MALIĆI: Beograd i Priština samo statiraju
Politika
Reagujući na najavu kosovskog pregovaračkog tima da će ubrzo nakon 10. decembra
Pokrajina proglasiti nezavisnost, Vlada Srbije je saopštila da je „jednostrana
nezavisnost protivzakonit separatistički akt kojim se direktno krši međunarodno
pravo”, te da će „Srbija istog trenutka poništiti sve jednostrane odluke kojima
se narušavaju teritorijalni integritet i Ustav”. Po oceni uglednog
intelektualca iz Prištine Škeljzena Malićija, za sada je u pitanju „retorički
rat” dveju strana, jer još uvek ima vremena da se do 10. decembra proces ipak
pomeri s mrtve tačke.
– Međutim, činjenica jeste da će kosovska strana, ako bude imala podršku važnih
međunarodnih faktora – naravno ne i Rusije – proglasiti nezavisnost. U toj
situaciji Srbija, s obzirom na to da ne kontroliše situaciju na Kosovu, može da
reaguje samo formalnim, jednosmernim aktima koji proizlaze iz Preambule novog
srpskog Ustava. Ali te mere, objektivno, neće imati nekog velikog uticaja na
dalji razvoj događaja – izjavio je Malići za „Dnevnik”.
Da li je realno očekivati bilo kakav pomak u pregovorima do 10. decembra?
– Pozicije su toliko udaljene da zaista ne vidim da je moguć ikakav kompromis
Prištine i Beograda. Ali ne bih isključio da se velike sile dogovore o modelu
izlaska iz blokade procesa. Jedna od mogućih varijanti je nova interpretacija
Rezolucije 1244, na osnovu koje bi UNMIK bio zamenjen evropskom misijom, a
Kosovo faktički postalo nezavisno, s tim što bi nekoliko godina moralo da
sačeka na članstvo u Ujedinjenim nacijama. Rusija bi zadržala pravo veta na
dalje kosovske korake ka punoj državnosti, dok bi Srbija, prema ovom scenariju,
praktično bila isključena iz igre.
Ima li šanse da se do raspleta dođe na najavljenom „kosovskom Dejtonu”?
– Sumnjam, jer je i sam inicijator te ideje, nemački diplomata Volfgang
Išinger, reterirao, navodeći da je realnije da se uoči 10. decembra, kada
pregovarački tim treba da preda izveštaj generalnom sekretaru UN, održe
intenzivne konsultacije koje bi mogle u kontinuitetu da potraju i nekoliko
dana. Mada, ne vidim o čemu bi se to tako intenzivno razgovaralo, jer je jasno
da se Priština i Beograd nikada neće dogovoriti o statusu, a to ih jedino
interesuje. S druge, pak, strane Brisel, Moskva i Vašington i pre 10. decembra
mogu da se usaglase, naravno pod uslovom da to hoće.
I kosovska vojska uskoro u igri
- Kosovska administracija, koja je formirana pod okriljem UNMIK-a, ima sve
potencijale da sprovede nezavisnost u delo, jer raspolaže praktično svim
instrumentima države, osim vojske. A mislim da će i pitanje kosovske vojske
uskoro biti na dnevnom redu. Dakle, sve upućuje na nezavisnost i Srbija to više
ne može da spreči. Istina, od toga kako će status zvanično biti definisan
zavisiće i reakcija većine građana Kosova, ali mislim da će eventualno
nezadovoljstvo biti prevladano spretnom političkom interpretacijom utvrđenog
termina. Izuzev, naravno, ukoliko sam sadržaj ne bude preko svake mere ispošćen
da ga neće biti moguće braniti.
Iz Brisela stižu, istina nezvanične, najave da bi Kosovo moglo dobiti
specijalan status pod okriljem EU, koji bi istovremeno bio koliko-toliko
prihvatljiv i za Beograd?
– Nisam siguran da je to realno, iz prostog razloga što mi se čini da bi
Evropska unija time samo sebi navukla dodatne probleme na vrat, a ne verujem da
je na to spremna. Verovatnije mi je da će se EU opredeliti za misiju
nadgledanja nezavisnosti, u koju bi bile uključene samo Engleska, Nemačka,
Italija i Francuska, kako bi se izbeglo natezanje ostalih država članica Unije.
Naravno, ne treba isključiti mogućnost da se sve završi i terminološkom
ekvilibristikom, čije tumačenje bi za jednu stranu bilo „specijalni status”, a
za drugu „ograničena državnost”.
Može li jednostrano proglašenje nezavisnosti dovesti do podele Kosova?
– Realno je da kontrareakcija Srba sa severa Kosova bude žestoka, do te mere da
i oni proglase nekakvu nezavisnost. U takvim uslovima, nažalost, postoji
opasnost da dođe i do konflikta. Ipak, Kosovo je pod toliko snažnom kontrolom
međunarodnih snaga da oni neće dozvoliti da budu iznenađeni kao u martu 2004.
godine. A sumnjam da će dozvoliti i da dođe do podele, jer NATO i Kfor su tu i
da garantuju celovitost teritorije Kosova i povući će se tek ukoliko se s tim
saglase oni međunarodni faktori koji, zapravo, o svemu odlučju. Za samu Srbiju
bi, pak, eventualna vojno-policijska intervencija na severu Kosova
predstavljala veoma tešku odluku, jer bi time sebe dovela u situaciju da se
ponovo konfrontira s NATO-om. Jedino što bi Beograd, eventualno, mogao, to je
da diplomatskom akcijom zatraži reviziju Kumanovskog sporazuma i time otvori
put za razmeštanje određenog broja vojnika i policajaca na severu. Ali, za to
su šanse, mislim, gotovo ravne nuli.
M. Stajić
http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=30273
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
