Рикеров притисак
Представници званичног Београда и Срба на Космету огорчени понашањем шефа цивилне мисије Јоахим Рикер (Фото Танјуг) Косовска Митровица – Специјални представник генералног секретара УН на Космету најновијим потезом о укидању Уредбе бр. 2006/10, касније допуњеном Уредбом 2006/50, поново је уздрмао сваку причу о жељи за повратком српског и неалбанског живља на територију јужне српске покрајине. Наиме, Рикер је прекјуче ставио ван снаге Уредбу за чије спровођење је имала мандат Косовска агенција за имовину а која је требала да решава захтеве који се односе на приватну непокретну имовину која укључује пољопривредну и комерцијалну, а тиче се периода повезаних са оружаним сукобом између 27. фебруара 1998. и 20. јуна 1999. године. Како је изјавио, одлуку је донео „узевши у обзир то што у спровођењу одлука Комисије за стамбени смештај и повраћај имовине (Косовска агенција за имовину је још раније оформила Комисију за решавање захтева) нема заједничког ангажовања и једногласности свих заинтересованих страна, укључујући Владу Косова и међународну заједницу. Мора се признати да иако је ова агенција оформљена марта прошле године и до сада јој је поднето више од 25.000 захтева, а решено је тек негде 750 случајева, јасно се намеће закључак да нити је међународна заједница нити косовска албанска политичка структура била вољна да ради по питању повраћаја, у овом случају скоро стопроцентно српске имовине, односно по питању повратка две трећине расељених Срба. Ипак, оваква изјава Рикера је у циљу потврде да ни он али ни представници цивилне мисије нису хтели да се заузму за решавање овог виталног и једног од основних елементарних људских права, а то је право на приватну својину, јер да је тако не би само неколико стотина захтева било позитивно решено и још увек неизвршено. Најновији потез шефа Унмика квалификује се код представника Срба, али и код представника званичног Београда, као још један потез у циљу реализовања етничког чишћења које се десило на простору Космета 1999. и 2004. године, а све са циљем стварања албанске независне државе. Председник Координационог центра за Космет Вуко Антонијевић наглашава да је ово још један недопустив притисак на Србе, а дискриминаторска улога Рикера који, као и до сада, ради у циљу легализације етничког чишћења и спречавања повратка Срба. – Ово је добро смишљен потез јер уколико нема повратка имовине, што је једно од неприкосновених људских права, онда нема ни повратка. Рикер иде на руку узурпаторима а и поред тога што се за ових осам година тек који Србин вратио ово ће допринети да се уплаши преостали српски живаљ, а они који су у расејању престану да се надају повратку – каже за „Политику” председник Координационог центра наглашавајући да је ово недопустив потез и преседан и то баш у време када треба да се реши питање статуса Покрајине, али и да држава мора да реагује покренувши спорове пред међународним судовима. Потез Унмика и поновно стављање на страну Албанаца оштро осуђује и Милан Ивановић, председник СНВ-а северног Косова, који каже да је ово „јасна порука Србима да се не враћају, јер немају где да се врате али и порука преосталим да ће Косово добити независност”. – Шеф Унмика, добро познат албански лобиста, прејудицира статус и директно се ставља на владавину неправа, директно се супротставља међународном праву и опет стаје раме уз раме са Ахтисаријем, који је као и Рикер богато награђен од стране Албанаца, од прљавог новца који се у косовску касу слива од криминала, продаје белог робља и трговине наркотицима и оружјем – каже Милан Ивановић и тражи од Београда да упути оштру ноту међународној заједници. Председник Покрајинског одбора СПО-а и један од чланова Српске листе за Косово и Метохију Ранђел Нојкић каже да је ово још један покушај Рикера да се пред почетак разговора између Срба и Албанаца стави до знања свима да је на албанској страни. – Добро нам је познато – вели Нојкић – да је својевремено, негде деведесетих, међународна заједница оштро осудила акт који је донела српска влада о забрани продаје непокретности на Космету, па стога мислим да би сада међународна заједница требало да реагује након одлуке о суспензији и привременом стављању ван снаге ове уредбе. Б. Радомировић http://www.politika.co.yu/