Mihailović je sprečio uništenje <http://www.glas-javnosti.co.yu/pismo/697/mihailovic-je-sprecio-unistenje-naroda> naroda
(„Kontroverzni „đeneral“ Draža Mihailović“, Glas javnosti, 22. jul) Već u naslovu članka vidi se da dr Petrović nije naklonjen svome imenjaku, kad piše: Kontroverzni „đeneral“ Draža Mihailović. Više puta smo slušali i čitali o kontroverznom „maršalu“. A ovo je prvi put da se generalov čin stavlja u navodnike, kao da ga ovaj nije dobio posle čina pukovnika. I to zaslugom! Čin mu je dala Jugoslovenska vlada tada u Londonu. General Mihailović nije bio raščinjen, bilo od vlade ili od kralja. Kad je, po Čerčilovoj naredbi, kralj morao da postavi titovce kao namesnike, njihova vlada nije imala „mesta“ za svog protivnika, a on se i ne bi primio da služi pod Titom i komunistima. Opet pod pritiskom Vinstona Čerčila, kralj Petar Drugi izdao je proglas Jugoslovenskoj vojsci da se sjedini sa partizanima, ne da bi „izbegla žig izdaje“, već je time trebalo da ga dobije! Dr Petrović veli: „Čitavo vreme rata Draža je sarađivao sa nemačkim i italijanskim okupatorom...“ Ali taj „istoričar ratnog perioda“ ne pominje da su naši komunisti („jedini pokret otpora“) u aprilskom napadu nacističke Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju služili neprijatelju kao petokolonaši, kvislinzi, izdajnici svoje otadžbine, sve do 22. juna te godine, kada su Nemci napali SSSR. Draža Mihailović je komandovao pukom u Slavoniji, a posle brze propasti i kapitulacije vojske, odbio je da prizna poraz već je sa svojim štabom otišao u srpske planine da prikuplja borce za neko bolje vreme. Šta je veće ogrešenje o svoj narod i otadžbinu: sarađivati s neprijateljem i ometati odbranu svoje države, ili kasnije poslužiti se okupatorima u borbi protiv komunističkog porobljavanja? Okupatori su u našoj zemlji samo dok traje rat, a komunisti su ostali da vladaju. Srećom, samo dok se narod nije osvestio. Nisam četnik i ne branim ih od istinite istorije, koja ih može podsetiti na protivnarodnu saradnju sa partizanima od jula do novembra 1941. godine, ali je sevap braniti svakog Srbina od prokomunističkih istoričara. Nije Draža jedini slao izveštaje svojoj vladi i Englezima, nego su to činili i Čerčilovi predstavnici u Dražinom štabu. Ali tokom godina britanski komunistički agenti, dobro infiltrirani u britanskom štabu, prerađivali su izveštaje i četničke uspehe pripisivali su partizanima. Čerčil im je poverovao jer je glavni špijun Dikan bio njegov lični prijatelj. Posle rata Verdžes i drugi komunistički agenti pobegli su u Sovjetski Savez. Kad je jugoslovenska vlada saznala da aktivnosti dvaju „pokreta otpora“ imaju za rezultat 100 streljanih Srba za jednog ubijenog Nemca, Draža Mihailović je napustio savez sa Titom i partizanima, kako bi sprečio uništenje svog naroda. Partizanima, koje je vodio nesrbin, čije se poreklo ni danas ne zna, nije bilo žao srpskog naroda. Borili su se za dobrobit Sovjetskog Saveza i govorili, valjda za utehu stradalnom narodu, „Kad nestane Srba, nasledićemo Kineze! Jedan od tih vođa, posle rata je postao ministar spoljnih poslova Titovog režima. Svetomir R. Paunović Beograd http://www.glas-javnosti.co.yu/
