VESTI iz Frankfurta, 10.avgust2007.
GORAN SVILANOVIC, BIVŠI ŠEF DIPLOMATIJE SRJ
ALBANIJA VEC PRIZNALA NEZAVISNO KOSOVO
• Vlada Srbije je u više navrata protestovala zbog poteza Tirane, ali je to
ostalo bez veceg odjeka
Goran Svilanovic, funkcioner Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope i bivši
šef jugoslovenske diplomatije, u intervjuu za "Vesti" kaže da je Albanija u
praksi vec priznala nezavisno Kosovo, a da se vlasti u Beogradu ne bave
dovoljno takvim stavom Tirane.
• Kako komentarišete uplitanje Tirane u unutrašnje stvari Srbije?
- Albanija je jedna od država koja smatra da Kosovo treba da bude nezavisno.
Ima i drugih ciji je stav o ovom pitanju od mnogo veceg znacaja: SAD,
Francuska, Velika Britanija, niz clanica EU, kao i država izvan EU. Pri tome
je, za razliku od ovih država, stav Albanije lakše razumeti. To šta neka
država ili njena vlada smatra manji je problem. Veci je problem što u praksi
odnosi izmedu Kosova i Albanije vec funkcionišu kao da se radi o posebnoj
samostalnoj državi. Mislim tu na bilateralne susrete na najvišem nivou, kao
i na bilateralne ugovore koji su potpisani i koji se primenjuju. Naša vlada
je u više navrata protestovala zbog takvih gestova, ali je to ostalo bez
veceg odjeka. Takvih se presedana druge države klone, bar dok su pregovori o
statusu Kosova i Metohije u toku.
• Interesantan je i odnos Tirane prema srpskom narodu i drugim nacionalnim
manjinama u Albaniji?
- Albanija veoma dugo uopšte nije prihvatala koncept manjina. To je jedna od
posledica višedecenijske izolacije. Tek posle velikog pritiska misije Oebsa
u Albaniji pocelo je menjanje ovog stava. Ranija Vlada SRJ, odnosno SCG
veoma je blisko saradivala sa Oebsom u nastojaljnju da se zaštite prava
pripadnika srpskog i crnogorskog naroda u Albaniji. To konkretno znaci da im
se omoguci uživanje manjinskih prava u pogledu obrazovanja, jezika, ocuvanja
nacionalnog identiteta. Rezultati su još uvek skromni, ali vlada Albanije
prihvatila je da razgovara o ovoj temi. Prilikom posete Albaniji,
organizovani su susreti našeg predsednika i premijera sa predstavnicima
Srba. Vlada je 2002. i 2003. godine izdvojila sredstva za pomoc i podršku
našoj manjini. Nadam se da se s tom praksom nastavilo i kasnije.
Ukidanje viza
• Da li je s obzirom na stavove u vezi s Kosovom licemeran potez Tirane o
ukidanju viza gradanima Srbije?
- Ne radi se licemerju. Kosovo nije od znacaja u ovoj odluci. Albanija je
ukinula vize odavno za Kosovo i za Crnu Goru. Gradani Srbije mogli su da udu
u Albaniju s vizom koju bi dobili na samoj granici u veoma jednostavnoj
proceduri. Dakle, ovim je i taj detalj uklonjen. Motivi su jednostavni i
isti su kao i oni koje smo imali mi kada smo ukinuli vize Hrvatskoj - želja
da se druga strana ovakvim otvaranjem natera da razmisli o sopstvenom viznom
režimu. Dakle, Albanija želi da i Srbija ukine vize za njihove državljane,
kao što je to odavno ucinila Crna Gora.
• Da li institucije EU i UN-a imaju uvid i da li vode racuna o zaštiti
manjinskih prava u Albaniji?
- Kljucna je uloga Oebsa i Saveta Evrope, a posle potpisivanja Sporazuma o
pridruživanju i stabilizaciji sa EU veci je prostor i za delovanje preko EU.
U toku 2006. godine prvi put je organizovan i veliki skup o standardima u
zaštiti prava manjina u Tirani, u organizaciji Saveta Evrope, Pakta za
stabilnost i Instituta za federalizam iz Fribura. Mislim da je sama
organizacija ovog skupa potvrda da se može uraditi više samo ako se naša
vlada bude interesovala za produbljivanje bilateralnih odnosa sa Albanijom.
• Kakav kurs treba da zauzme Srbija prema Albaniji u medudržavnim odnosima?
- Srbija i Albanija imaju dosta prostora za unapredenje bilateralnih odnosa.
Mi se Albanijom ne bavimo dovoljno, ne koristimo sve resurse, kao i visok
stepen otvorenosti za saradnju sa Srbijom koji tamo postoji u ekonomiji i
kulturi. Ti odnosi su optereceni nerešenim statusom Kosova i zbog toga
stagniraju. Medutim, o Kosovu se odlucuje u pregovorima i u Savetu
bezbednosti UN-a i od stvarnog znacaja su stavovi Moskve, Vašingtona i
Brisela, a ne Albanije. Zato mislim da bi trebalo da ostavimo Kosovo po
strani i da se njime bavimo pred medunarodnim forumima, a da sa Albanijom
razvijamo odnose imajuci u vidu pre svega naše ekonomske i druge interese.
Konkretno, mi imamo najpozitivniji spoljnotrgovinski bilans upravo sa
zemljama u okruženju - Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Albanijom. I tu
još ima prostora za unapredenje odnosa.
Radmila LONCAR
