Tajna služba i javne blamaže
<http://www.dw-world.de/popups/popup_lupe/0,,2707691,00.html> http://www.dw-world.de/image/0,,1810103_1,00.jpg Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: <http://www.dw-world.de/popups/popup_lupe/0,,2707691,00.html> CIA slavi 60 godina postojanja. Šest decenija akcija koje su često bile izvođene nespretno ili uz preteranu demonstraciju moći. Ovo je jedna od više od 20 američkih tajnih službi. «Moj predsednički mandat će ući u istoriju kao vreme u kome je Hladni rat počeo da baca senku na naše živote.» - Ovo su reči američkog predsednika Harija Trumana izgovorene 1953, a usledile su i reči o prvim koracima koje je trebalo preduzeti da bi taj rat bio dobijen: «Govoriće se i da smo tokom tih osam godina mi određivali kurs kako bismo pobedili u Hladnom ratu». Jedan od najvažnijih iinstrumenata u tom procesu je svakako bila CIA. Zvanično osnovana 26. jula 1947, ova organizacija je nasledila ratnu tajnu službu OSS i imala je da ispuni dva zadatka odjednom.«Prvi zadatak je bio da se izbegne još jedan Perl Harbor. A drugi je bila borba protiv mračne pretnje koju je predstavljala Rusija», kaže Dejvid Mek Majkl je 80-ih godina i sam radio za tajnu službu, a danas je jedan od njenih najžešćih kritičara. Baš kao i novinar «Njujork tajmsa», Tim Vejner, koji je upravo objavio jednu mnogo hvaljenu knjigu o organizaciji CIA: «CIA je bila nova organizacija. Nije znala šta radi i morala je da uči iz svojih grešaka. A njih je bilo podosta u prvih 15 godina». Na primer, pogrešno je procenjeno kada će Rusija imati svoju prvu atomsku bombu: «Još 1948. bivši šef CIA je uveravao predsednika da Rusija još najmanje deset godina neće imati sopstvenu atomsku bombu. A Moskva je već 1949 izvela svoj prvi test», prenosi Vejner. Samo godinu dana kasnije, još jedna početnička greška, kaže Mek Majkl: «U junu 1950. izbio je Korejski rat – a da o tome niko ništa nije slutio». Najveće neuspehe CIA je gotovo u pravilu beležila prilikom sprovođenja operacija tajnih agenata sa ciljem da se svrgnu pojedine vlade. Najpoznatija akcija te vrste bila je neuspela invazija na Kubu u Zalivu svinja. Tim Vejner: «Planer Ričard Bissel je nekako uspeo da samog sebe, a i predsednika, ubedi u to da će 1500 Kubanaca iz egzila moći da pobedi Kastrovu armiju od 60.000 ljudi i iz močvare koja se nalazila usred ničega trijuimfalno umaršira u Havanu». Pre nekoliko nedelja, CIA je objavila stotine strana dokumenata o ovakvim debaklima. To su takozvane porodične tajne o propalim atentatima - na primer, na Fidela Kastra – ili o ilegalnim saslušanjima u inostranstvu. Džems Benford, koji je objavio brojne knjige o američkim tajnim službama, kaže: «To je već ironija. 70-ih godina, bile su to horor-priče. Svi su bili užasnuti. A sada to izgleda tako beznačajno u poređenju sa aktuelnim događajima». Zbog najnovijih skandala oko pogrešnih informacija o oružju za masovno uništavanje u Iraku, o tajnim zatvorima u istočnoj Evropi i mučenja zatvorenika, CIA se ponovo nalazi tamo gde jedna tajna služba to najmanje želi – na naslovnim stranama. Doduše, ne sasvim svojom krivicom, kako kaže Tim Vejner: «Od Zaliva svinja, CIA je pod kontrolom predsednika. To je predsednikova tajna armija koja pripada Beloj kući. A predsednici su je pogrešno razumeli i zloupotrebljavali»... Linda Štaude http://www.dw-world.de/dw/article/0,,2707691,00.html?maca=ser-rss-ser-all-1494-rdf
<<image001.jpg>>
