Прекретница у процесима против Срба у САД
Секула Билић пред судом на Флориди ослобођен оптужбе да је у пријави за
америчку визу слагао о војној служби
Никад се у животу нисам боље осећала, рекла нам је Слађана Билић у кратком
телефонском разговору из свог дома у Сент Питерсбургу на Флориди. „Правда мора
увек да победи, а ми знамо да нисмо урадили никоме ништа нажао”, додала је и
онда пружила телефон свом супругу Секули Билићу, који је био оптужен да је
слагао америчке власти у формулару за имиграциону визу.
Билић, који је у децембру прошле године ухапшен са још 14 Срба са Флориде, у
четвртак је пред судом у Тампи ослобођен оптужби да је у пријави за имиграциону
визу за САД слагао да није био припадник Војске Републике Српске, а његов
случај могао би да буде прекретница и за још око стотину Срба пореклом из Босне
и Херцеговине које су америчке власти ухапсиле под истом сумњом.
„Сада је ситуација повољнија и за тројицу људи којима овде тек треба да се
суди”, каже Билић. „Ако сам ја ослобођен, а судија ми нимало није била
наклоњена, онда би они морали да добро прођу”.
Исто мисли и Обрад Кесић, вашингтонски политички аналитичар који је на суђењу
Билићу био стручни сведок одбране. „Суд у Тампи познат је по високом проценту
осуда – чак 96 одсто оптужених буде осуђено. А у случају Срба, два оптужена су
ослобођена, а два пута порота није могла да донесе одлуку, што је јасна порука.
Битно је што сада остали оптужени, кад виде шта се дешава, неће бити спремни да
са тужилаштвом праве погодбе и да признају кривицу у замену за мању казну или
за протеривање у Босну”, мисли Кесић.
Тако је почетком августа 56-годишњи Миленко Стјепановић признао пред судом у
Солт Лејк Ситију да је дао лажне податке и да је заиста био у Сребреници, па би
ускоро требало да буде протеран у Србију.
Потврђујући Билићеву оцену о пристрасности судије у Тампи, Обрад Кесић каже:
„Мени нису дали да говорим о томе како је он био затворен у логору у Зеници и
да је тамо био мучен, нису хтели да то уђе у записник, да би на крају тужилац
рекао како је то било „само двадесет дана”. Погледао сам пороту у том тренутку
и видео да су се они згрозили због тих тужиочевих речи”, прича Обрад Кесић.
Секула Билић ипак није сигуран да је све готово. „Можда ће сада имиграциона
служба покушати да нешто уради, али надам се да ће поштовати одлуку суда и да
неће покушати да раде мимо ње. Ако све буде у реду, планирамо да овде останемо
још неколико година”, каже овај 37-годишњи грађевински радник, отац троје деце.
Сумњу у Србе који су у Сједињене Државе стигли као имигранти из Босне и
Херцеговине побудио је један амерички службеник који је радио за Хашки
трибунал. Он је успео да покрене процес у којем је имиграциона служба почела да
проверава све податке о имигрантима и да их упоређује са списковима припадника
ВРС који су били ангажовани у Сребреници, добијеним из трибунала. Тренутно се у
судовима широм САД води више од сто процеса против Срба за лагање америчких
власти.
Обрад Кесић најављује да ће српски кокус у Конгресу (група конгресмена и
сенатора који се занимају за односе са Србијом) поднети иницијативу да се тај
прогон обустави и да се чак разматра могућност да Конгрес покрене сопствену
истрагу о овом случају.
Пишући о случају Секуле Билића, локални лист „Тампа трибјун” наводи да је ово
већ четврто суђење на којем савезни тужиоци нису успели да добију осуђујућу
пресуду за српске имигранте из Сент Петерсбурга – пре Билића ослобођен је и
Здравко Кордић, а у случају Бранка Попића била су два суђења и на оба порота
није могла да донесе једногласну одлуку.
На суђењу Билићу порота је већала око пет сати, изјавио је његов адвокат Роберт
Павић, а бранилац Бранка Попића, јавни службеник Адам Ален изјавио је да је
последњом пресудом „друштво дало јасан знак да овај прогон треба да престане”.
Он, ипак, није могао да искључи могућност да Попићу буде поново суђено.
Председник фонда за одбрану српских имиграната Скот Распоповић каже да би сви
процеси морали да буду обустављени. „Треба да престану да троше наш новац од
пореза и да обезбеде границе о којима причају и да се побрину за Ал Каиду и
муџахедине... Ако је грешка у папирима, онда да поправимо папире. Да то урадимо
на прави начин. Немојмо више да извлачимо људе из њихових кућа и да трошимо на
стотине хиљада долара да бисмо тужили и прогонили људе који зарађују осам или
девет долара на сат”, каже Распоповић за „Тампа трибјун”.
Да би платили адвокате уместо државних бранилаца (што побољшава изгледе пред
судом) многи Срби су морали да заложе своје куће, а то је урадила и Слађана
Билић.
Сада је ситуација за преостале оптужене ипак боља. Ким Дарби која је била у
пороти на суђењу Бранку Попићу слаже се са мишљењем Скота Распоповића. „Мислим
да ово треба заборавити. Хајде да се позабавимо људима који су заиста претња
нашој националној безбедности”, објашњава Дарбијева, додајући да агенти који су
испитивали Попића изгледају „застрашујуће”. „Ја сам гласала за Буша и сада се
тиме не поносим. Гласала сам не једном, него двапут... Ово није влада која мени
одговара”, каже она. У случају Попић, порота је гласала 11:1 да он буде
ослобођен, али због тог једног гласа суђење би могло да буде поновљено још
једном.
Занимљиво је да је одбрана, знајући како Американци данас реагују на муслимане,
инсистирала да су оптужени заправо жртве етничког чишћења које су спровели
„исламски џихадисти” који су Србе истерали из њихових домова.
Секула Билић је тако 1992. био у логору код Зенице из којег је био пуштен тек
кад се обавезао да ће се борити у Армији БиХ. Затим му је један пријатељ
помогао да побегне, а касније је био припадник ВРС, као и сви Срби из Републике
Српске. Његов адвокат Роберт Павић објашњава да је формулар за имиграциону визу
лоше написан и да се у њему тражи да се наведе „служба у било којој страној
војсци”. „Српска војска за ове људе није страна”, каже Павић, читајући пун
текст тог дела пријаве. „Наведите своје садашње или некадашње чланство или
сарадњу са сваком политичком организацијом, удружењем, фондом, фондацијом,
странком, клубом, друштвом, или сличним групама у Сједињеним Државама или на
другим местима од вашег 16. рођендана. Упишите и службу у било којој страној
војсци.”
„Ако можете да схватите шта се овде тражи, онда сте паметнији од мене”,
закључује Павић.
За фалсификовање имиграционих докумената по америчком закону запрећено је
казном од десет година затвора.
В. Радомировић
http://www.politika.co.yu/
