ЈАТОВ ЛЕТ У ПРИВАТИЗАЦИЈУ У прошлости је власт државе над домаћим летовима и летовима према другима била велика, али то глобализација мења
http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N_hpddsSKHqmW1i3tZ1O9Vmne20vcxz5uxSph.jpg (Новица Коцић) Јат Airways је преживео распад Југославије и сада лети са два домаћа аеродрома. Од њега су одвојени у засебна друштва у својини државе: апартмани на Копаонику, хотел „Славија” у Београду, Јат кетеринг и Јат техника, па је током прошле године његова укупна имовина смањана са 23 на 21 милијарду динара, а број запослених са више од 3.000 на испод 2.000. Одавно се говори и о његовој приватизацији, а сад можда и полеће у том правцу. Али о томе и од власти допиру супротна мишљења – од очувања државног капитала, до скоре потпуне приватизације. Јат је државно јавно предузеће, са основним капиталом од 821 милион динара. Његова имовина је под огромним дугом, те је са економског становишта мање државни, а више његових поверилаца. У претходној години остварио је добитак од 300 милиона динара, иако се детаљније о пословању јавних предузећа мало зна. Свет је испробао и државне и приватне компаније за ваздушни саобраћај, па нама остаје да одлучимо колико ће наша остати државна, а колико ће бити приватизована. Половину БДП-а Србије већ узима држава, па ваљда нећемо повећавати намете, а бранити јавна предузећа од приватног улагања. Јатом управља 11 чланова управног одбора, три члана надзорног одбора, генерални директор и његов извршни одбор, а у пракси и други. Иако је прописано да седам чланова управног одбора треба да предложи министар саобраћаја из редова стручњака и научних радника са искуством и оствареним резултатима,oн не препушта те функције ни другим партијама. Приватни капитал би „куповао” најуспешније менаџере, који би били способни да увећавају вредност Јата. А да тај циљ не би био науштрб интереса путника и превоза терета, неопходно је пре приватизације прописати обавезно поштовање свих стратешких интереса, што се, нажалост, не догађа. А „стратешки” интерес очувања већинског државног капитала није нам још објашњен. У прошлости је власт државе над домаћим летовима и летовима према другима била велика, али то глобализација мења. Слободни летови и конкуренција и нас већ чекају. У таквој ситуацији само најуспешније авио-компаније опстају, наравно и уз оне које држава буде дотирала. Боље је да нас убудуће повољно опслужују и туђе компаније, него да новим дажбинама дотирамо своју, јер и после приватизације Јат остаје српска компанија. А и купац у поступку приватизације може продати капитал другоме. То релативизује значај дилеме ко је у приватизацији „погодан” партнер. Ако добро пропишемо заштиту корисника услуга Јата и, друго, што је заиста стратешки важно – пожељнији је онај ко више плати, јер он више инвестира у успех купљеног, било да трајно остане власник, било да Јат прода још скупље после неког времена. Условљавати га колико ће инвестирати и шта ће радити – погрешно је. Међутим, колики део капитала ће се приватизовати – политичка је одлука, а са економског становишта – што више то боље. Поред прописивања услова за испуњење јавног интереса, приватизацији би требало да претходи и бесплатна подела акција Јата, запосленима и осталим грађанима који још нису добили бесплатне акције. Мањи део капитала могла би привремено задржати држава, па га постепено продавати на берзи. Разуђено власништво капитала могло би Јату бити од користи, а допринело би развоју домаћег тржишта акција. Власници авио-компаније ће бринути за њено успешно пословање, а јавни интерес треба прописима штитити. Капитал који би „Аерофлот” купио од Јата био би половично приватизован, јер је и 51 одсто његовог капитала у рукама Русије. Међутим, ако политика буде одлучивала ко је Јатов подобан партнер у приватизацији – биће мањи ефекат приватизације. Почетак приватизација Јата одвија се необично журним директним избором приватизационог саветника. Није јасно зашто влада не мења одлуку о оснивању Јата као јавног предузећа, јер и делимично приватизовани авио-превозник мора бити или акционарско друштво или друштво с ограниченом одговорношћу. Јавна предузећа Јат и ЕПС основана су одлукама владе, а НИС законом, па је нејасна подела надлежности извршне и законодавне власти. Устав, иначе, предвиђа да се само „постојећа друштвена својина претвара у приватну под условима, на начин и у роковима предвиђеним законом”, а да се истовремено јемчи јавна односно државна својина. Закон о приватизацији регулише једнако приватизацију и друштвеног и државног капитала, па чланови владе често излазе из тих законских оквира, иако је и за њих закон обавезан. Консултант за страна улагања Милан Р. Ковачевић http://www.politika.co.yu/
<<image001.jpg>>
