RUSKA EKSPEDICIJA NA SEVERNI POL
14.8.2007.
11:59
ZAPADNE ZEMLJE OSTRO REAGOVALE NA RUSKU EKSPEDICIJU NA SEVERNI POL
(Moskva, RIA “Novosti”- ponuda za Vecernje novosti")
Rusija i Zapad ponovo su u stanju rata. Ovog puta - "ledenog" Senzacionalni
desant naucnog broda "Akademik Fjodorov" i atomskog ledolomca "Rusija" na
Severni pol, iz kojih su se 2. avgusta na dno spustila dva batiskafa "Mir"
da bi tamo pobili rusku zastavu, predstavljao je ne kulminaciju, vec samo
jos jednu etapu "arkticke ofanzive" Rusije. Ta ofanziva pocela je maja ove
godine. Cim su to dopustile vremenske prilike i uslovi leda, na atomskom
ledolomcu u Istocni Arktik krenula je naucna ekspedicija ciji su ucesnici
tokom mesec i po metar po metar istrazivali i snimali okeansko dno duz
kopnenog venca "Lomonosov" Ovih dana je taj isti ledolomac "Rusija" krenuo u
novi pohod. On ce nastaviti da proucava kontinentalno kopno, pored ostalog
pomocu distanciono upravljajucih podvodnih aparata, a kasnije ce stafetu
prihvatiti polarni istrazivaci, koji ce se iskrcati na novu stanicu "Severni
pol - 35". Znacaj zadatka koji je postavljen pred naucnicima tesko je
oceniti. Oni treba da pruze ubedljive dokaze da Severni pol pripada Rusiji.
I ne samo on. Radi se o ogromnoj okeanskoj teritoriji koja cini trougao, a u
cijoj je osnovi obalska linija od granice sa Norveskom na Zapadu do
Beringovog zaliva na istoku. Ni manje ni vise nego 1,2 miliona kvadratnih
kilometara. Povrsina Italije, Nemacke i Francuske uzuetih zajedno. Uopste
uzev, Rusija je i ranije, a i pre nje Sovjetski Savez, uvek smatrala tu
teritoriju svojom. Jos 20-ih godina proslog stoleca arkticki "kolacc" je
podeljen na pet komada izmedju SSSR, SAD, Kanade, Norveske i Danske. Tako je
bilo sve do donosenja Konvencije OUN o pomorskom pravu. Njome su redukovane
spoljne granice polarnih zemalja do 200 milja ekonomske zone. A preostali
deo teritorije okeana proglasen je tekovinom citavog covecanstva. Nacinjen
je jedan jedini izuzetak: u skladu sa tim istim dokumentom svaka drzava moze
povecati svoje pomorske granice za jos 150 milja, ako dokaze da je
gravitirajuce okeansko dno zapravo nastavak njenog dela kopnene povrsine.
Kada je rec o Rusiji, lanac "Lomonosov" pocinje od sibirske kontinentalne
platforme. Pre pet godina Moskva je to saopstila specijalnoj komisiji OUN,
ali njeni argumenti tada nisu bili ubedljivi. Kroz par godina pokusaj
dokazivanja ce biti ponovljen i za to se i spremaju ruski strucnjaci. Cena
pitanja je poznata: prema preliminarnim ocenama, rezerve nafte i gasa u
"trouglu", koji Rusija namerava da sebi "uknjizi", procenjuju se na 100
milijardi tona sirovina u naftnom ekvivalentu. A to je od cetvrtine do
trecine svih svetskih rezervi! Zato, kako se i ocekivalo, najnoviji "severni
pohod" Rusije nije izazvao narocito ushicenje kod drugih pretendenata na
arkticki region. A njih je u poslednje vreme bilo poprilicno. Na primer,
Danska, koja je izjavila da Severni pol i sve sto je oko njega, pripada
iskljucivo njoj, jer se nalazi u neposrednoj blizini Grenlanda. Kanada
takodje insistira da lanac Lomonosova pocinje na americkom kontinentu, dok
su Norvezzani pozurili da rese odavnasnji spor sa Rusijom oko sporne zone od
155 hiljada kvadratnih kilometara u Barencevom moru. Aktivizirale su se i
Sjedinjene Drzave. Jos je u maju predsednik senatskog komiteta za inostrane
poslove Ricard Lugar zahtevao hitno pridruzivanje pomorskoj konvenciji kako
Moskva ne bi "prigrabila sebi" regione bogate naftom i gasom. Amerikance je
posebno iritirala poslednja akcija Rusije. Predstavnik drzavnog departmenta
SAD Tom Kejsi je odmah izjavio da postavljena pod vodom zastava nema nikakvu
pravnu tezinu. Doduse, sa tim se malo ko spori. Kao i sa time da je pohod na
severnu ssapku planete imao vise politicki, nego naucni znacaj. Rukovodilac
ekspedicije - poznati polarni istrazivac i potpredsednik donjeg doma ruskog
parlamenta Artur Ccilingarov nije krio svoje namere: "Mi zelimo dokazati da
je Rusija velika polarna drzava". Medjutim, tesko je sloziti se sa
pokusajima Amerikanaca, pa i drugih pretendenata na arkticke naftne i gasne
sirovine, da dovedu u sumnju pravo Rusije da pretenduje na svoj deo
okeanskog dna. Njihovu poziciju je jasno formulisao britanski The Times:
"Svet treba da odbaci pretenzije Rusije na zauzimanje podvodnih teritorija".
Robert Miler, profesor pravnog koledza Luisa i Klarka u svom clanku
objavljenom u Los Angeles Timesu tvrdi da su "drske teritorijalne pretenzije
Rusije srodne "doktrini otkrica" koju su koristili evropski i americki prvi
istrazivaci u XV - XX veku: "Ko dodje prvi taj dobija sve". A ekspert
americkog Saveta za spoljnu politiku Skot Borgerson poziva da se razradi
"sporazum o zajednickom posedovanju", slican onom koji je potpisan krajem
50-ih godina o Antarktiku. Otvorenije od svih drugih je na stranicama
Washington Timesa pisao Ariel Koen iz Fonda Heritage Faundation: "Ako Moskva
nastavi osvajanje resursa Arktika u saradnji i partnerstvu sa SAD i drugim
zemljama, onda taj projekat moze postati primer produktivne medjunarodne
saradnje". A sada, smatra on, zapadne drzave treba da razrade zajednicku
strategiju delovanja protiv Rusije. "Na kartu je stavljeno previse, da bi se
sve to podarilo ruskom medvedu". U sustini, kriticari Rusije dovode u sumnju
legitimitet Konvencije OUN o pomorskom pravu koju je ratifikovala vecina
drzava sveta. Americki Investor,s Business Daily u svom redakcijskom clanku
i uopste naziva tu konvenciju "pomorskim Minhenom". A sto se Amerikanaca
tice, njihov stav je jasan. U svoje vreme SAD su odbile da potpisuju taj
dokument, plaseci se da ce druge zemlje pretendovati na pomorske teritorije
koje SAD smatraju svojim. Cak stavise, predsednik Regan je isterao s posla
saradnike drzavnog departmenta koji su ucestvovali u izradi dokumenta. Sada
se Vasington pokajao. Ukoliko se ruske pretenzije pokazu ubedljivim, onda ce
pitanje ruskog kopna biti reseno bez njegovog ucesca. I hitno upucivanje u
region Severnog ledenog okeana teskog ledolomca obalske straze “Hili”, i
odluka o izgradnji jos dva ledolomca radi pojacanja prisustva na Arktiku
predstavlja ocito zakasnelu reakciju.Sve sto Rusija danas radi na tom planu
ne izlazi izvan okvira pomorske konvencije. Predsdenik Asocijacije za
medjunarodno pomorsko pravo i sudija medjunarodnog suda OUN za pomorsko
pravo Anatolij Kolodkin je na nedavnoj konferenciji za stampu u Moskvi
podvukao, da Rusija resava pitanje pripadnosti kopna “striktno u granicama
medjunardonog prava”, dodavsi pri tom da ne vidi nikakve razloge za s tim u
vezi zaostrava diplomatske odnose sa drugim drzavama. “Svaka zemlja tog
regiona moze pretendovati na isti, - primetio je ekspert, - ali mora da cini
upravo onako kako to cini Rusija – da pruzi neophodne dokaze u korist svojih
pretenzija”.Drugi strucnjak u toj oblasti, doktor pravnih nauka Vasilij
Guculjak predvidja ovakav scenarij razvoja dogadjaja: “Ukoliko budu pruzeni
ubedljivi dokazi da je podvodno dno na kome se vrsi istrazivanje prirodni
nastavak ruskog kontinentalnog kopna, pitanje ce biti reseno u rusku
korist”. U tom slucaju ce “odluka biti obavezujuca kako za Rusku Federaciju,
tako i za druge drzave”.A trobojka koju ruski polarni istrazivaci pobijaju u
led Severnog pola ili na morsko dno s time nemaju nikakve veze. Pitanje
arktickih granica Rusije treba da bude reseno iskljucivo u okvirima pravnog
polja. Nezavisno od toga kakva ce na kraju biti odluka. – 0 – Moskva,
14.08.2007. RIA “Novosti”
http://www.rian.ru/
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
