DR ANDREAS COBEL: Kosovo previše iscrpljuje srpske vlasti
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
<http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&new_topic=14>
http://www.dnevnik.co.yu/modules/htmlarea/upload32/admin_186.gifDosadašnji
ambasador Nemacke u Srbiji dr Andreas Cobel, koji ovih dana napušta
diplomatsku misiju u Beogradu, u oproštajnom intervjuu „Dnevniku” izrazio je
nadu da ce pitanje buduceg statusa Kosova biti rešeno u najkracem mogucem
roku. – Nadam se, u interesu ljudi u Srbiji i na Kosovu, da ce taj složeni
problem biti rešen što je pre moguce, jer duže cekanje ne koristi nikome.
Ono ugrožava bezbednosno stanje na Kosovu, a s obzirom na to da je Kosovo,
barem sudeci po natpisima u ovdašnjim medijima, politicko pitanje iznad svih
pitanja, ono i preko svake mere apsorbuje energiju ovdašnjih vlasti. Stoga
postoji opasnost da proces ekonomskih i socijalnih reformi stagnira i da
ljudi dalje gube nadu u bolju buducnost – izjavio je dr Cobel za „Dnevnik”
Da li se Beograd i Priština uopšte pitaju, ili se u kosovskom slucaju
zapravo radi o politickom odmeravanju snaga Vašingtona i Brisela, s jedne, i
Moskve, s druge strane?
– Pregovaracka trojka je upravo tu da glavnim akterima, dakle, Beogradu i
Prištini, omoguci sporazumevanje. Medutim, na to se sporazumevanje iz gore
navedenih razloga ne može cekati vecno.
U krugovima politickih analiticara uveliko se prica da ce Evropska unija
krajem godine zapravo morati da se opredeli hoce li podržati SAD, koje ce,
sve su prilike, unilateralno priznati nezavisnost Kosova. Može li taj izbor
da ugrozi jedinstvo Unije?
– Analiticara ima mnogo, a jedinstvo Unije se uvek iznova dovodi u pitanje.
Mene to ne brine.
Ima li Srbija uopšte evropsku perspektivu ukoliko Kosovo više ne bude u
njenom sastavu? Naime, cak i neki ljudi bliski predsedniku Tadicu tvrde da
bi Srbija, u slucaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i
priznanja pojedinih clanica Evropske unije, trebalo do daljeg da obustavi
proces prikljucenja EU.
– Na Vladi Srbije je da odluci hoce li u takvoj konstelaciji da obustavi
proces prikljucenja Evropskoj uniji. Nadam se, doduše, da do takve
konstelacije nece ni doci.
Kao moguce novo krizno žarište, ukoliko rešenje kosovskog pitanja ne bude
onakvo kakvo Srbi priželjkuju, najavljuje se Republika Srpska. Ima li
Ujedinjena Evropa snage da se izbori sa ovakvim i slicnim potresima?
– Ne verujem da bi bilo u interesu Srbije da se na neadekvatan nacin
povezuju Bosna i Kosovo.
Može li se dogoditi da Vojvodina i njena autonomija budu kolateralna šteta
raspleta kosovske krize?
– A zašto ne razmišljate o šansama i perspektivama koje pruža proces
evropskih integracija za Srbiju, umesto o negativnim scenarijima?
Montgomeri je privatno lice
Slažete li se sa ocenom Vašeg kolege, ambasador Montgomerija, da je najveci
problem Srbije zapravo taj što vlade koje su došle posle Miloševica nisu
sistematski radile u pravcu iskorenjivanja nacionalizma i racionalnijeg
gledanja na prošlost, zbog cega i novije generacije prihvataju viziju Srbije
kao žrtve „zlih spoljnih snaga”?
– S vašim dopuštenjem: gospodin Montgomeri je bivši kolega, a sada privatna
osoba.
Koliko je, po Vama, realno da se Srbiji u skoroj buducnosti ponovo dogodi 8.
maj, kada je, glasovima Koštunicinog DSS-a, radikal Tomislav Nikolic izabran
za predsednika Skupštine Srbije?
– Zbog ljudi u Srbiji se nadam da se to nece još jednom dogoditi.
Snosi li i medunarodna zajednica, ali u prvom redu Brisel konstantnim
„haškim pritiskom”, odgovornost za ponovno cvetanje snaga koje su bile
udarna pesnica Miloševicevog režima?
– A šta to znaci, “stalni haški pritisak”? Kao clanica Ujedinjenih nacija,
Srbija ima obavezu potpune saradnje sa Medunarodnim krivicnim sudom u Hagu,
a Evropska unija, kao pravna zajednica, naravno da ocekuje da potencijalni
kandidat za ulazak u EU ne izbegava svoje medunarodne obaveze. Da je Vlada
Srbije nastavila slicnim intezitetom saradnju sa Haškim sudom, koja je u
prvom polugodištu 2005. bila veoma uspešna, danas bismo bili znacajno dalje
sa evropskim integracijama Srbije. Cinjenica da to nije slucaj i da navedene
snage opet igraju vecu ulogu, zaista se ne može staviti na teret Evropskoj
uniji ili medunarodnoj zajednici.
Vaša Ekselencijo, za kraj: kakvu ste Srbiju zatekli kada ste dolazili na
mesto ambasadora u Beograd, a kakvom je ostavljate, da li sa više ili sa
manje perspektive za bolju buducnost.
– Došao sam u januaru 2005, kada je vec – tako mi se cinilo – vladalo dosta
depresivno raspoloženje u širokim delovima stanovništva. Nekoliko nedelja
kasnije sam uocio da se situacija promenila i da se stvorilo istinsko
raspoloženje da se krene u pravcu evropskih integracija, šta sam pokušavao
da podržim sredstvima koja su mi bila na raspolaganju. Iz poznatih razloga
je taj proces onda poceo da stagnira. Ali, uveren sam da ce nakon rešenja,
priznajem, složenih politickih problema s kojima se Srbija trenutno suocava,
voz prema Evropi opet dobiti na brzini. Drugu buducnost za vašu zemlju ne
mogu i ne želim da zamislim.
Miroslav Stajic
http://www.dnevnik.co.yu/
<<image001.png>>
<<image002.png>>
<<image003.png>>
<<image004.gif>>
