Кастро узнемирио Американце
Белешке из болничке постеље кубанског лидера подстакле америчке медије да ступе
у директни контакт са званичницима у Хавани
Везе између Хаване и Вашингтона, већ деценијама у самртничком ропцу, оживеле су
на неуобичајен начин, преко оболелог лидера изолованог острва Фидела Кастра. Из
болничког кревета Кастро је успео да узнемири Американце новим „открићима” из
њихове ближе историје. Есеј у коме оптужује Вашингтон да је на Пентагон
једанаестог септембра испаљена ракета, а да је у подруме њујоршких кула
близнакиња тих дана унесено на стотине тона златних полуга, објављен је у броју
од среде у „Гранми”, званичном листу Комунистичке партије Кубе.
Друга тема такође је инспирисана историјским догађајима у суседству. Кастро
тврди да су кубански обавештајци спасли живот Роналду Регану у октобру 1984.
године када је тадашњи председник САД био у посети Шарлоту, градићу у Северној
Каролини. Кубански безбедњак који је тада радио у мисији у УН дојавио је
тадашњем шефу безбедности у америчкој мисији како једна група екстремних
десничара планира да убије Регана. „Информација је била потпуна: имена
завереника, дан, тачно време и место где ће се атентат догодити, врста оружја
коју ће терористи употребити и где га чувају. Поврх свега тога - пише Кастро у
најсвежијим белешкама, које редовно објављује „Гранма”, а преноси државна
телевизија - америчким службама обелодањени су место где су се терористи
састајали и кратак садржај тих састанака.
ФБИ ухапсио је неколико људи у Северној Каролини, како додаје оболели лидер
изолованог острва, а Роберт Малер, тадашњи шеф безбедњака у америчкој мисији
при УН, позвао је свог кубанског колегу на ручак и захвалио му се на помоћи.
Разлике између „империје” која је, како тврди аутор, планирала на десетине
атентата - како би га лишила живота - и алтруистичке револуције која „спасава
живот” председнику земље чија је администрација изразито непријатељска према
Куби - очигледне су.
Прошло је само неколико сати између објављивања Кастровог есеја у Хавани, у
коју Американци због санкција не би смели физички ни да кроче, и провере
података који су оданде одаслати у етар.
Реган је заиста посетио Шарлот осмог октобра 1984, у оквиру кампање за реизбор,
али се у архивама Реганове председничке библиотеке и музеја у Сими Велију, у
Калифорнији, не може наћи ниједан податак о планираном атентату у Северној
Каролини. Цитира се и Дејвид Флаерти, председник републиканаца за Северну
Каролину у то време, који „није чуо да се председнику спрема атентат”.
Волф Блицер са Си-Ен-Ена је у „ексклузивној емисији” ступио у живу везу са
Рикардом Аларконом, председником парламента, који је са Кубе одговарао на
питања о Кастровој најновијој забелешци. Блицера је више занимало да му се из
Хаване званично објасне ставови о терористичком нападу 11. септембра него прича
о кубанском спасавању Роналда Регана.
Док је Аларкон покушавао да објасни како и сами Американци данас испитују
необјашњене детаље напада на Пентагон и куле близнакиње, Блицер га је прекидао
тврдњом да су „остаци авиона пронађени, и о томе је извештавано нашироко”, и да
је чак утврђен ДНК страдалих путника на лету 77 у авиону који се скршио на
зграду америчког министарства одбране. „Али то подстиче питања, да ли је Фидел
Кастро изгубио контакт са стварношћу”, додао је Волф Блицер, тражећи од
кубанског функционера да ода „државну тајну” и каже за америчку јавност да ли
је вођа револуције заиста на самрти, како тврде извори антикастровске
имиграције са Мајамија.
„Можете ли са сигурношћу да потврдите да је он још жив”, питао је Американац.
Аларкон: „По мојим информацијама, он је сасвим добро. Ја нисам лекар, али, како
ја схватам, процес опоравка одвија се на уобичајен начин…”
Блицер: „Па, дајте онда да га видимо?”
Аларкон: „Па, мислим да су то приватне ствари. Да ли да вас сликају или да се
појавите пред камерама док се опорављате или не…”
У међувремену и други кубански функционери демантовали су гласине да је Фидел
Кастро, који се није појавио у јавности већ тринаест месеци, на самртној
постељи. Не би могао да пише такве луцидне анализе да је у тако тешком стању,
рекао је један од кубанских званичника. Кубанци из Мајамија прерано су га
сахранили, као и стотинак пута до сада.
Зорана Шуваковић
http://www.politika.co.yu/
