Kompromisom do podele Kosova
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
<http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&new_topic=14>
ISTORICAR CEDOMIR ANTIC, PREDSEDNIK
„NAPREDNOG KLUBA”
http://www.dnevnik.co.yu/modules/htmlarea/upload33/admin_229.gifDomaca
javnost je ponovo uzburkana idejom o podeli Kosova i Metohije kao konacnom
rešenju. Najcuveniji promoter podele bio je akademik Dobrica Cosic, a potom
je, sišavši s vlasti, na scenu stupio i bivši premijer Zoran Živkovic. Ovih
dana, kada se u okvirima Kontakt-grupe i posrednicke trojke SAD, Rusija, EU
pripremaju direktni poregovori Beograda i Prištine, aktuelizovao ju je
istoricar i predsednik „Naprednog kluba“ Cedomir Antic. O svom modelu za
Kosmet naš sagovornik ce „lomiti koplja“ u petak na tribini „Buducnost
Kosova“, koju u Kragujevcu organizuje Živkovicev NVO „Milenijum“.
– Pretpostavljam da ce moj sagovornik u Kragujevcu iz Inicijative mladih za
ljudska prava Dragan Popovic da se zalaže za pozicije slicne onima s kojima
u javnost izlazi LDP Cedomira Jovanovica, a to je zastupanje albanskog
stava. Naizgled, i jedni i drugi se zalažemo za nezavisnost Kosova i
Metohije, s tim što je moj stav potpuno drugaciji, jer ja smatram da bi bilo
najbolje da Pokrajina ostane u sastavu Srbije pod odredenim uslovima, a ako
je to nemoguce i dugorocno štetno i za Albance i za Srbe, onda je potrebno
podneti odredene žrtve. Smatram da je održavanje aktuelnog stanja štetno po
državne nacionalne interese, kao što sam govorio kada je bila rec o odnosima
s Crnom Gorom, kada sam se zalagao za nezavisnost Srbije.
I šta onda predlažete?
– Srbija bi trebalo da u sadašnjem procesu pregovora o konacnom statusu
Kosova i Metohije izade s dve teze. Prva je da granice ne treba da se
menjaju, ali da bi njihove promene najviše odgovarale Srbiji jer bi u tom
slucaju deo Kosova, onaj etnicki srpski, trebalo da pripadne Srbiji, a zatim
da se deo Bosne od 49 odsto ukljuci u sastav Republike Srbije, kao i ceo
sever Crne Gore, ukljucujuci i deo podgoricke opštine. U slucaju promena
granica i Makedonija bi verovatno u buducnosti bila podeljena, s tim što bi
Srbija imala pravo na neku interesnu sferu tamo, s obzirom na to da je
stanovništvo severa bliže Srbiji nego Bugarskoj ili nekoj otudenoj
makedonskoj državi. Tako da Srbija nije protiv podele teritorija, ali ako je
to bilo nedopustivo u nekim drugim slucajevima, kada je to Srbima
odgovaralo, zašto bi to bilo dopušteno Albanicima? Medutim, Srbija ne treba
da kaže ono što danas govore radikali, ali i DS i DSS i ostale manje
parlamentarne stranke, osim LDP-a. Srbija danas govori da je spremna da
prihvati kakvu god zajednicu s Albancima koja ne bi podrazumevala
nezavisnost Kosova, a to je veoma loše jer državu ne cini samo kvantitet,
opseg teritorije, vec i njen kvalitet. Upravo je to jedan od problema s
kojim se suocavalo srpsko društvo u proteklih 80 godina, a da toga nije bilo
ni svesno. Srbija je bila mocnija kao država i srpski narod je bio
uticajniji u kvalitetnim državama, koje su postojale pre Jugoslavije,
narocito one napravljene 1945. godine. I šta ce nama jedinstvena Srbija od
Horgoša do Dragaša, ako Srbi na Kosovu i Metohiji zbog tog suvereniteta
nemaju neka prava i ako Srbija nema sva prava i ovlašcenja u Pokrajini? Naše
rešenje bi trebalo da bude to da smo spremni da Albancima pružimo punu
autonomiju, ali ne i nezavisnost u sudskoj, izvršnoj i zakonodavnoj vlasti,
vec model koji bi bio napisan po uzoru na modele u EU – primer Južnog
Tirola, Katalonije ili možda Bavarske – ali ne i da Pokrajina ima punu
nezavisnost, osim u vodenju spoljne politike. Ne možemo da govorimo da je
Kosovo formalno u sastavu Srbije, a da Albanci ne ucestvuju u državnim
ustanovama Srbije. Dakle, to je jedna od tih licemernih postavki, gde se mi
zaklinjemo u Kosovo, a onda kad se glasa o Ustavu, iskljucujemo milion
albanskih glasaca.
Moguce rešenje
Kakav je plan podele koju predlažete?
– Treba da tražimo 24 odsto teritorije Pokrajine, da oblasti severa i istoka
KiM, pre svega delovi opština Kosovska Kamenica, Gnjilane, Novo Brdo, možda
i Gracanice i Lipljana, budu ukljucene u Republiku Srbiju. Ideja je prvo da
te dve oblasti, sever i istok Kosova, dobiju status entiteta, a ostatak bude
treci entitet i da onda u dogovoru s Albancima, odnosno privremenim
kosovskim ustanovama, velikim silama i UN, bude odreden period kada bi ti
entiteti trebalo da ispune uslove, jedan za nezavisnost, a drugi da se
ukljuce u Republiku Srbiju. Mi ne možemo spojiti izdvojene oblasti, poput
centralnog Kosova, koje je enklava od 15.000 stanovnika, a izmedu njih i
Srbije stoje Priština, s verovatno pola miliona stanovnika, i Podujevo s
više od 100.000. Priština bi bila odvojena od ostalih albanskih krajeva
poput Sarajeva u doba rata, i zbog toga što ne možemo spojiti te enklave,
možemo za njih tražiti odredeni autonomni status, upravo po uzoru na Plan za
Kosmet iz aprila 2004. godine koji je donela Vlada Srbije. Taj plan sada
niko ne spominje, a pomenut je samo u trenutku panike kada je donet
Ahtisarijev plan.
Mislite li da je finale pregovora o bucem statusu Kosmeta podela Pokrajine?
– Po meni, ka tome stvari idu, ali bismo u tom slucaju dobili deset do 12
odsto teritorije, a Srbi iz ostalih delova Pokrajine iseljavali bi se u
Srbiju. Po meni, za Srbiju je najbolje da podela bude predmet kompromisa i
da državni vrh razmišlja o tome šta ce biti sa zemljom u narednih 50 godina,
a ne o svom opstanku na vlasti.
Kako konkretno izgleda to vaše rešenje?
– Moj predlog je da pružimo dobar i održiv model, možda asimetricnu
autonomiju, drugaciju od one u Vojvodini, ali da jasno definišemo i s takvom
strategijom izademo na pregovore, a taktika je drugo pitanje, da li cemo
ponuditi manje, pa u pogadanju dati više. I treba da kažemo da imaju tri
meseca da razmisle o tome, da iznesu svoj kontrapredlog ako prihvate ovaj
model, i da onda razgovaramo. Ako to ne žele, Albancima treba staviti do
znanja da necemo cekati 50 godina da nerešen status Kosova i Metohije dovede
do toga da Srbija kao država bude dovedena u pitanje i nestanu Srbi u južnoj
pokrajini. I tada treba izaci s tim da Kosovo bude jedinstven slucaj i
dobije nezavisnost, ali da tražimo istorijski sporazum izmedu Srba i
Albanaca, promenu granica pre svega po etnickom, pa politickom, geografskom,
ekonomskom nacelu i da Srbi koji ostanu u enklavama i ne mogu da se spoje sa
Srbijom, dobiju autonomiju. Za status Srba na Kosovu i Metohiji treba vezati
status Srba u severnoj Albaniji, kojih ima gotovo isto toliko kao i Albanaca
na jugu Srbije. I posle svega toga da se reši pitanje imovine, jer Republika
Srbija potražuje najmanje trecinu državne imovine u Pokrajini, a o tome se
veoma malo pricalo. Naše svetinje, pre svega Gracanica, Decani, Pecka
patrijaršija i Gazimestan, gde se odigrala kosovska bitka, treba da udu u
sastav neke zone koju, zajedno s UN, kontrolišu vojnici Srbije, ili da
dobiju eksteritorijalnost, jer su gotovo svi na teritoriji koja je danas
cisto albanska. To je izbalansirana ponuda s kojom treba da izade Republika
Srbija.
Koliko je realno ocekivati da domace vlasti prihvate takav predlog?
– Ova ponuda nije strancarska, ali sigurno je da ce mnogi demagozi da je
napadaju. Ova ponuda je državna i moramo da nastupimo tako jer u suprotnom
cemo na kraju pregovarackog procesa dobiti podelu. I to je ono što u ovom
trenutku žele i predsednik Republike Boris Tadic i predsednik Vlade Vojislav
Koštunica. Ali, ta podela ce biti posledica realnog stanja, a ne pregovora i
niko njome nece biti zadovoljan. I u buducnosti više nece biti problema
nezavisnosti Kosova jer ce ona biti prihvacena, vec pitanje reintegracije
severa Kosova. Mi, pri tom, necemo dobiti istok Kosova, koji je za nas
znacajan i zbog naroda koji je proteran odatle i zbog veze s centralnim
Kosovom i zbog cinjenice da na taj nacin štitimo oblast Preševa i Bujanovca.
Štaviše, necemo dobiti formalno status za taj sever KiM.
Dragan Milivojevic
http://www.dnevnik.co.yu/
image001.png
Description: Binary data
image002.png
Description: Binary data
image003.png
Description: Binary data
<<image004.gif>>
