Словенија тражи савезнике за независно Косово Рупел: За Републику Српску дејтонски, а за Косово и Метохију охридски модел
Од нашег сталног дописника Љубљана, 4. септембра – „Европска перспектива мора бити понуђена како Србији, тако и Косову”, овако је словеначки министар спољних послова Димитриј Рупел на саветовању аустријске дипломатије у Бечу поређао приоритете предстојећег председавања Словеније Европском унијом у првој половини 2008. Рупел је по други пут у последњих седам дана саговорницима из ЕУ потврдио да очекује да ће у време словеначког вођења ЕУ бити окончано „косовско питање” тако да Космет постане од Србије независна држава. Рупел у истом даху истиче неопходност „подстицања Србије односно Балкана на путу ка ЕУ” и став да Косово, иако преговори управо теку, не може остати део Србије. Исто је казао и у Паризу прошле среде, на саветовању француске дипломатије. Рупел је уверио колегу Бернара Кушнера да Словенија „има добре идеје”, али „због своје прошлости (из доба СФРЈ) жели издашну европску помоћ у уређењу стања на терену западног Балкана”, па отуда рачуна на „комбинован ауторитет Француске и Словеније, које ће Унијом председавати једна за другом . Кушнер је поздравио Рупелову идеју о „енергичнијој подршци балканским државама (на путу у ЕУ)”, а у погледу датума помињана је 2014. година, те следећи редослед: Хрватска, Македонија, Црна Гора, Србија, Босна и Херцеговина и – Косово, посебно, на крају низа. О словеначкој тежњи за јединством ЕУ по питању независности Космета проговорио је у бечком дневнику „Курир” и Јанез Ленарчич, државни секретар за европска питања, рекавши да је „витални интерес Словеније да суседима успе интеграција (у ЕУ)”, а међу суседе убраја, овим редоследом, Србију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Албанију и – Косово и Метохију. Рупел је јуче у Бечу истакао да у погледу проширења ЕУ намерава да се „сконцентрише на западни Балкан уз ослањање на тзв. солунску агенду”, а што се тиче будућности Космета „желимо да дође до сагласног договора”. Рупел сматра да Србији треба гарантовати неки положај у решавању кризе којим бисмо повећали њену одговорност, а уз то да јој одредимо активније учешће”. Он на Балкану види два модела за решавање криза – дејтонски за БиХ и охридски за Македонију. Лично се заузима да Косово буде решено према охридском моделу, што значи да у управљању учествују „све компоненте политичког друштва, а зато би Срби морали да уђу у механизме одлучивања на Косову, што је у овом тренутку тешко. Аустријска новинска агенција АПА извештава да је Рупел у Бечу рекао да статус Косова треба решавати са Русијом која је „део Контакт групе за Косово и тројке за Косово и стога ћемо се трудити да заједно дођемо до решења”. „Рачунамо на спремност Москве да сарађује, јер је она у тој ствари била и биће велики играч”, тврди Рупел, по коме Србија не би смела да бира између „ЕУ или Русије”, већ би јој, као свим осталим државама бивше Југославије, приоритет морао бити улазак у ЕУ. Љубљански провладин дневник „Дело” је истовремено објавио вест из Приштине под насловом „Косовски Албанци позивају ЕУ да подржи независност Косова”. Уз две фотографије „косовског премијера Агима Чекуа” сазнајемо да су јуче „политичке вође косовских Албанаца позвале Европску унију да активније подржи њихове напоре за независност те српске покрајине”, те да Чеку „моли ЕУ да заузме динамичнији став према независности Косова или његовом признавању”. Светлана Васовић-Мекина [објављено: 05.09.2007.] http://www.politika.co.yu/
