VESTI iz Frankfurta, 20.avgust 2007
OGORCENJE ZBOG NAPADA NA SRPSKOG MLADICA U KANADI
ŠIPTARI GORI OD "OLUJE"
• Siniša Lakic nepovreden izbegao sa familijom iz Krajine 1995. godine, a
sada se oporavlja od rane mucki nanete u miru
Siniša Lakic (21) iz Otave, koga su napala trojica Albanaca, od kojih ga je
jedan ubo nožem u stomak na Grckom festivalu u kanadskoj prestonici,
prekjuce po podne je otpušten iz bolnice i nalazi se na kucnoj nezi. Mladic,
koji je sa porodicom morao da napusti zavicaj u Dalmaciji 1995. godine zbog
"Oluje", ali nepovreden, sada se oporavlja od rane mucki nanete u miru.
U ekskluzivnoj telefonskoj izjavi za "Vesti" Siniša Lakic kaže da je on i
pre tog kobnog 13. avgusta, kada je atakovano na njegov život, dva dana
odlazio na festival, proveo tamo po nekoliko sati i nije bilo nikakvih
problema.
- Na Grckom festivalu nije bilo nijedne srpske zastave, vec je samo naša
mlada folklorna grupa, koja je nastupala, bila obucena u srpske narodne
nošnje. Na manifestaciji su jedino isticane grcke i kanadske zastave, dok
grupa Albanaca nije unela albanski barjak i pocela da pravi nered, da
provocira i vreda. Sa nekoliko drugova krenuo sam ka njima da ih zamolimo da
ostave prisutne na miru, ali su Albanci odmah nasrnuli na nas. Nisam stigao
nijednu rec da izustim pošto je sevnuo nož i uboden sam u stomak. Nije tacno
da je mladic, koji je bio u mojoj blizini i koji se odbranio od albanskog
napada, bio Hrvat. Rec o Srbinu poreklom iz Bosne - objasnio je Lakic šta se
dogadalo tog strašnog dana.
On prica kako je, potom, prebacen i operacija je trajala dva sata. Sada se
bolje oseca, rana zarasta i može pomalo da ustane iz kreveta. Ponovo treba
da se javi u bolnicu 23. avgusta na kontrolu i radi skidanja konaca.
Sinišini roditelji Miro i Kosa, ocajni su, šokirani i ogorceni zbog muckog
albanskog napada nožem na njihovog sina u sred kanadske prestonice.
- Više je nego užasno ovo što nas je zadesilo. Cini mi se da je strašnije i
od "Oluje", operacije hrvatske vojske koja nas je avgusta 1995. iz našeg
sela Kašica kod Benkovca proterala u Srbiju. U onom paklu jedva smo izvukli
žive glave i spasli decu: Dragišu, Žanu i Sinišu koji je tad imao svega šest
godina - pricaju Miro i Kosa koji su kao izbeglice, bez igde icega,
privremeno utocište prvo našli u selu Bodani kod Baca, u Vojvodini.
Zapoceli su novi život u Kanadi 2001. godine i desilo se, kažu, ono što ni u
najgorim snovima nisu mogli da sanjaju. Da se ponovo atakuje na njihove
živote, da neko hoce da im ubije nedužno dete. Sada se pitaju da li i u
Kanadi treba da strahuju za živote svoje dece. I to ne samo oni, vec i svi
drugi ljudi, poreklom Srbi.
Drugi sin u Italiji
Do raspada Jugoslavije i gradanskog rata u Hrvatskoj Miro Lakic bio je
poslovoda u Poqoprivrednom kombinatu "Agro Zadar", a njgova žena Kosa gajila
je troje dece, bavila se kucnim poslovima i poljoprivredom u selu Kašic.
Danas, najstariji sin Dragiša živi u Veroni u Italiji. Oženjen je Srpkinjm
iz Vojvodine i ima kcer. Miro i Kosa nastanjni su u Otavi sa cerkom Žanom i
Sinišom koji je konobar i zaposlen u grckom restoranu.
Ambasada traži pravdu
Slobodanka Kojadinovic, otpravnik poslova Ambadase Srbije u Kanadi, zbog
pokušaja ubistva Siniše Lakica, kako je izjavila za "Vesti", protestnom
notom i zahtevom da pocinioci ovog teškog krivicnog dela budu privedeni
pravdi, obratila se nadležnim kanadskim institucijama, kao i kanadskom
premijeru Stivenu Harperu, te imu Abotu visokom državnom funkcioneru za
kulturu i nacionalno naslede i Stokvelu Deju ministru javne bezbednosti. A
višem inspektoru Bordelou rekla je da ona smatra "da su Albanci, koji su
došli na Grcki festival isprovocirali sukob na politickoj osnovi".
R. LONCAR
<<image001.jpg>>
