Рикеров притисак 

Представници званичног Београда и Срба на Космету огорчени понашањем шефа 
цивилне мисије 

 

        

Јоахим Рикер
(Фото Танјуг)

Косовска Митровица – Специјални представник генералног секретара УН на Космету 
најновијим потезом о укидању Уредбе бр. 2006/10, касније допуњеном Уредбом 
2006/50, поново је уздрмао сваку причу о жељи за повратком српског и 
неалбанског живља на територију јужне српске покрајине. 
Наиме, Рикер је прекјуче ставио ван снаге Уредбу за чије спровођење је имала 
мандат Косовска агенција за имовину а која је требала да решава захтеве који се 
односе на приватну непокретну имовину која укључује пољопривредну и 
комерцијалну, а тиче се периода повезаних са оружаним сукобом између 27. 
фебруара 1998. и 20. јуна 1999. године.

Како је изјавио, одлуку је донео „узевши у обзир то што у спровођењу одлука 
Комисије за стамбени смештај и повраћај имовине (Косовска агенција за имовину 
је још раније оформила Комисију за решавање захтева) нема заједничког 
ангажовања и једногласности свих заинтересованих страна, укључујући Владу 
Косова и међународну заједницу. 

Мора се признати да иако је ова агенција оформљена марта прошле године и до 
сада јој је поднето више од 25.000 захтева, а решено је тек негде 750 
случајева, јасно се намеће закључак да нити је међународна заједница нити 
косовска албанска политичка структура била вољна да ради по питању повраћаја, у 
овом случају скоро стопроцентно српске имовине, односно по питању повратка две 
трећине расељених Срба. Ипак, оваква изјава Рикера је у циљу потврде да ни он 
али ни представници цивилне мисије нису хтели да се заузму за решавање овог 
виталног и једног од основних елементарних људских права, а то је право на 
приватну својину, јер да је тако не би само неколико стотина захтева било 
позитивно решено и још увек неизвршено.

Најновији потез шефа Унмика квалификује се код представника Срба, али и код 
представника званичног Београда, као још један потез у циљу реализовања 
етничког чишћења које се десило на простору Космета 1999. и 2004. године, а све 
са циљем стварања албанске независне државе.

Председник Координационог центра за Космет Вуко Антонијевић наглашава да је ово 
још један недопустив притисак на Србе, а дискриминаторска улога Рикера који, 
као и до сада, ради у циљу легализације етничког чишћења и спречавања повратка 
Срба.

– Ово је добро смишљен потез јер уколико нема повратка имовине, што је једно од 
неприкосновених људских права, онда нема ни повратка. Рикер иде на руку 
узурпаторима а и поред тога што се за ових осам година тек који Србин вратио 
ово ће допринети да се уплаши преостали српски живаљ, а они који су у расејању 
престану да се надају повратку – каже за „Политику” председник Координационог 
центра наглашавајући да је ово недопустив потез и преседан и то баш у време 
када треба да се реши питање статуса Покрајине, али и да држава мора да реагује 
покренувши спорове пред међународним судовима.

Потез Унмика и поновно стављање на страну Албанаца оштро осуђује и Милан 
Ивановић, председник СНВ-а северног Косова, који каже да је ово „јасна порука 
Србима да се не враћају, јер немају где да се врате али и порука преосталим да 
ће Косово добити независност”.

– Шеф Унмика, добро познат албански лобиста, прејудицира статус и директно се 
ставља на владавину неправа, директно се супротставља међународном праву и опет 
стаје раме уз раме са Ахтисаријем, који је као и Рикер богато награђен од 
стране Албанаца, од прљавог новца који се у косовску касу слива од криминала, 
продаје белог робља и трговине наркотицима и оружјем – каже Милан Ивановић и 
тражи од Београда да упути оштру ноту међународној заједници.

Председник Покрајинског одбора СПО-а и један од чланова Српске листе за Косово 
и Метохију Ранђел Нојкић каже да је ово још један покушај Рикера да се пред 
почетак разговора између Срба и Албанаца стави до знања свима да је на 
албанској страни. – Добро нам је познато –  вели Нојкић – да је својевремено, 
негде деведесетих, међународна заједница оштро осудила акт који је донела 
српска влада о забрани продаје непокретности на Космету, па стога мислим да би 
сада међународна заједница требало да реагује након одлуке о суспензији и 
привременом стављању ван снаге ове уредбе.

Б. Радомировић

http://www.politika.co.yu/



Одговори путем е-поште