SLOBODAN ANTONIC: Srbija je usred verbalnog gradanskog rata
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
<http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&new_topic=14>
I odlazeci ambasador SAD Majkl Polt i njegova šefica, državni sekretar
Kondoliza Rajs, nesumnjivo imaju potpuno isto videnje buducnosti Kosova i
Metohije. Medutim, na njihove reci predstavnici vlasti u Srbiji razlicito
reaguju, pa tako ministar za KiM Slobodan Samardžic (DSS) žestoko oplete po
americkom diplomati, dok ministar spoljnih poslova Vuk Jeremic (DS) ono što
je cuo od Rajsove nazove „ponovnim uspostavljanjem konstruktivnog dijaloga”.
Iako se ova dva slucaja objektivno ne mogu dovesti u istu ravan, jer je
Samardžic reagovao na Poltov intervju dat u Beogradu, dok se Jeremic s
americkom državnom sekretarkom sreo u Vašingtonu, u delu javnosti je ta
nesporna razlika u tonu odmah „prepoznata” kao „razmimoilaženje DSS-a i
DS-a”.
– Ne mislim da u ovom trenutku postoji znacajno drugaciji odnos DS-a i DSS-a
prema rešenju sudbine Kosova i Metohije. Iako je medu tim strankama ranije
bilo razlika, one su po formiranju Vlade gurnute u pozadinu i sada imamo
monolitnu državnu i nacionalnu politiku. Naravno, to ne znaci da iz
odredenih nastupa ne provejavaju stranacki ili personalni pristupi, ali to
ne utice na cinjenicu da je stav Srbije jedinstven i konacno sasvim jasan –
kaže za „Dnevnik” sociolog Slobodan Antonic, jedan od urednika „Nove srpske
politicke misli”.
Tokom skupštinske sesije o Kosmetu opet smo bili svedoci etiketiranja i
podele na patriote i izdajnike?
– Takva retorika jeste ponovo sastavni deo domaceg politickog folklora, ali
s jednom veoma bitnom razlikom: u Miloševicevo vreme je podela na patriote i
izdajnike bila sastavni deo zvanicne državne ideologije! Sad to, srecom,
nije slucaj.
S druge je, medutim, strane, cinjenica i da poslanicka „razmena vatre” u
Skupštini može dodatno da optereti javni diskurs, ionako vec bremenit raznim
podelama, poput one na nacionaliste i evropejce. Nažalost, mi smo usred
verbalnog gradanskog rata, pri cemu verbalna agresija, koja dolazi sa svih
strana, ide cak dotle da neki od aktera žale što u Srbiji nije bilo pravog
gradanskog rata kako bi mogli da se obracunaju s politickim protivnicima.
Iako je, dakle, utisak da se krecemo po ivici da iz tih verbalnih predemo u
zonu otvorenih politickih sukoba s elementima nasilja, ipak sam uveren u to
da je Srbija, koja je u proteklih 17 godina prošla kroz toliko izazova i
uspela da se sacuva od tog zla, sposobna da prevazide i eventualno
jednostrano proglašenje nezavisnost Kosova bez ozbiljnijih društvenih
posledica.
Politicki analiticar iz Prištine Baton Hadžiju ocenio je donošenje
skupštinske rezolucije o KiM kao najavu „tajvanizacije Kosova”?
– Iako se poredenje izmedu Kosova i Tajvana cesto pravi, mislim da ono i
nije baš najsrecnije, iz prostog razloga što pozicije Kine i Srbije ni
izbliza nisu slicne. Naprosto, Kina je ne samo veca nekoliko stotina puta
nego je i njena pozicija na medunarodnoj sceni neuporedivo jaca – uostalom,
stalna je clanica Saveta bezbednosti s pravom veta.
Dakle, odnos prema Srbiji i odnos prema Kini u istoj situaciji, kada se deo
teritorije jednostrano proglašava za nezavisnu državu, logicno je da nece
biti isti. Mislim da bi možda približnije bilo praviti paralelu sa
situacijom u kojoj se našla Zapadna Nemacka. Podseticu na to da je Zapadna
Nemacka, nakon što je Istocna Nemacka proglasila nezavisnost, prekinula
diplomatske odnose sa svim zemljama koje su priznale tu novu državu. I to je
potrajalo desetak godina, nakon cega su postepeno ti odnosi obnavljani i
normalizovani.
Najviše zamerki na tekst rezolucije odnosilo se upravo na deo u kojem se
najavljuje šta ce Srbija uraditi ukoliko neka država unilateralno prizna
nezavisnost južne pokrajine.
– U skupštinskoj rezoluciji o KiM iskorišcena je prilicno elasticna
formulacija, koja Vladi ostavlja mogucnost prilagodenog pristupa od države
do države, od slucaja do slucaja. I to uopšte nije nerezonski, tim pre što
ni eventualno prekidanje diplomatskih odnosa s nekom zemljom ne mora da
znaci i prekidanje svake komunikacije s njom.
Poznate su, naime, tzv. specijalne misije u državama s kojima formalno ne
postoje diplomatski odnosi, a koje su znale da budu vece i od ambasada.
Dakle, takav korak bi, cak i ukoliko bi bio povucen, pre bio u simbolickoj
ravni. Medutim, to nije nešto što Srbiji treba. Naprotiv. Kada pogledate
redove pred ambasadama, kada znate da vam za letovanje u Grckoj ili Španiji
treba citava fascikla razlicitih dokumenata, shvatite da mi ni sada nemamo
baš bajne odnose s drugim državama, a kamoli da nam je još nužna dodatna
izolacija.
Bivši kopredsednik državnog pregovarackog tima Leon Kojen upozorio je na to
da Srbija, u slucaju nametnute nezavisnosti Kosova, više ne bi imala ni
ustavnih ni politickih mogucnosti za nastavak procesa prikljucenja EU?
– Bojim se da je stav gospodina Kojena veoma realistican. Jeste veoma
znacajno što zvanicnici Evropske unije stalno ponavljaju da, kako god da se
reši status Kosova, to sa stanovišta Brisela nema nikakvog uticaja na
integraciju Srbije u EU.
Drugim recima, Brisel se obavezao da Beogradu nece postavljati kao uslov
prihvatanje nezavisnosti Kosova ukoliko želi nastavak procesa pridruživanja.
Medutim, pitanje je da li ce Srbija moci da odvoji eventualno oduzimanje
Kosova i prikljucenje Evropskoj uniji. Jer, zaista je teško verovati da ce
gradanima iko uverljivo moci da objasni zašto treba uci u društvo nekih
država koje su priznale nezavisnost Kosova i, samim tim, mogu biti sasvim
utemeljeno optužene da su oduzele Srbiji deo teritorije.
M. Stajic
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/
<<image001.png>>
<<image002.png>>
<<image003.png>>
