САТАНИЗАЦИЈА
То се зове сатанизација – олако помињање једног политичара само зато што је био
радо виђен гост у Новим Бановцима
Још једно монструозно убиство у Новим Бановцима у коме су искасапљени и
обезглављени једно дете и један младић, шокирало је Србију. После недавног
масакра који је у једном селу починио други психопата побивши девет људи, овај
нови злочин поново је покренуо бројна питања, а пре свега оно о томе како су
нам закони слаби и како људи – темпиране бомбе слободно шетају свуда око нас.
Међутим, чини се да је извештавање медија о овим злочинима, феномен по себи.
Наиме, овакве трагедије неретко се користе за обрачуне сасвим друге врсте. У
једним новинама је , онако успут, објављено да је кољач из Нових Бановаца, осим
што је био наркоман и члан сатанистичке секте, „био пријатељ Чеде Јовановића”.
Управо тај детаљ само је још један каменчић у мозаику наше јавне сцене – он
говори о сатанистичкој природи наших медија, која добија невероватне размере.
Борба против политичких противника овде се вазда сматрала пољем невиђених
могућности, пољем у коме је све дозвољено. У време када су медији постали
бичеви у рукама политичких странака, „сва средства” подразумевала су паљбу из
арсенала личних ствари – људи (политичари) су били јавно срамоћени зато што
немају децу – људи без деце у тренутку јаких националних страсти били су
представљени као губитници или као опасни ликови зато што немају шта да
„жртвују” за своје политичке идеје! Били су извргнути руглу и зато што воле
мачке – јер волети мачке представља нешто болесно и настрано, шта ли?! Новине
су им се смејале зато што су дебели или стари. Или зато што су жене, а жене је
најлакше вређати тако што им се напише да су бабе, и томе слично.
Ипак, овакав случај индиректног мрачног маркетинга, овакве околишне, а тиме и
морбидније оптужбе, још нисмо имали. Можемо волети Чеду Јовановића, или се
спорити са његовим политичким ставовима, критиковати његове јавне наступе,
једноставно – бити на другој страни, али ако имамо мозга и зрнце поштења – онда
морамо да видимо да овај „детаљ” говори о пређеној црти. Довођење једног
монструозног убице у везу са Чедом Јовановићем, зато што је, убица, био први
комшија човека код кога је Чеда долазио у госте, готово да има обрисе
сатанизма. Јер, тако се имплицира, по систему – с ким си такав си, да је,
некако, и лидер ЛДП, симболички у вези са наркоманима, сатанистима и убицама
мале деце. Некоме се то учинило као згодна веза.
Кад је грозно, нека буде још грозније – домаћи медији показују властити
вампиризам – као да је мало ужаса и крви, раскомаданих тела – треба додати
зачин који ће распаметити читаоце. Тај детаљ је овога пута био – успутно
помињање Чеде Јовановића у овој морбидној причи, јер се то некоме учинило
политички запаљиво. Порука је јасна – немојте гласати за Чеду јер се он дружи
са људима који се, комшијски, друже са убицама!
То се зове сатанизација – олако помињање једног политичара само зато што је био
радо виђен гост у Новим Бановцима , а представља морбидну причу о нашој јавној
сцени. На њој све постаје предмет , али и средство, политичке борбе.
Злоупотреба трагедија у политичке сврхе, међутим, вазда се испостављала као
маркетиншки ефекат који доноси брзе резултате. Тога смо се нагледали. Али се и
враћала као бумеранг онима који су са њом највише рачунали. www.mirjanabm.com
М. Бобић-Мојсиловић
http://www.politika.co.yu/
