PRETENZIJE RUSIJE NA SEVERNI POL
25.7.2007.
12:5
DA LI SU OSNOVANE PRETEZNIJE RUSIJE NA SEVERNI POL Maksim KRANS,
politicki komentator RIA “Novosti” (Moskva, RIA “Novosti”)
U Murmansku je startovala naucna ekspedicija na Severni pol, koja ce,
svakako, biti senzacionalna. Po recima njenog rukovodioca, poznatog polarnog
istrazivaca Artura Ccilingarova, to je jedan od najvecih pomorskih pohoda u
citavoj istoriji osvajanja Arktika. U pratnji broda na atomski pogon
“Rusija” na put krecu flagman flotile Ruske hidrometeoroloske sluzbe
“Akademik Fjodorov”. Na tom brodu nalazi se stotinak naucnika koji ce
izvrsiti unikatna istrazivanja granica u visim sirinama ruskog kopna.
Medjutim, kulminacija “Arktik-2007” ce biti spustanje dva batiskafa “Mir”.
Po prvi put u istoriji oni ce se spustiti na dno u najsevernojoj tacki
planete. U prvoj posadi dubokovodnog aparata, koji ce krenuti na dubinu
preko 4 kilometra, nalazi se i potpredsednik Drzavne dume Rusije. Medjutim,
senzacionalnost najnovijeg “velikog severnog pohoda” je u necem drugom. Po
priznanju Ccilingarova, ekspedicija ima ne samo naucni, vec i geopoliticki
cilj. “Mi zelimo dokazati da je Rusija velika polarna drzava” – izjavio je
on. I kao dokaz toga na dno ce biti spustena kapsula od titana sa ruskom
zastavom. Ako bi smo tu operaciju sa popularnog u poslednje vreme “jezika
gestova” preveli, smisao tog gesta bi bio ovakav:” nasa zemlja javno
izrazava pretenzije na Severni pol. Preciznije receno, na trougao, u cijoj
osnovi je ruska obalska linija od Kolskog poluostrva do periferije Ccukotke.
A to je teritorija od 1,2 miliona kvadratnih kilometara – sto je
ekvivalentno povrsini Italije, Nemacke i Francuske uzetih zajedno. Uopste
uzev, i ranije smo je smatrali svojom. Pocev od 20-ih godina proslog veka
taj sektor je na svim domacim geografskim mapama oznacavan kao sovjetski, a
zatim ruski. Tako je bilo sve dok se nije pojavila Konvencija OUN o
pomorskom pravu, kojom je nasa spoljasnja granica smanjena do 200-milja
ekonomske zone. Ratifikovavsi 1997. godine tu Konvenciju, mi smo istovremeno
izgubili pravo na ostali deo Ledenog okeana, pa i svoj komad Severnog pola.
Ali su zaato na te teritorije odmah pocele pretendovati druge zemlje, i to
ne samo arkticke. Razume se i zasto. Ovde, na okeanskom dnu, po nekim
ocenama, lezi na stotine milijardi tona nafte. Plus jos riblja bogatstva. A
severni pomorski put je i najkraca trasa iz Evrope u Ameriku, pored ostalog
za transport nafte i gasa sa arktickih nalazista. Prema tome, cena pitanja
je ogromna. Doduse, sansa da se povrati izgubljeno je mala, bas zbog
usvojene Konvencije. Ako mi dokazemo da je kopno – u konkretnom slucaju
okeanski venac Lomonosova – neposredni nastavak Sibirske kontinentalne
platforme, onda ce nam to omoguciti da “prigrabimo” prakticno celokupni
“komad”. Pre pet godina Rusija je prva od arktickih zemalja zatrazila od
specijalne komisije OUN tu teritoriju, ali nasa argumentacija nije bila
dovoljno ubedljiva. Ponovni pokusaj ce biti ucinjen 2009. godine, i mi se
tome pripremamo. U maju je na tom istom ledolomcu “Rusija” na Istocni Arktik
upucena ekspedicija naucnika iz peterburskog naucnog instituta okeanologije.
Za mesec i po rada pedesetak geologa, geofizicara i avijaticara detaljno je
istrazivalo okeansko dno i, po recima rukovodioca ekspedicije, direktora
Instituta Valerija Kaminskog, prikupila unikatne podatke koji omogucavaju da
se ubedljivo argumentuju teritorijalne pretenzije Rusije. Najnovija
ekspedicija Artura Ccilingarova bi trebalo da verifikuje taj uspeh i dokaze
svetu da ne sumnjamo u uspeh. Takva aktivnost na Arktiku, prirodno, ne moze
a da ne brine ostale pretendente na arkticka bogatstva. Narocito Amerikance.
Na primer, ovih dana je casopis “Tajm” objavio clanak u kome je optuzio
Rusiju “za nameru da anektira celokupni Severni pol”. A nesto ranije zamenik
predsednika Komiteta za inostrane poslove Riccard Lugar zahtevao je da se
Amerika hitno prikljuci Konvenciji o pomorskom pravu, kako Moskva ne bi
“prigrabila” za sebe regione bogate naftom i gasom. Zabrinutost Amerikanaca
je opravdana: jer pored generalne ofanzive na Sever, Rusija vodi bitku i na
krilima. Na primer, nedavno je predsednik Putin odobrio predlog vlade da se
sklopi sporazum sa Norveskom o razgranicenju kopna Barencevog mora. Na taj
nacin ce biti stavljena tacka u sporu koji traje vec 4 decenije oko “sive
zone” od 150 hiljada kvadratnih kilometara gde se, kako se pretpostavlja,
nalazi preko 3 biliona kubika gasa, sto je, uzgred receno, uporedivo sa
sstokmanovskim rezervama. I ako se konfliktna situacija ovde resi, nije
iskljuceno da ce sve snage biti ukljucene na istocnom krilu. Jer Rusija i
nije ratifikovala sporazum sa SAD o Beringovom akvatorijumu. Eduard
Ssevardnadze, tadasnji ministar inostranih poslova SSSR, koji je potpisao
taj sporazum 1990. godine, poklonio je skoro dve trecine zaliva i mora
susedima. Takvim gestom je Rusija zelela da iskaze SAD i celom svetu svoju
spremnost na kompromis. Sada su, izgleda, nastala drugacija vremena. – 0 –
Moskva, 25.07.2007. RIA “Novosti”
http://www.rian.ru/
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
