Амбасадор
„Политика” са задовољством обавештава своје читаоце да је наше онлајн издање
(www.politika.co.yu) протекле седмице забележило својеврстан рекорд. Рекордери
су, заправо, наши читаоци, који су се са највећим жаром упустили у жустру, а на
моменте и жучну полемику са британским амбасадором у Београду Стивеном
Вордсвортом. Чак 350 коментара пристигло је на наш сајт за мање од седам дана
по објављивању Вордсвортовог чланка у рубрици Погледи („Нисам знао/знала да је
у Србији овако лепо”, у броју од 4. августа). Полемику је, као што се могло и
очекивати, изазвало залагање његове екселенције за независност Косова.
Посебну драж размени веома удаљених мишљења дало је то што се амбасадор (без
наговора редакције, али на наше велико задовољство) више пута и сам укључивао у
онлајн дебату. Из углавном учтивог и веома живахног тона интернет саговорника
могло се закључити да обе стране, и читаоци и амбасадор, подједнако уживају у
неочекиваној и реткој прилици. Западни амбасадори ће вам увек рећи да их веома
занима шта у Србији мисли обичан свет, али се најчешће ипак окруже домаћим
људима који им говоре оно што западне уши воле да чују. И са наше стране је
исто: људи ће увек рећи да цене искреност и отвореност, али ретко воле кад им
се саопштава оно што не желе да чују. Када су амерички и британски амбасадор
пролетос из неког разлога помислили да су убедљивији заједно него одвојено,
наша јавност је њихово пропагирање Ахтисаријевог плана у ТВ дуету доживела као
непристојно агресивно.
Била је ово на сајту „Политике” обострано корисна вежба, из које је и редакција
извукла наук: у скорој будућности пружаћемо читаоцима редовне прилике за онлајн
разговоре са лидерима политичке и културне сцене у Србији. Наши модератори и
читаоци на овим су страницама, у скорије време, жестоко и (не)заслужено
критиковани, али мало ће ко рећи да овај испит нису положили. Увек вреди
разговарати: некад се становишта не приближе, али се две стране на крају ипак
боље разумеју. Запад на Косову није на нашој страни: тим је већа наша потреба
да научимо да се у бици за Косово против Запада служимо западним аргументима.
„Политикини” читаоци то умеју: против Вордсворта је неколицина читалаца
неуморно користила чињеницу да је до масовног изгнанства косовских Албанаца
дошло тек после почетка НАТО бомбардовања, не пре, и да етничко чишћење није
користан аргумент у корист бомбардовања. Но ако је тако, онда је тачно и то да
добре аргументе не оснажујемо тако што умањујемо злодела која су евентуално
починиле наше снаге безбедности, или тако што потцењујемо несрећу албанских
избеглица које су тукли и НАТО авиони, а српске снаге им на граници одузимале
лична документа.
„Политици” је мило што је омогућила ову дебату. И они који нас не воле, попут
Весне Пешић, јавно кажу: „Ако хоћеш да знаш шта се дешава, мораш редовно да
читаш ’Политику’. Ништа не може да замени те новине” („Пешчаник”, 8. маја ове
године). Јасно нам је да госпођа Пешић није имала намеру да нам упути
комплимент, али свеједно – морамо признати да је рекла истину.
Љиљана Смајловић
http://www.politika.co.yu/
