Есесовци као ослободиоци
Захтев естонских и летонских ветерана балтичког есеса и припадника других
родова Хитлерове армије за признавање статуса бораца за слободу
Борба естонских војника под бојним барјаком Адолфа Хитлера требало би да буде
унесена у златне анале...: Јак Ависко
(Фотодокументација „Политике”)
Балтички нацисти, актери неславне епохе, поново дижу главу. Пред свечаном
кулисом, уз цвеће и транспаренте, уз звуке војне музике познатог ритма и
садржаја, ветерани балтичких есес формација и других родова Хитлеру припојене
квислиншке војске продефиловали су прошлог викенда источноестонском варошицом
Волост Вајвара, некадашњом тврђавом тамошњих црнокошуљаша. И летонском
престоницом Ригом.
Грандиозна кулиса, намењена есесовцима и петоколонашима, проглашена је дужним
наклоном – пред ослободиоцима Балтика. Шест и по деценија после придруживања
нацистичкој убилачкој машинерији, у марту 1943. године, они сада траже
признавање статуса бораца за слободу и демократију.
Епизода би, извесно, била схваћена као својеврсна провокација заробљеника духа
прошлости, да тој „демонстрацији несаломљивог ослободилачког духа” није дао
свој допринос и естонски министар одбране Јак Авиксо. Шаљући поздраве
организаторима и учесницима, министар је – дословце – изјавио: „Борба естонских
војника под бојним барјаком Адолфа Хитлера требало би да буде унесена у златне
анале националне историје као други ослободилачки устанак Естонаца” (после оног
који је уследио по свршетку Првог светског рата, и трајао од 1918. до 1920.
године).
Ношени духом комшијског надметања, Летонци нису дозволили Естонцима да им
преотму примат дежурних ултрадесничара у региону. Истовремено је одржана парада
у организацији „Друштва летонских националних бораца”, у престоници Риги, уз
учешће ветерана свих борачких организација које су, како је истакнуто, дале
свој допринос борби за слободу. На питање ко је био и остао непријатељ,
летонски медији су констатовали да је опасност одвајкада долазила са истока,
никада, ни у епохи Трећег рајха, са запада: „Совјетски Савез је био непријатељ
два народа”, истакнуто је у локалним коментарима, при чему се примедба два
народа у овом случају односила на Летонце и – Немце.
Попут естонског министра одбране, летонски председник Валдис Затлерс лично је
упутио поздраве и речи подршке учесницима летонског дефилеа.
Изван граница две балтичке државице, неславно величање нацистичке прошлости,
под плаштом борбе за ослобођење од совјетске окупације, наишло је на отворену
подршку екстремне деснице широм Европе. Неколико стотина нациста, неонациста и
ултрадесничара других опредељења отпутовало је, у функцији емисара добре воље,
у две балтичке земље, не би ли својим присуством увеличали исправљање
„историјских заблуда о Трећем рајху”.
Црнокошуљашке представе у Естонији и Летонији, чини се, ипак су пробудиле и
демократски настројену јавност из дугог и дубоког сна. Тако је у Немачкој,
примера ради, покренута јавна расправа која би требало да доведе до укидања
накарадне одлуке Савезног социјалног суда у Каселу. На дан 18. децембра 1998.
године поменути суд је дао право естонским ветеранима есеса на исплату
аликвотног дела пензије из немачког социјалног фонда. А у случају да је реч о
преминулим, право на накнаду полажу њихови правни наследници.
М. Казимировић
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=36169
