Sporni ugovor „Jata“ sa „Erbasom“ o nabavci aviona i dalje pod velom tajne
Aligrudić ne poštuje odluku Vrhovnog suda Predsednik Upravnog odbora „Jata“ Miloš Aligrudić ne dozvoljava da se našem listu dostavi dokument iako je to neminovno posle rešenja najviše sudske vlasti u zemlji BEOGRAD - Miloš Aligrudić, predsednik Upravnog odbora „Jata“ i dalje ne dozvoljava nacionalnom avioprevozniku da ispoštuje rešenje Vrhovnog suda Srbije i poverenika za informacije, i Glasu javnosti dostavi kopiju ugovora vrednog 580 miliona dolara, između „Jata“ i „Erbasa“. Aligrudić je pre tri nedelje stavio „veto“ na objavljivanje ugovora, pravdajući to multimilionskom tužbom koju bi evropski proizvođač podigao protiv „Jata“, ako bi Glasu bio dostavljen ugovor. Međutim, demanti ove tvrdnje stiže direktno iz „Erbasa“. U zvaničnom dopisu do kojeg smo došli, Kristof Mauri, zamenik generalnog direktora „Erbasa“, Nebojši Starčeviću, direktoru „Jata“, a povodom zahteva Glasa, jasno potvrđuje spremnost svoje kompanije da nam detalji ugovora budu dostavljeni, ako to postane neizbežno. - Nadamo se da ste u mogućnosti da se oduprete bilo kom pokušaju za pribavljanje bilo kog dela teksta ovih ugovora i verujem da ćete se sigurno konsultovati sa nama u slučaju da takvo otkrivanje postane neizbežno, kako bi obezbedili saradnju naših timova prilikom donošenja odluke o obimu informacija za takvo otkrivanje i na taj način smanjili što je više moguće negativni uticaj po obe kompanije - stoji u pismu upućenom 21. novembra prošle godine. I POSLE STARČEVIĆA STARČEVIĆ Aktuelni direktor „Jata“ Nebojša Starčević, kako nezvanično saznajemo, najverovatnije će ostati na toj funkciji i posle privatizacije nacionalnog avioprevoznika, čak i ako bude smenjen u predstojećoj preraspodeli fotelja u javnim preduzećima. Naime, ruski „Aeroflot“, koji važi za najozbiljnijeg konkurenta u nadmetanju za „Jat“, izrazio je u razgovorima sa vladom i „Jatom“ nameru da zadrži Starčevića na čelu kompanije. „Jat“ je u 2006, posle izuzetno dugo vremena, zabeležio pozitivan rezultat u poslovanju, a isto se očekuje i ove godine. ŠTA JE SA AVANSOM Ugovor o kupovini osam aviona tipa A319 između „Jata“ i „Erbasa“ potpisao je 1998. godine tadašnji direktor Žika Petrović po nalogu Slobodana Miloševića i prema šturim dostupnim informacijama, smatra se za izuzetno nepovoljnim po Srbiju. Osim visoke cene od 580 miliona dolara, najveći problem je činjenica da „Jat“ nikada nije koristio „Erbasove“ avione, već samo boinge. Kada je potpisan ugovor, tadašnja SRJ platila je 23,5 miliona dolara avansa „Erbasu“ i taj novac je i dalje u Tuluzu, iako nijedan avion nikada nije isporučen. Glas javnosti je Aligrudića još zimus obavestio o postojanju ovog pisma, ali je on tada tvrdio da davanje ugovora nije u nadležnosti Upravnog odbora već menadžmenta, da treba sačekati Vrhovni sud i da bi, ako to pismo daje mogućnost objavljivanja ugovora, što se njega tiče, „ceo grad mogao da bude oblepljen“ njegovim stranicama. Ali kada je Vrhovni sud na kraju stigao, Aligrudić je uzeo nadležnost i na ugovor „zalepio“ samo etiketu nedodirljivosti. Još je čudnije to što se Aligrudić protivi objavljivanju, kada se zna da je čak i „Erbas“ prestao da se tome suprotstavlja, pošto je obavešten o odluci VSS-a. Koliko je sporni ugovor štetan za Srbiju i koliko je samim tim njegovo objavljivanje bitno, najbolje pokazuje Maurijev ton u obraćanju Starčeviću: „Želim da Vam se zahvalim što me stalno obaveštavate o novim propisima Srbije vezanim za slobodan pristup informacijama. Veoma cenimo Vašu savesnost u radu ... i Vašu želju da postupate u skladu sa odredbama o poverljivošću... Sigurno razumete (a uveren sam i da se isto osećate) da bi nas otkrivanje bilo koje informacije iz našeg kupoprodajnog ugovora veoma zabrinulo. Zbog toga predlažem da nastavimo da sarađujemo po ovom pitanju i da nas stalno obaveštavate o svim daljim događajima“. Na kraju, zanimljivo je da se ni na jednom mestu ne pominje mogućnost da „Erbas“ tuži „Jat“ ili da traži odštetu, iz čega sledi da su sve takve insinuacije samo pokušaj ovdašnjih političara da u najboljem duhu socijalističkog autizma skrivaju i ono što su skrivili i ono što nisu, pri čemu im kao paravan uvek dobro dođu „velike, zle, zapadne kompanije“. Ministru za infrastrukturu Velji Iliću su za to služili FCC i „Luis Berger“, Aligrudiću služi „Erbas“. Autor: Marko <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/86> Grujičić http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-29-09-2007/aligrudic-ne-postuje-odluku-vrhovnog-suda
