Ko je za status kvo na Kosmetu
Srbija nema razloga da bude u defanzivi kad je reč o pozivima na realizam
Predstavnici SAD, NATO i EU sve češće ističu da je "status kvo" na
Kosovu i Metohiji neodrživ i opasan. Cilj je pojačavanje
političko-psihološkog pritiska na Beograd i zaustavljanje dalje
erozije podrške nadgledanoj nezavisnosti.
U javnosti je nedovoljno prisutno da li i na koji način Srbija reaguje
na isticanje argumenata neodrživosti statusa kvo na Kosmetu. Prvo,
nije sporno da je Srbija, pre svih drugih, nezadovoljna (do)sadašnjim
stanjem u Pokrajini. U njenom je interesu da se (do)sadašnje stanje
suštinski promeni jer je tokom proteklih osam godina najviše štete
naneto Srbiji i Srbima na Kosmetu. Problem je u tome što se status kvo
na Zapadu tretira kao sinonim za odsustvo odluke o nezavisnosti
Kosmeta, odnosno, za odbijanje Srbije da se saglasi sa oduzimanjem
dela državne teritorije.
Srbija promenu statua kvo vidi u pregovorima bez prejudiciranja i
kompromisu, uz poštovanje međunarodnog prava i rezolucije SB 1244, dok
SAD (Zapad) "neodrživost statusa kvo" koriste kao "krunski" argument
za nametanje nezavisnosti.
Srbija nema razloga da bude u defanzivi kad je reč o pozivima na
realizam. Ali, da vidimo šta jeste, a šta nije realno? Realno je da
postoje Beogradski dokumenat, Kumanovski sporazum i Rezolucija Saveta
bezbednosti 1244 kojima se na osnovu Povelje UN i međunarodnog prava
garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.
HAZARDNA IGRA
Od pojedinih predstavnika Evropske unije čulo se nedavno da Unija mora
da sačuva svoj kredibilitet po pitanju Kosmeta. To je u redu ukoliko
znači zalaganje za pregovore bez prejudiciranja, neprikosnovenost SB
UN, kompromis i poštovanje univerzalnih principa evropske bezbednosti
i saradnje, odnosno, međunarodnog prava.
Bio bi veliki hazard, ukoliko bi EU čuvala svoj kredibilitet
pečatiranjem diktata da je nezavisnost jedina opcija. To bi bilo
vraćanje transatlantskih odnosa na vreme Rambujea i agresije NATO
1999. godine, bez odobrenja SB UN. Balkan bi ponovo bio zahvaćen
haosom, koji bi doveo u pitanje ono što je postignuto po cenu ogromnih
napora. I gore od toga - to bi raspirilo mnoga dosad prigušena i
nepoznata žarišta.
SINONIM ZA POLITIKU PRITISKA
Za Srbiju je status kvo sinonim za politiku pritisaka, etničko
čišćenje Srba i drugih nealbanaca, napade na srpske svetinje,
bezakonje, kriminal i terorizam. U javnosti Srbije na to se gleda kao
na posledicu jednostrane proalbanske politike SAD i drugih zapadnih
zemalja, licemerja prema Srbiji i nespremnosti deklarisanih srpskih
prijatelja da se povinuju sopstvenim odlukama i potpisima, a pre
svega, odluci o garantovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta
Srbije.
Srbija je dala saglasnost na ta dokumenta, ne prihvata jednostrano
ukidanje tih dokumenata, već zahteva njihovo poštovanje i izvršenje. U
tome ima podršku velikog broja zemalja, uključujući i Rusiju kao
stalnu članicu SB. Realno je da je Kosmet i prema Ustavu Srbije
potvrđenom na referendumu pokrajina sa suštinskom autonomijom "u
okviru suverene države Srbije". Realno je da je Kosmet već osam punih
godina izvan faktičke vlasti Srbije, ali sve to vreme pod privremenim
mandatom UN uz pristanak Srbije. Srbija ni na koga nije prenela svoj
suverenitet nad Kosmetom, koji je vremenski neograničen, već ga je
zadržala. Realno je da Kosmet nije teritorija bez titulara, niti je
pod mandatom bilo koje regionalne organizacije, neke zemlje, ili
njenog lidera pogotovu, pokrovitelja ili lobista. To što je Kosmet
osam godina pod mandatom UN, a za to vreme nije ostvareno bezbedno
okruženje, vladavina prava, poštovanje ljudskih prava, nisu argumenti
protiv stavova Srbije već, pre svega, protiv stavova onih koji nisu
uspeli, ili nisu želeli, da izvrše svoje obaveze po Rezoluciji SB 1244
i Kumanovskom sporazumu. Zašto nisu ranije stvorili uslove za,
pravedno, stabilno i održivo rešenje statusa. Ko je smetao? Srbiji se
ne može pripisati odgovornost, ili stavljati na teret osmogodišnje
odsustvo političke volje SAD i ključnih zemalja Zapada da ispune
mandat svetske organizacije.
Realno je da je Srbija sve vreme imala bona fides odnos prema
navedenim sporazumima i odlukama UN koje čine integralni deo
međunarodnog prava. Bez obzira na protek vremena, status Kosova i
Metohije kao integralnog dela državne teritorije Srbije nije izmenjen
ni međunarodnim, ni unutrašnjim pravnim aktom, niti se bez pristanka
Srbije može izmeniti. Srbija u proteklih osam godina nije prestala da
na unutrašnjem i međunarodnom planu tretira Pokrajinu kao svoju
državnu teritoriju. Naprotiv. Realno je da Srbija insistira na
poštovanju univerzalnih principa međunarodnog prava, odluka SB UN i da
se zalaže za pregovore o statusu pod okriljem SB UN, bez veštačkih
rokova i prejudiciranja ishoda.
A šta nije realno? Pre svega, nije realno da će Srbija prihvatiti,
izričito ili prećutno, oduzimanje Kosmeta. Nije realno da će Srbija
prihvatiti trgovinu odricanjem ili pristankom na oduzimanje državne
teritorije za "evroatlantske integracije". "Bolji život" se ipak,
nešto šire poima nego što veruju oni koji nude takvu nagodbu (dil).
Realno je da će Srbija postojati i kada tih integracija ne bude. Kakve
su to integracije kojima Srbija treba da teži ako međusobne račune
izravnavaju tretirajući Srbiju kao monetu za potkusurivanje. Novi
francuski predsednik Sarkozi i novi premijer Velike Britanije Braun,
uvrstili su jačanje identiteta svojih naroda i država u vrhunske
prioritete svojih programa. Srbija, iako neuporedivo manja i manje
razvijena, ima bar jednako pravo i interes da brani svoj identitet. Za
Srbiju je to, u prvom redu, odbrana prava na Kosovo i Metohiju, kao
postojbinu svoje državnosti, duhovnosti i kulture.
Nije realno da Savet bezbednosti UN donese odluku o oduzimanju Kosmeta
od Srbije jer bi to bilo grubo kršenje Povelje UN i ugrozilo smisao
postojanja UN. Nije realno da Srbija može biti, stabilna, faktor mira
i napretka na Balkanu, ukoliko bi joj neko silom oduzeo Kosmet. Nije
realno da Srbija ima dobre odnose sa zemljama i organizacijama koje su
svojim politikama angažovane na ugrožavanju njenog suvereniteta,
teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka. Najzad, nije realno da
je Evropi potrebna nova kvazidržava, zasnovana na mešavini ideologije
staljinizma i džaadizma kojom bi upravljali presvučeni teroristi i
"oprani" dileri drogom, oružjem i ljudima.
Jasno je da nezavisnost Kosmeta, nadgledana ili nenadgledana, nije
jedina opcija. Opciju suštinske autonomije sadržanu u odluci SB UN ne
treba ni menjati, pogotovu ukidati, već pregovorima ispuniti. Do tada,
neophodno je sprovesti neizvršene naloge Saveta bezbednosti.
Živorad Jovanović
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T07071601.shtml
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
