Od niza svetskih modela, na Kosmet se ne preslikava nijedan
Status u Uniji jedino rešenje Pored toga što su svi primeri već odbačeni od najznačajnijih zemalja sveta, stručnjacitvrde da ovog časa Kosmet nema nikakvih dodirnih tačaka sa pominjanim predlozima, prvenstveno jer Srbija insistira na autonomiji, a Albanci su isključivo za nezavisnost BEOGRAD - Svi modeli prema kojima bi problem Kosmeta eventualno mogao da bude rešen, samo su probni baloni koje lansira međunarodna zajednica kako bi otkrila slabosti Srbije i najlakše pronašla formu u koju će zapakovati šiptarsku nezavisnost. U takav test potpada, kako tvrde analitičari, i najnovija ideja da se južna srpska pokrajina pretvori u Hongkong - primer krize koja se na Kosmet ne preslikava ništa više od pominjanih šablona Južnog Tirola, Oleanskih ostrva, Kipra ili konfederacije. Pored toga što su svi primeri već odbačeni od najznačajnijih zemalja sveta, stručnjaci tvrde da ovog časa Kosmet nema nikakvih dodirnih tačaka sa pominjanim predlozima, prvenstveno jer Srbija insistira na autonomiji, a Albanci su isključivo za nezavisnost. I stanje na terenu je drugačije: srpske vlasti nemaju kontrolu nad Pokrajinom, a Albanci su u pat poziciji jer još nema izvršne volje SAD da ili idu na samostalno proglašenje nezavisnosti ili na dogovor u okviru UN. Jedina tačka preseka, po oceni stručnjaka, jeste da se obe strane nadaju ulasku u EU te se, možda, „samo to može smatrati teoretskim okvirom budućeg statusa“. - Ovo je moguće samo ako se SAD ne budu mnogo mešale i prepuste stvar EU, što je malo verovatno. Međutim, Evropa lansira priču o konfederaciji, možda misleći da na taj način umiri strasti. Ali, Srbija ne može da prihvati taj model koji je odnos dve države. Dobilo bi samo Kosovo, koje bi sa Beogradom moglo da ima samo tanušne veze. Ništa bolji primer nije ni upravo plasirani šablon Hongkonga, koji bi se, kao i svi ostali, završio nezavisnošću. Kako je Hongkong na kraju vraćen matičnoj Kini, kod nas bi se Kosmet odvojio od Srbije - istakao je naš sagovornik. Podsećajući se principa Kipra, stručnjaci ističu da se radi o podeljenoj teritoriji koja je sporazumom „poluspojena, uklonjena je granica, nema snajpera“, ali turski deo kontroliše Turska i njeni političari. Kipar će ući u EU, što je prvi put da Brisel hoće da uzme jednu zemlju sa takvim problemom. Ali ta odluka, prema oceni upućenih, zasnovana je na činjenici da je Grčka već u Uniji, ima sredstva da tamo potegne lobiranje te, praktično u EU ulazi samo grčki deo. Turski deo će pratiti sudbinu te zemlje, a zna se da mnogi evropski političari ne žele muslimansku državu u svojoj porodici. Model Južnog Tirola i Baskije idealan je u idealnoj situaciji-da je Srbija sa Kosmetom već članica EU. Tirol kao deo Italije sa pretežno austrijskom ili nemačkom manjinom, u kulturnom pogledu jeste nemački, ali politički gledano, on je italijanski jer je tamo njena policija, nalazi se unutar granica Italije, itd. Međutim, ta zemlja, zajedno sa Nemačkom i Austrijom deo je EU, pa ta kulturna autonomija ne smeta Rimu. Da bi se taj model odnosio na nas, Srbija i Kosmet prvo moraju da oboje postanu članice EU - Šiptari bi dobili svoj kulturni prostor uključujući Preševo, Medveđa, Bujanovac, a Srbi svoj - prema BiH i Hrvatskoj. Inače, sa naše strane pominjan je model Oleanskih ostrva, ali bez odjeka u ovim pregovorima. U međuvremenu, statusnu priču redovno prati floskula da je budućnost regiona u evroatlantskim integracijama. Autor: Diana <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/20> Milošević http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-23-09-2007/status-u-uniji-jedino-resenje
