PRICA O NATO USKOVITLALA SRPSKU POLITICKU JAVNOST Srbija je ovih dana ušla u širok krug uzajamno povezanih prica o izborima, pre svega predsednickim, i mogucnosti da 11. decembra kosmetski Albanci proglase nezavisnost Pokrajine, na šta bi usledilo jednostrano priznanja te države od SAD, a onda i drugih zemalja. Situacija je ocito dodatno zakomplikovana cinjenicom da su se vladajuce stranke, a pre svega DS i DSS, zaglavile u sopstvenim programskim opredeljenjima, koja mogu biti opterecenje za dalji rad vladajuce garniture.
Prvi je u javnost sa zaoštrenom pricom prema mogucem scenariju Prištine, SAD i NATO-a izašao DSS, upozoravajuci na opasnost da albanski separatisti, uz pomoc Vašingtona i NATO-a, proglase jednostranu nezavisnost i da ubrzo posle toga SAD priznaju tu prvu NATO-državu. U trenutku kada je DSS zatražio po ovom pitanju angažman Skupštine Srbije, da kao jedan od mogucih odgovora na najgori scenario bude njena odluka da Srbija ne može biti clanica NATO-a, zasedao je Glavni odbor DS-a. U ovoj stranci tvrde da GO nije raspravljao o ovoj temi, ali su ocito bile vrlo žive konsultacije pre nego što se za medije oglasila portparolka demokrata Jelena Markovic. Vrh stranke za to vreme cuti, iako su opštepoznata programska opredeljenja demokrata prema evroatlantskim organizacijama. Jedan od clanova GO DS-a zapitao nas je “što bismo na ovoj sednici raspravljali o NATO-u, kada ste vi novinari napravili pricu o tome?” Za neke u vladajucoj koalicije je naprosto “suludo zaklinjati se u Skupštini Srbije da necemo u NATO, u trenutku kada smo tek u ranoj fazi ovog procesa, s pristupanjem Partnerstvu za mir”. Pri tom je poznato da je svim zemljama bivšeg istocnog lagera jedan od uslova za ulazak u EU bilo clanstvo u NATO-u. Srbija bi s drugacijim opredeljenjem – a cinjenica je da danas tek trecina gradana podržava clanstvo u NATO – morala da izbori status jedne Finske, Švedske, Austrije ili Kipra, koje jedine nisu u Severnoatlantskoj alijansi a jesu clanice EU, i tako “povlašcena” ude u klub “evropske dvadeset sedmorice”. Mali partneri u vladajucoj koaliciji strahuju od toga da bi retorika u vezi s NATO-om mogla da preraste u nešto više i bude probni kamen za dalje funkicionisanje ove vlade, koja je stopostotno jedinstvo iskazala, cini se, iskljucivo na pitanju statusa Kosmeta. NATO benigniji od fotelja Izvor “Dnevnika” iz vrha vlasti naglašava da ova vlada nece doci u coroskak funkcionisanja i eventualnog pada ni zbog NATO, niti evroatlantskih organizacija, a ni ostalih slicnih strateških stvari, i da je najpre može ugroziti raspodela kolaca unutar zemlje. Svako od partnera u vlasti ima velike apetite, i, kako ukazuje naš sagovornik, zato se ispod žita, daleko od ociju javnosti, još uvek vodi bitka oko podele direktorskih mesta u najvecim državnim preduzecima i upravnim odborima. – Vrlo je moguce da ovo pitanje bude kamen spoticanja Vlade, ali ne mora da bude. Sve zavisi od toga kako ce se završiti prica o statusu Kosmeta. U slucaju katastrofalnog scenarija jednostranog proglašenja nezavisnosti, odnos prema NATO sigurno ce biti taj kamen spoticanja. Ocito je da je DSS zaoštrio svoju antinatoovsku retoriku, a DS ce teško u tome moci da ga prati. Ako ne bude jednostranog priznanja, sve ce se svesti samo na koncepcijske razlike koalicionih partnera prema NATO i evroatlantskim organizacijama – objašnjava za naš list politicki anlaticar Ðorde Vukadinovic, i naglašava da ce “ premijer Vojislav Koštunica, zaoštriti stav prema NATO”. Naš sagovornik istice da bi tada od “kamena” to preraslo u razdor Vlade. No, kako upozorava, ako prica o proglašenju nezavisnosti bude odložena, kao što je bilo i do sada, “Vlada Srbije ce moci nesmetano da nastavi rad, nezavisno od toga što njene clanice nemaju isti stav prema NATO-u i SAD”. I Vukadinovic se slaže s tim da su ova pitanja vezana za Kosmet u i te kakvoj vezi s onim o izborima, pre svega za šefa države, koje DS želi u decembru. – Ne mislim da ce izbora biti tako brzo, ali i izbori ce biti deo širokog dogovora oko Vladine politike – zakljucuje Vukadinovic. Ocito se na sceni prave procene o tome ko bi kada poentirao na predstojecim izborima, i tu se mešaju i stranacki i državni interesi. Predsednik Srbije i lider DS-a Boris Tadic je za vikend izašao sa svojom zvanicnom kandidaturom za šefa države na predstojecim izborima. Kako saznajemo, u ovom trenutku demokrate racunaju na sigurnu podršku G17 plus, koalicije okupljene oko LDP-a i stranaka nacionalnih manjina, koje su i do sada kao “prirodni partneri” stali iza kandidata DS-a. Na sednici GO DS-a stav je bio jasan: da se mora ispoštovati Ustavni zakon, s rokovima koje propisuje za izbore, što bi se moglo tumaciti i time da se Tadicu žuri da “izade na crtu” pre nego što Kosmet dobije svoje statusno finale. Istovremeno, od vicepremijera i funkcionera DS-a Božidara Ðelica “odapeta je strelica” ka DSS-u jer je izrazio sumnju da bi Vlada mogla dalje da opstane ako Koštunicina stranka ne podrži Tadica za predsednika. DSS, pak, nije rad da se izbori raspišu pre konacnog rešavanja statusa Kosmeta. D. Milivojevic http://www.dnevnik.co.yu/
