http://www.tabloid.co.yu/clanak.php?br=133&clanak=6
Tabloid 133
2007-07-26
Ludorije Vuka Jeremića
__________________________________________
*(T)ko brani Kosovo u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije*
*Ludorije Vuka Jeremića*
*Pošto je najavljeno da će Narodna skupština Republike Srbije ovog
meseca razmatrati pitanje Kosova i Metohije i usvojiti odgovarajuću
rezoluciju, osetio sam potrebu da obavestim javnost, dok je još vreme, o
kadrovskim rešenjima po ovom pitanju u Ministarstvu spoljnih poslova *
*Piše insajder Tabloida D-9*
Mislim da razumete zbog čega nisam u mogućnosti da se potpišem. Kao
potomak prognanika s Kosova, koji su umrli ne dočekavši da se vrate na
svoja ognjišta, ne posedujem nikakvu nepokretnu imovinu niti dodatne
izvore prihoda. Samo imam jaku moralnu obavezu prema svim prognanima i
napaćenima s Kosova i onima koji i dalje tamo opstaju, da iz svog ugla i
domena izrazim očaj i nemoć što moram da gledam kakva se neozbiljna i
uvredljiva, da ne upotrebim teže reči, kadrovska politika vodi u pogledu
Kosova i Metohije.
Zbog toga se obraćam našoj javnosti sa željom da zajednički dignemo glas
da bi se prestalo s ovom farsom i da bi se ovi klovnovi zamenili
ozbiljnim ljudima, koji će se iz istinskih uverenja boriti za očuvanje
Kosova. Ako i izgubimo Kosovo, da to bude na dostojanstven način i da
svima možemo da pogledamo u oči.
Napominjem da ni s jednom od navedenih osoba nisam ni u kakvom sukobu,
čak se lično i ne poznajemo. Naveo sam konkretna imena da bi se u
dokumentaciji Ministarstva mogla proveriti istinitost činjenica koje sam
naveo.
Pre nekoliko dana, na veliko iznenađenje svih u Ministarstvu spoljnih
poslova, na mesto pomoćnika ministra i šefa Sektora multilaterale, to
jest, zvaničnom terminologijom rečeno, generalnog direktora Generalne
direkcije za multilateralu, postavljen je Feodor Starčević, po
nacionalnosti Hrvat. U nekim drugim okolnostima to ne bi bilo bitno, ali
se u ovom slučaju radi o kosovskom pitanju koje je svetinja za sve Srbe.
Odmah da razjasnim neke pojmove. Sektor multilaterale bavi se svim
pitanjima u vezi s međunarodnim organizacijama. U okviru njega postoje
direkcije za pojedine organizacije. Između ostalog, imamo i Direkciju za
UN, itd. Taj sektor je u ovom trenutku od izuzetnog značaja za Srbiju,
jer prati zbivanja i iz svog domena sprovodi politiku prema međunarodnoj
zajednici u vezi sa statusom KiM, pošto se to razmatra i rešava na
multilateralnom planu.
Feodor Starčević, zvani Feđa, bavio se multilateralom u bivšoj
Jugoslaviji tako uspešno, da je u međunarodnim organizacijama ova zemlja
izbrisana s političke karte sveta kao da nije ni postojala. Nakon
raspada zemlje i uvođenja drastičnih sankcija UN, Feđi nije padalo na
pamet da deli sudbinu ljudi i zemlje za koju je navodno radio. Uz pomoć
svog dugogodišnjeg prijatelja i mentora Budimira Lončara, dobio je
izvanredno dobro plaćen posao u sistemu te iste organizacije koja nam je
uvela sankcije (UN). Službovao je u Gruziji, Indiji i Butanu. U 2004.
godini dobio je veliku penziju kod Ujedinjenih nacija i kao kadar bez
kojeg Srbija ne može, vratio se i stavio na raspolaganje - da bi nam
ponovo pomogao (biografija u prilogu).
U ovoj komplikovanoj međunarodnoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi,
"neko" je u Demokratskoj stranci odlučio da se ovaj nezamenljivi Hrvat
povuče iz penzije i postavi na mesto prvog operativca u Ministarstvu
spoljnih poslova, zaduženog pre svega za pitanje KiM na multilateralnom
planu.
Pored toga, Feodor Starčević je na potpuno nelegalan način postavljen na
mesto pomoćnika ministra. Prema Zakonu o državnim službenicima iz jula
2006. godine, pomoćnici ministara u Vladi Srbije biraju se na javnom
konkursu, s mandatom od pet godina, ili godinu dana duže od ministra. Iz
nekog razloga ova odluka se još uvek ne sprovodi u većini ministarstava,
verovatno dok se ne završi kadrovska podela plena stranaka koje čine
vladinu koaliciju. To što vlada krši zakone koje je sama inicirala, nema
veze. Dok Vuk donosi odluke, ovce mogu samo da bleje (u sebi).
Zamenik Feđe Starčevića je kninski Srbin Jovan Mirilović, jedini takve
vrste u užem rukovodstvu multilaterale. Mirilović je jedinstven u svakom
pogledu, između ostalog, i po tome što je jedan od retkih beskičmenjaka
koji hoda uspravno (zlobnici kažu da je to zbog toga što nema muda koja
bi ga vukla prema zemlji). On je stalno išao napred, kroz sve burne
događaje kroz koje je naša napaćena zemlja prolazila poslednjih
decenija, uvek na usluzi i odan političkoj garnituri koja je bila na
vlasti.
Kao što je navedeno, po organizacionoj strukturi, neposredno posle
sektora dolazi Direkcija za UN, u čijoj nadležnosti je i Savet
bezbednosti, gde treba da se donese konačna odluka u vezi s KiM. Na čelu
ove direkcije do sada se nalazila takođe izuzetno interesantna ličnost.
Sada je preuzela Direkciju za ljudska prava, tako da kosovski Srbi mogu
mirno da spavaju, jer će sva njihova prava u potpunosti biti zaštićena.
Ona se zove Sanja, a za navođenje njenog prezimena potrebno je dodatno
objašnjenje.
Ovu nekada vatrenu Crnogorku direktno je 1996. godine, kao osobu od
izuzetnog poverenja, u ondašnji MIP SR Jugoslavije poslao Milo
Đukanović, da rukovodi Sektorom za štampu i kulturu, to jest da širi
istinu u svetu o miroljubivoj politici S. Miloševića u uslovima
neopravdanih i ničim izazvanih sankcija, što je ona vrlo predano radila.
Iako je bila udata, Sanja je zadržala svoje devojačko prezime Miković,
da bi naglasila svoje crnogorstvo. Kada je došlo do otvorenog sukoba
između Miloševića i Đukanovića, Sanja je morala da napusti MIP.
Posle demokratskih promena 2000. godine Sanja, još uvek Miković, vraća
se u Ministarstvo. Nakon kraćeg zadržavanja na manjim funkcijama,
postaje šef Kabineta tadašnjeg ministra Vuka Draškovića. To praktično
znači da su sve informacije, kojima je raspolagalo Ministarstvo i koje
je dobijao ministar, prvo prolazile kroz njene ruke. Međutim, sve je
promenljivo, pa i jaki nacionalni osećaji. Kada se 2006. Crna Gora
odvojila od Srbije, Sanja nema želju da se iz Beograda vraća u
neizvesnost Podgorice, pa svoje prezime hitno menja u muževljevo Rakić.
Kako se od prošlosti ipak ne može tako lako pobeći, u Ministarstvu se i
dalje prepričavaju njeni histerični napadi što je na službena putovanja
u inostranstvo morala da ide pod prezimenom Miković, jer je to bilo
upisano u njenom još važećem diplomatskom pasošu.
Dakle, neposredna operativna linija po pitanju Kosova u multilaterali je
sledeća: Feđa Starčević - Jovan Mirilović - Sanja (uzmite prezime koje
god hoćete), ali najslađe dolazi na kraju. Umesto nekog od iskusnih
diplomata, kojih ima dosta u Sektoru multilaterale, u kabinet F.
Starčevića postavljena je upravo svršena pripravnica Milica Vujović,
opet nekom čistom slučajnošću crnogorskog porekla. Pretpostavka je da
Starčević nastoji da spoji ugodno s korisnim, jer njeno bogato
jednogodišnje (pripravničko) diplomatsko iskustvo predstavlja garanciju
da se pitanje KiM nalazi ne samo u dobrim rukama, već i šire. ( "Tko ne
vjeruje, moće se osobno uvjeriti").
Naravno, iznad njih je ministar Vuk Jeremić i bez njegove saglasnosti
oni ne bi mogli biti to što jesu. Pošto on misli da u Ministarstvu nema
dovoljno kvalitetnih Srba da bi se bavili pitanjem Kosova, teret
odgovornosti svalio je na Hrvata Starčevića, kloniranog Srbina
Mirilovića i dve Crnogorke, Sanju i pripravnicu Milicu. Većina njih nije
slučajno u ovoj kombinaciji (Jeremić, Starčević i Mirilović), a
zajednička nit koja ih povezuje jeste da su svojevremeno boravili,
radili ili se školovali u SAD.
Takođe, ovakav tretman pripravnica nije izmislio penzioner čika Feđa. On
samo kopira praksu koju sprovodi Mali Vujica. Odlukom ministra sve
pripravnice (jedna po jedna, molim) moraju da prođu dvonedeljnu obuku u
Kabinetu ministra. To uključuje i putovanja s ministrom u inostranstvo.
Zbog ograničenog broja mesta u službenim avionima, a da bi se napravilo
mesto za pripravnicu, iz naše zvanične delegacije moraju da se izbace
iskusnije diplomate, često šefovi pojedinih resora. Ona koja najviše
zadovolji ministra, dobiće rešenje za stalni rad u kabinetu. Ova obuka
se obavlja po programu PRC-a (Pripravničkog regrutnog centra, kako se u
žargonu naziva Svečana diplomatska akademija).
Neko će da postavi pitanje ima li u MSP i pripravnika muškog roda. U
tome i jeste caka jer je, istina za vreme prethodnog Vuka, u ovoj
garnituri primljeno 16 pripravnica i samo tri pripravnika. Pošto za
posao u MSP konkuriše više stotina osoba, možete zamisliti po kojoj su
sponzorskoj liniji one bile primljene.
*Bio je na ledu*
Feodor Starčević bio je ministar savetnik u Londonu, gde je zamenio
Branislava Brankovića koga su zvali ministar spoljnih poslova
Socijalističke partije. U to vreme, krajem osamdesetih i početkom
devedesetih godina prošlog veka, preko Londona su naše diplomate išle na
dalekoistočna putovanja. Na primer, preko Londona je putovao Bora Jović
- u Južnu Koreju, pa u Japan, na krunisanje novog japanskog cara.
Budimir Lončar, ministar inostranih poslova, 1990. godine došao je u
London da bi pošao na dalekoistočnu turneju. Čim je stigao, Lončar je s
Feodorom Starčevićem otišao u šetnju. U diplomatskom žargonu to znači
poverljiv razgovor, bez svedoka. Da je Feodor nešto za sebe tražio od
Lončara, govori i sledeći događaj na londonskom aerodromu "Getvik" kada
je Lončar kretao.
Osoblje ambasade je ispratilo ministra inostranih poslova na aerodrom.
Do poletanja aviona Lončar je sedeo u VIP odeljku, dok su drugi
predstavnici ambasade iz Londona sedeli za drugim stolom. To je bio
uobičajeni protokol. Jednog trenutka Lončar je pozvao neke službenike
ambasade za svoj sto, a među njima je bio i ambasador Svetozar
Rikanović. Par minuta kasnije pojavio se i Feodor i bez pitanja se
utrpao za Lončarev sto. Kada je objavljeno da putnici treba da se
ukrcaju, Lončar je kolima krenuo do aviona. Preostalo je jedino da se
popne uz strme stepenice. Lončar se pozdravio s predstavnicima ambasade
i počeo da se penje.
Tada se pojavio Feodor. Kada je video Lončara na stepenicama, potrčao je
za njim, uhvatio ga za rukav sakoa i povikao: "Šta će biti sa mnom?".
Lončar je samo odmahnuo rukom i ušao u avion. Sve je to bilo veoma komično.
*Sanja voli kad ne boli*
Sanja Miković bilo je udato prezime, a devojačko Mihaljević. Sanjin muž
bio je predsednik opštine Budva. Ona je radila u Podgorici, kao
pripravnik u sudu, sa sestrom Mila Đukanovića. Sanja nije završila
sudijski staž jer je napustila posao. Zanimljivo je da je, kada je
putovala u Bari (Italija) zbog dogovora o lečenju svog deteta, tamo uvek
bio prisutan Milo Đukanović. Sanja je sada udata za sina akademika
Rakića, koji je inače član Munove sekte. A Sanjina ambicija je da sa
sadašnjeg mesta u Ministarstvu spoljnih poslova ode za ambasadora Srbije
u Strazbur, to jest da na tom mestu zameni Slađanu Pricu.
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
