„Бубице” као део намештаја
Новим ЗКП-ом предвиђено је, као могућност, да полицајци тајно улазе у станове
грађана и постављају тонске и видео прислушне уређаје, али је много оних који
су против
Прикривени „иследник”
(Фотодокументација „Политике”)
Полицајцима и припадницима Безбедносно-информативне агенције (БИА) ускоро би
могло да буде дато „бланко овлашћење” да тајно улазе у станове грађана и
постављају тонске и видео прислушне уређаје, а да при том не крше закон.
Предлог је да за улазак у станове и постављање „бубица” истражним органима
неће, као до сада, бити потребна наредба истражног судије, а материјал
прикупљен на овај начин моћи ће на суду да се користи као доказ.
– Све ово је предложено у одредбама новог Законика о кривичном поступку који би
требало да ступи на снагу 1. јануара 2009. године – објашњава за „Политику” др
Момчило Грубач, професор Правног факултета Универзитета „Унион” у Београду. –
Ова предложена одредба по којој овлашћена службена лица могу да улазе у стан и
постављају „бубице” представља драстично кршење људских права, посебно оног на
неприкосновеност личног и породичног живота. Поред овога, очигледно је да је
све то и противно Уставу који гарантује неповредивост стана.
Према Грубачевим речима, „истражитељима” би се дало бланко овлашћење да тајно
улазе у станове, хотеле, пословне и канцеларије универзитета, па чак и цркве и
тамо постављају техничке уређаје за визуелна и тонска снимања.
– Предложена одредба је наишла на жестоке реакције стручне јавности, па је
предложена њена измена и допуна – наводи Грубач. – Предвиђено је да се одредба
допуни одредницом да је полицији, за постављање прислушних уређаја, неопходна
наредба истражног судије. Међутим, и поред тога, оваква могућност остала би
противуставна. У Уставу се наводи да није дозвољено улазити у приватне
просторије попут станова, адвокатских канцеларија или службених уреда. Улазак у
поменуте просторије, тренутно је дозвољен само уз наредбу истражног судије. По
старом Законику, прислушни уређаји могли су да буду постављани само на јавна
места као што су раскрснице, стадиони, али и то само у сврху сузбијања
кривичних дела.
Иако није било дозвољено законом, Србија ни раније није била „имуна” на
прислушкивање.
– Памти се случај Вука Драшковића који је у свом стану пронашао прислушне
уређаје и о томе јавно говорио – наводи Грубач. – Полиција није имала правни
основ да уради овако нешто. Нови ЗКП ако да правно покриће за један овакав
поступак, биће ништа друго него неуставни чин. Због ове и сличних одредаба,
сматрам да Законик треба повући у целини. Подаци прикупљени на начин описан у
новом ЗКП-у могу, баш као и у случају Драшковића, бити коришћени и
злоупотребљени у политичке сврхе.
Велика овлашћења новим ЗКП-ом имаће „прикривени иследници” који се „убацују” у
организоване криминалне групе ради прикупљања доказа против њених чланова.
Позивом на поменуту одредбу полиција би увек могла, доделом статуса прикривеног
иследника својим припадницима, да има ефикасан и брз увид у интимну сферу
живота грађана. Тим пре, наглашава Грубач, што право прикривеног иследника није
сужено само на улазак у стан припадника криминалне организације, већ
подразумева улазак у туђи стан уопште.
Пракса светских земаља по овом питању је, како Грубач, објашњава – шаролика.
Законска могућност да полиција без посебних наредби улази у станове и поставља
прислушне уређаје карактеристична је за полицијске ауторитарне државне системе.
М. Дерикоњић
[објављено: 30.09.2007.]
POLITIKA
<<image001.jpg>>
