Čuveni mag finansija Alen Grinspen u memoarima oštro kritikovao Džordža Buša
Rat u Iraku zbog nafte Policija u Vašingtonu uhapsila više od 190 demonstranata koji su protestovali zbog rata u Iraku i tražili Bušovu ostavku Bivši predsednik američke centralne banke Alen Grinspen je u svojim dugo očekivanim memoarima koji pokrivaju gotovo dve decenije koje je proveo na čelu američkih Federalnih rezervi oštro kritikuje predsednika zemlje Džordža Buša i republikance, ali najveći šok za Belu kuću je njegova tvrdnja da je rat u Iraku zaista započeo zbog nafte. Žao mi je zbog toga što je politički nezgodno da se prizna ono što svi znaju, a to je da se rat u Iraku najviše vodi zbog nafte, napisao je Grinspen u svojoj knjizi, koja je od danas u prodaji. Ovaj svetski priznat ekonomski stručnjak time je opovrgao tvrdnje Londona i Vašingtona da je reč o ratu protiv terorizma. Inače je više hiljada antiratnih aktivista, među kojima su bili i ratni veterani, učestvovalo u subotu na protestima ispred Bele kuće i zgrade Kongresa na Kapitol Hilu u Vašingtonu, javlja AP. Demonstranti, čije je okupljanje organizovala koalicija pacifičkih udruženja „Ansver“ i drugih grupa, tražili su okončanje rata u Iraku i ostavku predsednika Buša. Posle protestne šetnje kroz centar Vašingtona uz povike „Zaustavite rat - sada“, „Vratite trupe kućama“, „Irak - Iračanima“ i druge, mnogi učesnici skupa su, u znak protesta zbog rata, polegali pred stepenicama Kongresa „u ime svih poginulih i ranjenih američkih vojnika i iračkih civila“, kako su putem megafona pozivali organizatori iz „Ansvera“. Ali, nedaleko od njih, kraj spomenika Džordžu Vašingtonu, održavao se kontramiting oko hiljadu pripadnika veteranskih udruženja koja podržavaju ostajanje američkih snaga u Iraku. Između dve grupe dolazilo je do oštrih verbalnih okršaja koji su, zahvaljujući ogradama i policiji, ostali na tome. Na kraju je policija uhapsila oko 190 demonstranata koji su preskočili zaštitne ograde, što je najveći broj hapšenja otkako se u Vašingtonu održavaju protesti zbog rata u Iraku. NOVA POVLAČENJA Američki ministar odbrane Robert Gejts izjavio je da bi moglo da dođe do „daljeg smanjenja“ broja američkih vojnika u Iraku do kraja sledeće godine, javlja Bi-Bi-Si. Gejts je najavio da bi broj vojnika u Iraku mogao da bude smanjen na 100.000 do januara 2009. i da je američka vojna operacija u Iraku „na početku procesa promene u snage koje bi se na duži rok borile protiv terorizma i koje bi branile granice Iraka“. Inače je prošle sedmice predsednik SAD Džordž Buš najavio povlačenje 20.000 vojnika, ali je odbacio totalno povlačenje obećavajući, kako se izrazio, trajno američko prisustvo u Iraku. Pre i neposredno posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001, većina Amerikanaca bila je zadovoljna položajem svoje zemlje u svetu, ali otkako je u proleće 2003. počeo rat u Iraku, broj zadovoljnih pada. Ove godine 61 odsto Amerikanaca nije zadovoljno položajem SAD u svetu, navodi radio Glas Amerike, prenosi Beta. Rezultati ankete „Čikaškog saveta za globalna pitanja“ ukazali su prošle godine da se 76 odsto Amerikanaca protivi vodećoj ulozi SAD u rešavanju međunarodnih problema, i da mnogi žele da ta uloga bude podeljena sa drugim zemljama. Novi nalaz vodeće privatne organizacije za utvrđivanje javnog mnjenja, „Heris ankete“, ukazuje da je podrška vojnoj akciji u Iraku od 55 odsto 2003, ove godine opala na 35 procenata. - Kad je rat počeo većina Amerikanaca je govorila da je vojna akcija prava stvar, a sada to kaže samo jedna trećina - i to uglavnom zbog situacije u kojoj su američke trupe. A situacija se pogoršava prema mišljenju 42 odsto ispitanika - kaže Redin Korso, direktor „Heris ankete.“ Mada većina građana SAD favorizuje diplomatski i javni pritisak na strane vlade da poštuju ljudska prava, mnogi anketirani kažu da im se sve manje dopada ideja da uspostavljanje demokratije bude centralna tema američke spoljne politike. „Nemački Maršalov fond“ ukazuje da je od 2005. podrška promociji demokratije u svetu pala među Amerikancima sa 52 odsto na 37 procenata. Stručnjak fonda Džon Glen kaže da je podrška takvoj politici u padu i među republikancima i među demokratama, ali ističe da Amerikanci i dalje žele aktivnu i snažnu ulogu svoje zemlje na svetskoj sceni. U tome se sledbenici obe vodeće stranke zdušno slažu. Politički psiholog Stiven Kul ukazuje da se na osnovu svih anketa može zaključiti da prosečan Amerikanac „shvata svetska pitanja, da se rukovodi fer-plejom u formiranju svog stava o njima, i da je taj stav uglavnom razborit“. Autor: http://www.glas-javnosti.co.yu/
