Zašto Srbija grdi NATO?
http://www.bbc.co.uk/f/t.gif Evropsko-američko-ruska posrednička trojka za status Kosova Britanski profesor Mark Almond kaže da je jedinstvo Tadića i Koštunice, pa i celokupne političke scene u Srbiji, oko Kosova iznenadilo Ameriku i Evropu Zvaničnici Vlade Srbije iz redova DSS-a već tri nedelje pozivaju Sjedinjene Države da odustanu od, kako navode, stvaranja NATO države na Kosovu i da se zvanično odreknu Ahtisarijevog plana. Zahtev o povratku srpske vojske i policije u pokrajinu samo je pojačao anti NATO kampanju čije bi posledice, procenjuju brojni posmatrači, mogle uskoro da budu vidne i čini se dalekosežne kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu. Koliko je, ima li se sve to u vidu, onda važno jedinstvo srpske političke elite u daljim pregovorima o Kosovu i koliko je ono uopšte zaslužno za ono što zvanični Beograd tvdi da je postigao do sada - odlaganje rešenja, podrška Rusije i nedoumice unutar Evropske unije? BBC je odgovor na to pitanje potražio od Marka Alomnda, profesora savremene istorije na Orijel Koledžu Univerziteta u Oksfordu i stručnjaka za Balkan:"Kakvi god bili ciljevi bilo koje srpske vlade, ako dođe do razlika između premijera i predsednika, ili između stranaka vladajuće koalicije, to slabi njenu pregovaračku poziciju...Moram da kažem da su Amerikanci i Evropljani bili iznenađeni jedinstvom Koštunice i Tadića, pa manje više i celokupne srpske političke scene, po pitanju Kosova. To jedinstvo, uz pretnju ruskog ili kineskog veta, dovelo je do ove sadašnje, druge runde pregovora o Kosovu i, barem, odlaganja onog što su NATO i Evropska unija očekivali. Ako govorimo o faktoru SRS, nije jasno da li bi Radikali verovali Koštunici posle one bizarne epizode prvo imenovanja pa potom smene, radikalskog predsednika skupštine posle izbora početkom ove godine... u svakom slučaju u NATO-u i dalje postoji zabrinutost da bi, ako izvrše prejak pritisak, mogli da radikalizuju Srbe na neki nepredvidljiv način". Slična opasnost, dodaje profesor Mark Almond, postoji i kada je reč o kosovskim Albancima pri čemu je NATO u tom kontekstu suočen s još jednim problemom:"U zapadnoj Evropi, i donekle u Severnoj Americi, podrška za kosovske Albance nije više onako jaka kao što je bila pre osam godina. Sve je prisutniji skepticizam kada se govori o održivosti novih mikro-država. Pogledajte samo Istočni Timor koji je, istini za volju, na drugom kraju planete, ali je veoma sličan fenomen države koja je urođeno ekonomski neodrživa. Nije mali broj onih u Evropskoj uniji, i tu ne mislim samo na Grke, koji sve glasnije postavljaju pitanje da li Unija treba da podržava dalju fragmentaciju Balkana". Kada je reč o retorici protiv NATO koja se ovih dana učestalo koristi u Srbiji, profesor Almond sa Univerziteta u Oksfordu kritikama alijanse nabijene izjave dovodi u vezu sa dešavanjima daleko od srpskih granica:"Prisutno je mišljenje da će na predstojećim parlamentarnim i predsedničkim izborima u Rusiji glavni faktor biti ruski nacionalizam. Prema tome, ako se predstavi kao neko ko podržava suštinu ruskog nacionalizma, a to je da ne želimo da nas Amerikanci i NATO više maltretiraju, Beograd računa da će učvrstiti podršku Moskve kada je reč o Kosovu...trenutno se interesi ljudi oko Koštunice i interesi Moskve podudaraju ali tu uvek postoji opasnost da Rusi i Amerikanci naprave odvojen sporazum i da Rusi, kao i nekoliko puta ranije, ostave Srbiju na cedilu". Mark Almond kaže da nijedno, osim rešenja zasnovanog na malo verovatnom sporazumu Beograda i Prištine, ne donosi NATO-u i Zapadu u celini ono do čega im je najviše stalo:"Problem za međunarodnu zajednicu, a posebno za NATO, je što je nemoguće zamisliti istinski nezavisno Kosovo s kojeg ona može da ode i kojem neće biti potrebno prisustvo međunarodnih snaga. Iz toga proističe pitanje kakvo će biti to Kosovo koje ćemo morati da podržavamo i štitimo što je dovoljno težak posao i bez Srbije i Rusije koje ne sarađuju. Drugim rečima, Kosovo je trenutno "de fakto" nezavisno od Srbije i treba po svaku cenu izbeći izbijanje nove krize radi stvaranja i "de jure" nezavisnog Kosova pod okolnostima u kojima bi položaj Amerikanaca, Britanaca, Francuza i Nemaca bio gori nego što je danas". Britanski stručnjak za Balkan Mark Almond, u intervjuu za BBC, kaže i da Amerikanci i Britanci, kao vodeće vojne sile u NATO, zbog preopterećenosti njihovih vojnih efektiva u Iraku i Avganistanu, tragaju za rešenjem Kosovskog pitanja čiji bi teret podneo neko drugi. A to je, opet, malo verovatno sve dok postoji mogućnost obnove sukoba koja se, u nedostatku sporazuma između Beograda i Prištine, ne može isključiti:"Postoji nekoliko mogućnosti. Prva je takozvani "Veliki sporazum" Amerikanaca i Rusa o svim nerešenim separatističkim pitanjima, drugu bi činio nastavak status kvoa a treću situacija u kojoj bi Zapad jednostrano priznao nezavisno Kosovo. Ovo poslednje direktno vodi odvajanju severnog Kosova čime bi položaj Zapada bio još komplikovaniji...Prema tome, sadašnja nezadovoljavajuća situacija je na neki način, bar sa stanovišta Zapada, najmanje očajna opcija. Da li je to tako i za Srbe i Albance sasvim je drugo pitanje", ocenio je u razgovoru za BBC profesor savremene istorije na Orijel Koledžu Univerziteta u Oksfordu http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2007/08/070821_almond_kosovo.shtml
<<image001.png>>
<<image002.jpg>>
