Dušan T. Bataković, savetnik predsednika Srbije i član državnog tima za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije
Lažna je dilema da bi reintegracija Albanaca u srpski politički sistem bila ravna katastrofi Srbi nisu manjina: Dušan Bataković Jelena Tasić Uoči najavljenog odvojenog susreta predstavnika Beograda i Prištine s posredničkom trojkom Kontakt grupe krajem iduće nedelje u Beču Dušan T. Bataković, savetnik predsednika Srbije, član državnog tima za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije i direktor Balkanološkog Instituta SANU, u intervjuu za Danas objašnjava zašto je "važno da predstojeći pregovarački proces suštinsku pažnju posveti pitanju statusa KIM", šta su "nove ideje Beograda" i kojim putem bi trebalo da ide saradnja Srbije i NATO. - Dosad smo pregovarali po metodologiji koja je podrazumevala rešavanje tzv. statusno neutralnih pitanja, od decentralizacije, opštinskog preuređenja Pokrajine, nadležnostima i ekonomiji, do konkretnih pitanja vezanih za crkvenu baštinu i njenu zaštitu. Pokazalo se, međutim, da je albanska strana, svako od ovih pitanja vezivala isključivo za pitanje statusa, obećavajući, sasvim neubedljivo i bez opipljivih argumenata, da je spremna da sve ili većinu toga ispuni tek kad joj se izađe u susret oko samoga statusa Pokrajine, odnosno po dobijanju nezavisnosti. Sad će, kako je najavljeno, ukupna pregovaračka energija biti usmerena za kompromis oko budućeg statusa. To je dobro za sve, jer se suštinski menja pristup i odbacuje ona jednostranost koja je obeležila prethodnu etapu pregovaračkog procesa - odgovara Bataković na pitanje šta se može očekivati od predstojećeg sastanka u Beču. Razlike između autonomije i nezavisnosti Osim u nazivu, u čemu je razlika između nadgledane autonomije i nadgledane nezavisnosti? - Nadgledana nezavisnost ide u pravcu revitalizacije anahronog devetnaestvekovnog suvereniteta, zasnovanog na etničkoj dominaciji, što je nespojivo sa zahtevima savremenog sveta - dinamikom ubrzanih integracija na različitim nivoima, od bezbednosnih, do pravnih i političkih, u kojima se već nazire novi model međuzavisnosti između država učesnica evropskih integracionih procesa. Nadgledana autonomija korak je u pravcu evropskog definisanja regionalnog razvoja, gde se, uz multikulturni i multikonfesionalni kontekst, posebno uzimaju u obzir i političke i etničke osobenosti određenih područja ili autonomnih političkih entiteta. Nadgledana autonomija koju smo mi već ponudili Albancima, a koja nije zatvorena za određene dopune, bolje definisanje načelnih odredbi i niz određenih preciziranja, da ne kažem ustupaka, pošto će imati međunardne garantije, ne može da ugrozi ničija prava, a jednovremeno ide direktno u susret kreativnim oblicima stepenastog regional! nog povezivanja i ukupne evropske uzajamnosti, sa slobodnim protokom ljudi, robe, kapitala i znanja. Prema njegovim rečima, detalji o formi i temama nešto su što će biti predmet dodatnih konsultacja uoči samih pregovora: Izbori na Kosovu Koliko će za novembar najavljeni parlamentarni izbori na KIM, prema Vašoj proceni, uticati na pregovore - sužavanje manevarskog prostora prištinskog tima zbog predizborne kampanje i pitanje eventualnog učešća kosovskih Srba na tim izborima na beogradskoj strani? - Na KIM, uz određena nastojanja međunarodne uprave, nema demokratije u evropskom značenju toga pojma, jer je to, nažalost, jedno od retkih mesta na evropskoj mapi gde ne važe pravila međuetničke tolerancije i vladavine prava, a gde je diskriminacija brojčano slabijih preovlađujući model političke komunikacije. Demokratije, međutim, nema bez efektivne vladavine prava, dok je na Kosovu doktrina etničke diskriminacije još uvek važan sastojak svih političkih kampanja unutar albanske zajednice, u kojima se krivica prenosi isključivo na druge i simbolički gledano na svaku "drugost". Smisao demokratskih izbora treba da bude uklanjanje prepreka u tom osetljivom i, za održivi razvoj, ključnom domenu, ali sva je prilika da će se ponovo status i naglašena "etnifikacija" izbornog procesa nametnuti kao prioritetna pitanja. U višestranačkim sistemima mnogo toga je i kratkoga daha i tesno isprepleteno, od komunalne do nacionalne politike. Danas, kad političkim pro! storom dominira kratkoročna, ali primamljiva etničko-populistička manipulacija, s takvim izazovima čak i stare, uhodane demokratije teško izlaze na kraj. Predsednik Tadić je 2004. bio jedini srpski zvaničnik koji je pozvao kosovske Srbe da učestvuju na kosovskim izborima. Kakav je sad stav Predsedništva - da li će se o tome razgovarati unutar pregovaračkog tima ili će se odluka prepustiti Srbima na KIM, imajući u vidu relativno kratak rok za prijavu izbornih lista? - Nemam uvid u pripremu kosovskih izbora, za to je zadužen Unmik, a konsultacije se vrše i sa lokalnim zajednicama u Pokrajini. Kakav će biti stav samog predsednika i našeg državnog vrha, biće naknadno odlučeno, kad izbori budu raspisani. - Postoji namera da se dosta toga rešava u hodu, ali je za nas veoma važno da imamo jasno definisanu proceduru predstojećeg rada s posredničkom trojkom, proceduralnu formu koja će isključivati bilo kakva pobočna dejstva, nespojiva s traženjem uzajamno prihvatljivog, kompromisnog rešenja. Ako na prvim rundama postignemo to da se bez dosadašnjih predrasuda otvore još i pitanja o kojima dosad nije bilo reči, kao što je bezbednost, koja je ključna za opstanak Srba i nealbanskih zajednica, a koje su bitne za definisanje budućeg statusa - onda postoje izvesne šanse da se putem konstruktivnog dijaloga počne odmotavati zamršeno klupko kosovskog rebusa. Koliko je realno da se isposluju direktni statusni pregovori? - Ne bih se upuštao u predviđanja, osim što bih mogao da istaknem naše zadovoljstvo opipljivom spremnošću "trojke" da se takvi razgovori organizuju bez ikakvih prethodnih ograničenja, ili nekih podrazumevajućih preduslova. Nama je potreban zajednički okvir unutar kojeg će se moći raspravljati o svim pitanjima, od najspornijih do onih koja su za Albance sekundarne, više tehničke prirode, a za ostale od suštinske važnosti. Čini mi se stoga uputnim rešenost da se najpre krene na najtežu temu, a kada se tu postigne određeni napredak, onda će kaskadno ići lakše sa preostalim pitanjima, od kojih su mnoga od životnog interesa za opstanak pomenutih ugroženih zajednica. Da li je 10. avgusta, kako tvrde Zapad i Priština, počelo odbrojavanje 120 dana pregovora? - Odbrojavanje je više psihološka kategorija da bi se učesnici ohrabrili na pojačanu angažovanost u pregovaračkom procesu, nego što je, u datim okolnosima, realno ostvariva politička težnja. Kad jednom ozbiljno i odgovorno uđete u pregovore, teško je predvideti kako će se oni okončati, jer sadržaji i rezultati pregovora određuju dinamiku i oblikuju vremenske rokove. Očekujući ravnopravni tretman stavova i interesa obeju strana, ne može se unapred predvideti stepen ostvarivosti postavljenih ciljeva. Ovakva vrsta složenih pregovora, s oprečnim pregovaračkim agendama, a isprepletenim tematskim zahtevima, teško da se može uskladiti s bilo kojim opipljivim rokovima, što ne znači, naravno da Beogradu nije veoma stalo da se održi dinamika pregovora koja vodi ka pozitivnom ishodu. Nisu ni ranije bila, niti su sada tačna sva ona horski intonirana razmišljanja kako je Srbiji u interesu odlaganje i otezanje s pregovorima. U našem je interesu da ubrzano rešavamo nagomilane probleme u Pokrajini i da efikasno zaštitimo sve naše građane, bez obzira na njihovu versku ili etničku pripadnost - ponekad i uprkos njihovim političkim opredeljenjima ili usko etnički definisanim prioritetima. Razumljivo je, takođe, da smo primat dali onim zajednicama, poput srpske ili etničkim grupama, poput romske ili goranske, čiji su vitalni interesi vezani za fundamentalna ljudska i građanska prava, uključiv i samo pravo na opstanak na prostoru KIM, najteže ugroženi. S druge strane, kad se pogleda u kojoj meri albanski građani s KIM koriste usluge svoje države Srbije, iznenađujuće je koliko mnogo toga tu ima - od trgovine velikog obima, bolničkog lečenja i uzimanja naših pasoša, do rada na branju malina po zapadnoj Srbiji. Dok sam bio ambasador u Grčkoj bilo je slučajeva da se našim građanima Albancima s KIM izađe u susret, ako protiv njih nije bilo optužbi za učešće u oružanim snagama OVK. Veze među nama nisu do kraja pokidane, premda se na obe strane svojski radilo na potpunom raskidu, a naš je interes da tanušne veze postepeno, uz pažljivo vaspostavljanje međusobnog poverenja, a bez određenih političkih ili etničkih preduslova, obnavljamo. "Trojka" od obe pregovaračke strane traži "sveže ideje". Šta Beograd nudi i da li je nadgledana autonomija poslednja ponuda? - Ne treba sumnjati da će sveže ideje dolaziti upravo s naše strane, jer je sa albanske, bar do sada sve bilo vezivano isključivo za opciju nezavisnosti, koja se pokazala neprihvatljivim presedanom i za širu međunarodnu zajednicu. Podsetio bih da na KIM ne postoji nekakav poseban kosovski narod, a još manje jedan zajednički kosovski identitet. Da takav identitet postoji, zašto bi onda većinska albanska zajednica besomučno zatirala tragove kulture i duhovnosti srpskog naroda. Dalje, poznato je da kosovski Albanci nisu poseban narod Kosovara, nego brojem značajan, ali dijasporski deo albanskog naroda koji ima svoju maticu u Albaniji. Uostalom, i oni sami to s ponosom ističu, uz obilatu upotrebu svih državnih i nacionalnih znamenja susedne Albanije, poričući u svakoj prilici, bilo kakav poseban kosovski identitet. Kosovski identitet dakle, vezan je za regionalnu pripadnost. Narodi u Pokrajini su, azbučnim redom, Albanci i Srbi, dok su ostali manjinske zajednice! i etničke grupe. To što smo mi radi efikasnijeg, demokratski definisanog rešavanja statusa albanske zajednice vremenom prestali da ih zovemo manjinom, ne znači da im priznajemo status većine koja raspolaže pravom da odlučuje u svemu unutar pokrajinskih međa. Ma kako to nekima nerealno zvučalo, politički, pravni i svaki drugi kontekst je ovde samo Srbija, koja je demokratska i funkcionalna država, uprkos činjenici da je jedan njen značajan politički entitet pod međunarodnom upravom. Naš je interes upravo da se to nedefinisano stanje vremenom prevaziđe i iznađe održiv model koegzistencije i saradnje unutar postojećeg državnog okvira. Drugo, lažna je dilema da bi reintegracija Albanaca u srpski politički sistem bila ravna katastrofi. To su obično kratkovida, nihilistička gledanja, bez jasne vizije i šireg razumevanja budućnosti. Kosovski Albanci su tu gde su. Oni će biti deo našeg sistema, a u godinama koje dolaze i deo šireg evropskog okvira sa ! svim pratećim pravima koja već važe unutar EU, pošto se de! o suvere niteta u eri globalizacije prenosi na multilateralna tela regionalnog značaja i podrazumevajuće evropske institucije različitih obima nadležnosti. Da li je za Beograd podela neprihvatljiva koliko i nezavisnost KIM? - Poznato je da postoje uticajni krugovi i među Albancima i među Srbima koji u podeli vide kompromisno rešenje. Nezavisnost Kosova je, sama po sebi, već opasna podela Srbije i presedan s velikim potencijalom širenja na slična žarišta krize u samoj Evropi i Evroaziji. Poznato je, takođe, da, u skladu sa obavezujućim mandatom Narodne skupštine, mi možemo da zastupamo samo očuvanje državnog integriteta Srbije, dok smo otvoreni da dodatno pregovaramo o stepenima i obliku suštinske autonomije za Pokrajinu. U Srbiji, što se često previđa, postoji opšta politička saglasnost u političkoj eliti širom njenog razuđenog spektra, da Beograd ne treba da se posebno meša u autonomne nadležnosti albanske zajednice na KIM u slučaju da se takva jednaka autonomna prava priznaju i srpskoj zajednici u Pokrajini. >>>>> U više navrata sam na prethodnim pregovorima napominjao našim albanskim >>>>> partnerima iz Prištine da smo spremni da na sve ono što oni velikodušno >>>>> nude kosovsko-metohijskim Srbima, odmah dodamo još deset odsto prava više >>>>> za same Albanace, ali u okviru Srbije. To je jedna korisna, ukrštena >>>>> perspektiva kada sebe gledate ne samo kao dominantnu, nego i kao jednu od >>>>> više ravnopravnih zajednica. Kako je "trojka" beogradskim pregovaračima objasnila ono što je novinarima predstavljeno kao "saglasnost sa svakim rešenjim oko kojeg se Beograd i Priština slože"? Ima li tu, ipak, nekih ograničenja poput pregovaračkih pravila Kontakt grupe i da li je iz tog ugla konfederacija realnija od podele? - Izjave "trojke" vidim, pre svega, kao spremnost da se uzmu u obzir i sve one druge opcije koje su u prethodnom ciklusu pregovora bile bezrazložno isključene, a koje su, de facto, ograničile pregovarački kapacitet ne samo stranama u pregovorima, nego i samim medijatorima. Verovatno je sad, realno procenjeno, da bi takva vrsta ograničenja bila štetna po poželjni ishod, koji treba da bude rezultat kompromisa. Nema mesta preteranom optimizmu, ali umerena nada da su pomaci i mogući i poželjni već postoji i nju je manifestovala i sama "trojka", čak i u slučajevima kada njeni članovi međusobno, uz znatne razlike koje su više od nijansi, tumače značenja i validnost pojedinih odredbi primenjivanih u prethodnoj etapi pregovora. Zašto je Aneks 11 Ahtisarijevog plana odjednom postao tako važan za Beograd i da li stoji ocena pojedinih analitičara da "Tadićev kabinet prećutno podržava kritike dela Vlade Srbije na račun NATO i SAD u vezi sa stvaranjem NATO države na KIM"? - Srbija je jedna od država članica Partnerstva za mir, koje je za jedne predvorje NATO, a za druge, poput Rusije, jedan od važnih oblika strateškog partnerstva. U strateškom interesu Srbije je da, uprkos razumljivoj gorčini koja postoji kad se okrenete nedavnoj prošlosti, ostane u partnerskim odnosima, koje treba dodatno jačati, s najjačom vojnom alijansom. To ne isključuje, razumljivo, očuvanje naših specijalnih, istorijom i višestrukim interesima izdubljenih veza s Rusijom, koje treba iskoristiti kao našu komparativnu prednost, a na bilateralnom planu pretočiti je u praktične rezultate, pre svega u domenu energije i ekonomije, a potom i u drugim oblastima. Beogradska pregovaračka platforma, između ostalog, podrazumeva demilitarizaciju KIM uz prisustvo međunarodnih oružanih snaga. Kako se u to uklapaju sve ćešći zahtevi pojedinih srpskih političara i na KIM i u Beogradu da se, saglasno Rezoluciji 1244 SB UN, u Pokrajinu vrati hiljadu pripadnika srpskih snaga bezbednosti? - Povratak naših bezbednosnih snaga, predviđen Rezolucijom 1244 SB UN, treba da bude deo ukupnog bezbednosnog paketa unutar potencijalnog kompromisa oko budućeg statusa, jer uključuje i zaštitu spoljnih granica naše države. Veći problem je, po meni, što za poslednjih osam godina nije, osim simbolički, razoružana OVK, čije pojedine frakcije, raspolažući velikim arsenalom raznovrsnog oružja i dalje povremeno vrše nasilja nad Srbima i nealbanskim manjinskim zajednicama. One sve otvorenije prete nasiljem u slučaju kompromisa oko statusa Pokrajine i to ne samo Srbima, koje vide kao osnovnu smetnju ostvarenju vlastitih ciljeva, nego i Kforu i Unmiku. Naša je državna obaveza da aktivno i nesebično pomažemo Kforu u odlučnom suzbijanju ekstremističkih pretnji ove vrste, nespojivim s demokratskom i mirnodopskom politikom Srbije i da Unmiku, u slučaju nesposredne ugroženosti, otvorimo naše smeštajne kapacitete. http://www.danas.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
