Zašto Moskva, na čuđenje nekih krugova u Beogradu, odbija da trguje sa 
Vašingtonom? (1)


Status Kosmeta = status Amerike


Ruski socijalista-utopista Vladimir Pečorin (1807-1885) potkraj života je 
zapisao: „Kako je slatko mrzeti sopstvenu otadžbinu i željno čekati njeno 
uništenje!“ Patologija? Nema sumnje. Ali, da sve bude još gore: izgleda da je u 
pitanju večita slatka patologija koja se samoj sebi umiljava, a još se može 
naručiti i nema ništa protiv da služi onome ko je dobro plati. Jer, i u 
današnjoj Srbiji postoje i deluju ne samo Pečorini-klonovi sa srpskim imenima, 
nego i cele Pečorin-partije i „nevladine organizacije“ tuđih vlada koje povodom 
„statusa Kosova“ već godinama ne skrivaju da „slatko mrze sopstvenu otadžbinu“.

Sasvim konkretno - ne kriju baš previše da nemaju ništa protiv dve šiptarske 
države na Balkanu, niti „velike Albanije“ kojoj su istorija i interesi velikih 
sila namenili da bude antisrpska tvorevina. Ne propuštaju priliku da se (pod 
budnim okom ambasada svojih potajnih finansijera) javno „zakunu“ da se protive 
čak i podeli južne pokrajine i da su im kosmetsko-šiptarska i ljudska i 
kolektivna prava draža i važnija od srpskih.

Krivokletnički se pozivajući na Zorana Đinđića, okovanim čizmama 
„evroatlantskih integracija“ nemilosrdno gaze njegovu predsmrtnu, testamentarnu 
oporuku srpskim demokratama i opomenu njihovim pritovrnim pokroviteljima iz 
Brisela i Vašingtona - da Slobodan Milošević nije potrošio pravo Srbije na 
Kosovo i Metohiju. Ali, i to im je malo, pa - papagajski oponašajući „logiku“ 
odlazećeg američkog ambasadora Majkla Polta - mantraju sunarodnicima kako je 
Kosmet teret koji Srbija, u svom najvitalnijem interesu, treba da najodlučnije 
i laka srca da odbaci. A ne da se podaje iskušenju da svoju „evropsku 
perspektivu“ zgnječi u više nego problematičnom „zagrljaju sa ruskim medvedom“. 
Kao da Srbija - kad bi Evropa bila istinska porodica svojih naroda - ne bi 
mogla istovremeno biti i u EU i u najbližim mogućim odnosima sa Rusijom!

Naši kvaziatlantisti sve donedavno su - ponašajući se kao ljudi koji znaju 
mnogo više od svih ostalih - uporno tvrdili da je za Srbiju, i inače, 
najpametnije da ne igra na problematičnu „rusku kartu“. Da sva naša istorija 
tobože opominje: Kremlj nikada nije podržao Srbe, kad god je njima bilo 
stani-pani. Da će se Rusi, u svom interesu, makar u poslednjem trenutku povodom 
Kosmeta „nagoditi sa Amerikancima“. Da je „nezavisnost Kosova“, uostalom, u 
najčistijem ruskom interesu jer su to navodno jedina vrata kroz koja do državne 
samostalnosti mogu doći nepriznate postsovjetske republike Abhazija, 
Pridnjestrovlje, Južna Osetija i Nagorni Karabah.

(Nastavlja se)


Autor:


Đuro <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/79>  Bilbija

 

 

http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-15-08-2007/status-kosmeta-status-amerike

 

 

 

Одговори путем е-поште