
je reč o slici koju o Srbiji i Srbima nameću mediji na zapadu. Ta
kampanja traje skoro deceniju i po, Srbi se proglašavaju za jedine
zločince na ovim prostorima, za Kosmet se govori da ga je Srbija
okupirala, da ono mora da se da Albancima jer je Milošević činio zločine
nad njihovim narodom. Zato je zapadnim političarima lako da govore o
nezavisnosti Kosova i Metohije, oslanjaju se na sliku stvorenu u
javnosti – tvrdi Janić.
„Dijaspora mora da se koncentriše na akcije kroz koje može puno da se
učini u predstojećim mesecima. Kakvo god bilo rešenje, ako Kosmet i
ostane u sastavu Srbije, sigurnost života i imovine Srba, Roma i drugih
nealbanaca ostaće kao jedno od ključnih pitanja. Kada bude konačno rečen
status Kosmeta, moraćemo da pokrenemo tu akciju, ali na osnovu precizno
definisanog projekta. Pritiskaćemo vlast, tražićemo odgovornost za svaki
etnički incident, za svako ugrožavanje ljudskih prava, za svako
narušavanje lične ili imovinske bezbednosti, spomenika kulturne i
istorijske baštine”, naglašava Nikola Janić.
*Slobodan Kljakić*
[objavljeno: 12.07.2007.]
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
