Gde su pare za Kosmet? <http://www.glas-javnosti.co.yu/pismo/5870/gde-su-pare-za-kosmet>
Vlada Srbije priprema novi zakon o osnivanju Fonda, koji je već jednom pre tri godine pompezno osnovan, čiji je predsednik Upravnog odbora premijer, a počasni predsednik patrijarh Pavle. Reč je, naravno, o Fondu za pomoć Srbima koji su ostali na Kosovu i Metohiji. Dok jedni tvrde da je Fond jednostavno odumro, drugi da ne znaju da li uopšte funkcioniše, treći ipak barataju ciframa koje su dosad prikupljene pa i potrošene. Ali, na žalost, niko ne zna šta se stvarno dogodilo sa Fondom. Pokret Snaga Srbije, čiji je lider Bogoljub Karić jedan od osnivača tog prvog fonda u koji je i sam uložio novac, smatra da bi oni koji sede u najvišem zakonodavnom telu Srbije i troše sate i sate TV prenosa na ličnu promociju, mogli da načine makar verbalni „prilog“ istini, i pokrenu javnu debatu o sudbini već postojećeg Fonda. Reč je o 105 miliona dinara prikupljenih para, od kojih je na Kosmet, prema objavljenim podacima, stiglo svega 11,8 miliona dinara?! Podsećamo da su, pored dr Koštunice i patrijarha Pavla, Fondom upravljali kao predsednik Nadzornog odbora, predsednik SANU, akademik Nikola Hajdin, a u Upravnom, odnosno Nadzornom odboru su mitropolit Amfilohije i vladika Artemije. Najmanje što Srbi na Kosovu i Metohiji imaju pravo da znaju je zašto su ljudi takvog autoriteta, koji su na čelu ovog Fonda, dozvolili da se s pravom sumnja u njihov rad. Da li ovakav način nenamenskog poslovanja predstavlja i njihov lični doprinos borbi protiv kriminala, korupcije i stranačke zloupotrebe para namenjenih humanitarnim akcijama. I, naravno, vlada bi morala da upozna javnost sa sudbinom Fonda, jer poslednji tragovi datiraju iz januara ove godine, kada je 300.000 dinara uplaćeno Udruženju prognanih ili ubijenih sa Kosmeta i 800 evra pomoći date majci osmoro dece iz Gračanice u junu 2007. godine. U suprotnom, cela ideja o novom Fondu zapravo je marketinški pokušaj da se pred nove izbore i preporuke vlade da Srbi sa Kosova i Metohije ne izađu na parlamentarne izbore u našoj južnoj pokrajini, pokaže kako „neko misli i na Srbe“ koji žive u enklavama i koji čak nisu dobili ni pare koje im je neko humanitarno namenio. U tom kontekstu, ima smisla priča vicepremijera Božidara Đelića da neki koji iz Beograda primaju platu, a rade u severnom delu Kosmeta nezakonito dobijaju duplo, iako im porodice faktički žive u centralnoj Srbiji. Jadranka Tasić Beograd http://www.glas-javnosti.co.yu/
