Karadžiću ukraden Haški imunitet U sporazumu je pisalo da će se Karadžić povući sa funkcija i iz javnog i političkog života, uključujući i njegov pristanak na zabranu davanja intervjua, a SAD mu preko Holbruka garantuju - slobodu i da ga neće dirati Haški tribunal
Srbijom, a verovatno i prostorom bivše Jugoslavije ponovo - slično kao i 2004. godine - kruže fotokopije navodnog sporazuma Karadžić-Holbruk, kojim je Amerika, u zamenu za njegovo potpuno povlačenje sa svih rukovodećih funkcija i iz javnog života, garantovala i obezbedila miran život bivšem predsedniku Republike Srpske i Srpske demokratske stranke. Pitanje je, međutim, da li je dokument koji je ponovo, po drugi put, u opticaju autentičan ili nije? Isto tako, ako jeste - ko je bio zainteresovan da se on baš ovoga časa učini javnim, a ako je u pitanju falsifikat - čiji interesi iza svega stoje? Dokument ili „dokument“, koji se poslednjih dana u „određenim krugovima“ može dobiti i u Beogradu, imao sam priliku da vidim. Reč je o „papiru“ od jedne stranice kucanog teksta s potpisima koji liče na Karadžićev i Holbrukov, ali se bitno razlikuje od kopije „pravog sporazuma Karadžić-Holbruk“ koji sam u Beogradu držao u rukama poslednjih meseci 1995. godine. Pre 12 godina bio sam šef kabineta ministra spoljnih poslova SRJ i u tom svojstvu, u kabinetu šefa diplomatije, bio sam u mogućnosti da punih 15 minuta iščitavam kopiju jednostraničnog sporazuma između Radovana Karadžića i Ričarda Holbruka. Taj „papir“ je, za razliku od kopije „dokumenta“ koji se sada može dobiti ispod ruke, imao zaglavlje. Koliko se sećam, u zaglavlju je pisalo „Republika Srpska“, možda i „Kabinet predsjednika“. Tu su bili i Holbrukovo ime i tadašnja funkcija. Ta kopija je, na kraju jedine stranice, imala - kao što je uobičajeno i obavezujuće - i datum potpisivanja. Ako se ne varam, dokument je bio potpisan nešto pre Dejtonskog sporazuma, mada znam da neki bivši visoki funkcioneri RS tvrde da je to bilo nešto kasnije - koji mesec posle Dejtona. Prvi dokument, za koji verujem da je bio kopija originala, u svakom slučaju - verujem da su veći izgledi da je autentičan pre nego ovaj drugi, sadržavao je nekoliko tačaka. NJihova suština bila je u sledećem: Karadžić se povlači sa funkcija i iz javnog i političkog života, uključujući i njegov pristanak na zabranu davanja intervjua, a SAD mu preko Holbruka garantuju - slobodu (nisam siguran da li se pominjala i bezbednost) i da ga neće dirati Haški tribunal. Ako me pamćenje služi, čini mi se da je pisalo da Hag za njega neće biti nadležan. Drugih bitnih detalja ili nije bilo ili ih se ja više ne sećam. Dakle, nije bilo ni 600.000 dolara, ni američkog „fizičkog obezbeđenja“ od najmanje „šest ljudi“. Na tom dokumentu - kao i na kopiji koja se rastura ovih dana - Holbrukov potpis je bio desno, a Karadžićev levo. Ali, kada ih uporedim u prisećanju - čini mi se da je Holbrukov isti na oba „papira“, dok se Karadžićevi razlikuju. Koliko sam u stanju da procenim, prvi Karadžićev potpis mogao bi biti autentičan, a da je to ovaj drugi - manje je verovatno. U svakom slučaju, te 1995. godine, koliko ja znam, niko u državnom vrhu u Beogradu nije sumnjao ni u autentičnost „sporazuma“ niti potpisa Karadžića i Holbruka. Simptomatično je da se u drugom dokumentu nigde ne pominje nenadležnost Haškog tribunala u slučaju Radovana Karadžića, ali da se zato operiše „detaljima“ kojih u prvom dokumentu uopšte nije bilo. Smatram da je malo verovatno, ili sasvim isključeno, da je ono bila samo „radna verzija“, ili da je posle prvog dokumenta došlo do zaključivanja novog, još jednog ili konačnog, koji je sada na snazi. Bojim se da će pre biti da je neko sada veoma zainteresovan da Karadžića liši „haškog imuniteta“ i da najnoviju „verziju“ samo zato i protura kao autentičnu. Na ovakav zaključak me navodi i okolnost da nova „verzija“ Karadžiću daje pravo da boravi ne samo u „rezidencijalnom objektu“, čija lokacija je navodno bila predmet usmenog dogovora, nego i na teritoriji SRJ. Sasvim je moguće da je ovo nekome potrebno da bi unazad iskonstruisao odgovornost Srbije za njegovo (ne)izručivanje Hagu. (Autor je 1995. godine bio šef kabineta tadašnjeg ministra spoljnih poslova SRJ Milana Milutinovića) Autor: Igor Krsmanović <http://www2.glas-javnosti.co.yu/autor/9> http://www.politika.co.yu/
