Intervju: Stevan V. Nikolić, autor knjige „ Kraljevska umetnost“
Istorija masonerije je mistifikovana Članstvo kralja Petra i njegovog sina, kralja Aleksandra u masonskoj organizaciji ostaje misterija. Mada su svi autori jedinstveni u tvrdnji da su oba naša kralja bili masoni, niko nije uspeo da iznese činjenice gde su i kada postali masoni, kojoj loži su pripadali Nedavno je u izdanju iz Beograda objavljena najnovija knjiga Stevana Nikolića „Kraljevska umetnost-tri veka slobodnog zidarstva“. Prema rečima autora u pitanju je sažeti priručnik i uvod u slobodno zidarstvo , napisan razumljivo i pristupačan najširem krugu čitalaca. Stevan V. Nikolić, aktivni je član Američke istraživačke lože i mason 32. stepena. Proveo je poslednjih sedam godina istražujući masoneriju i različite forme ezoterične duhovnosti. NJegovi radovi su objavljivani u Ars LJuatuor Coronatorum (London), Transactions of A.L.R. (NJujork), L: Singidunum Annual Transactions (Beograd) i brojnim drugim publikacijama. Održao je brojne tribune i seminar o različitim oblicima tradicije i istorije Slobodnog zidarstva u Istočnoj evropi. Kako ste se odlučili da napišete knjigu „Kraljevska umetnost-tri veka slobodnog zidarstva“? Poslednji put je slična knjiga napisana pre pedeset godina, 1957, kada je Bernard Džons objavio u Londonu „ Masonski priručnik“. Ta je knjiga bila decenijama takoreći „obavezna“ literatura svih slobodnih zidara u Engleskoj i Americi. Kada sam pre mnogo godina počeo sa svojim interesom za masoneriju, Džonsova knjiga mi je predstavljala jedan od najomiljenijih izvora informacija. Trebalo je da prođe nekoliko godina, dosta pročitanih knjiga i puno istraživanja da shvatim da je ovaj priručnik prilično jednostran, nepotpun i u mnogo čemu zastareo. Poslednjih par godina, nekoliko autora u SAD su pokušali da napisu slične priručnike, ali nažalost, u svojim radovima nisu pružili mnogo više nego što je Džons pre pedeset godina uradio. Imao sam utisak, čitajući te knjige, da se, prosto plaše i ustručavaju da iznesu podatke o različitim strujama u slobodno-zidarskoj svetskoj zajednici danas, o ženskoj masoneriji i o izazovima i mogućnostima moderne svetske masonerije. U toj čitalačkoj frustraciji se i rodila ideja da napišem ovaj priručnik. Pošto je knjiga izašla iz štampe, februara prošle godine, sa strepnjom sam očekivao prve recenzije. Kada su recenzije iz pera nekih od najznačajnijih svetskih masonskih umova konačno objavljene, pune hvale za ideje i metodologiju iznete u mojoj knjizi, shvatio sam da sam uradio pravu stvar. Šta je to što vas je posebno motivisalo u radu na ovom delu? - Kao slobodnom zidaru, moja osnovna motivacija i težnja je traganje za objektivnom i univerzalnom istinom. Nikada nisam bio zadovoljan odgovorima koji ne ostavljaju prostor za nova pitanja, niti pitanjima koja imaju samo jedan odgovor. Kada je pre nekoliko godina sasvim prosečni „krimić“ „Da Vinčijev kod“ postao svetski bestseler, probudio je u široj javnosti nagli interes za istorijske konspiracije i tajna društva. Većina sličnih dela o masonima se graniči s naučnom fantastikom. Nažalost, neke od tih knjiga su toliko uverljive da su i mnogi masoni počeli da veruju u raznorazne gluposti. Da li ste u tom traganju pronašli nešto značajno što se odnosi na naše prostore? - Izvori informacija pri masonskom istraživanju mogu biti dvojaki: direktni i posredni. Direktni su svi originalni pisani dokumenti i artefakti, koji se čuvaju po masonskim i nemasonskim arhivama i muzejima širom sveta. Posredi su tvrdnje iznete od strane autora u do sada objavljenoj literaturi. Kao primer za ovu drugu kategoriju posrednih izvora mogu navesti pitanje članstva u masonskoj organizaciji kralja Petra i njegovog sina, kralja Aleksandra. Mada su svi autori koji su pisali o ovome, jedinstveni u tvrdnji da su oba naša kralja bili masoni, niko još nije uspeo da iznese osnovne činjenice o tome, gde su i kada postali masoni i kojoj loži su pripadali. Za mene je bilo veliko iznenađenje kada sam u Arhivi Velike lože NJujorka pronašao neka vrlo važna dokumenta koja potiču iz Velike lože Jugoslavije pre Drugog svetskog rata. Četiri najbogatije masonske biblioteke su Biblioteka Vrhovnog Saveta Škotskog reda u Vašingtonu, Biblioteka Ujedinjene Velike lože Engleske u Londonu, Biblioteka Velikog Orijenta Francuske u Parizu, i biblioteka Velike lože u NJujorku. Već godinama živite u NJujorku. Kako u sebi nosite Beograd, Srbiju? Kao što vam je poznato, ja sam rođen, odrastao i mladost proveo u Beogradu, u trouglu između Kalemegdana, Terazija i Dunav stanice. Iako već dvadeset godina živim u NJujorku, moj omiljeni miris je miris beogradskih lipa, najdraži ukus - ukus lepinje s gulašem i kajmakom iz Skadarlije, i najprofinjeniji zvuk -dovikivanje trgovaca u tri sata ujutru na Bajlonijevoj pijaci. Mada, moram da priznam, da mi zvuk sirena hitne pomoći, vatrogasaca i policije u pola noći u NJujorku polako ulazi pod kožu. Po najboljoj tradiciji Beogradskog univerziteta, večiti sam student škole života. Na primer, poznati francuski pisac koji se smatra osnivačem romantizma u francuskoj literaturi, Šatobrijan, najbolje je zapamćen po svom doprinosu kulinarstvu. Autor: Mila <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/42> Milosavljević http://www.glas-javnosti.co.yu/
