Advokat Nenad VukasoviC: Kako je srpsko pravosude postalo sluškinja politike
Zašto ministar cuti o ostavci sudije Inic-Drecun Dobronamerni savet Dušanu Petrovicu: Do kraja istražite šta se to radi u Vrhovnom sudu i sprecite da sudija bilo kog suda, a posebno Vrhovnog, napušta sudijsku funkciju zbog donošenja nezakonite presude Nenad Vukasovic, doskorašnji branilac Branka Berceka - koji je pravosnažno osuden zbog ubistva Ivana Stambolica i pokušaj ubistva Vuka Draškovica u Budvi, smatra da pravosude, zajedno sa ministrom pravde Dušanom Petrovicem, ne bi smelo više da se pravi da Milena Inic-Drecun nije podnela ostavku na sudijsku funkciju zbog drasticnog kršenja zakona upravo u ovoj presudi. Ova ostavka je presedan u istoriji srpskog sudstva, dok je sudenje za ubistvo Stambolica i pokušaj likvidacije Draškovica u Budvi, po mnogo cemu, jedan od najkomplikovanijih procesa. Ostavka je u parlamentu prihvacena bez talasanja, strucna i ostala javnost vlada se kao da se ništa nije zbilo, iako je kao „vrhovni sudija“ Inic-Drecun jasno obrazložila zašto je ova, sada vec pravosnažna osudujuca presuda zasnovana na necijim konstrukcijama. Na lažima i podmetanjima, umesto na istini. - I ja, a i moje starije kolege, pa i moj ucitelj koji je obeležio jugoslovensku advokaturu doajen Veljko Guberina ne pamtimo da je ikada bilo koji sudija, opštinski, okružni ili iz Vrhovnog suda napustio funkciju uz obrazloženje da nece da ucestvuje u donošenju nezakonite presude. To je, u najmanju ruku, skandal. Ali, ne skandal sudije koja je dala ostavku jer je ona ucinila castan potez zbog kog se, uz dužno izvinjenje - možda pri kraju radnog veka, našla na „belom hlebu“. To je skandal koji pokazuje stvarno stanje u srpskom pravosudu. Pravo je nestalo zato što je postalo sluškinja politike, sa zadatkom da sprovede ono što zacrtaju „siva politika“ i mocnici. Mislite da je poslušništvo jedini uzrok cutanja u pravosudu povodom ovakve ostavke sudije Inic-Drecun? - I to cutanje je skandalozno! Kad se pojavila prva informacija o ostavci ove sudije, mi smo jedino u Glasu javnosti, samo u dva nastavka, mogli da cujemo njeno kazivanje razloga da napusti sudijsku funkciju. Po starom dobrom pravilu, a zna se da mi advokati sve saznamo, Beograd se nije mnogo uzbudio zbog ostavke gospode Inic-Drecun. Uzbudio se zbog njenog nastupa u javnosti! Kao što se neki sa zaprepašcenjem, ali u negativnom smislu odnose prema intervjuu sa Miloradom Ulemekom Legijom kojeg objavljuje takode Glas javnosti. Niko, medutim, kada je rec o intervjuu gospode Inic-Drecun i intervjuu sa Ulemekom ne pita šta je suština njihovog istupa u javnosti! Nego se bezobrazno pitaju kako je neko došao do intervjua ili da li nešto uopšte sme da se kaže javno. Zašto vezujete ta dva intervjua, kad nemaju veze jedan sa drugim? - I te kako imaju veze. Razlikuju se samo licnosti koje govore i pozicije koje imaju. Gospoda Inic-Drecun je sudija Vrhovnog suda i sva javnost, profesionalna i ona druga, zna odlicno da je ona do kraja govorila istinu o ubistvu Stambolica i pokušaju ubistva Draškovica u Budvi. Kao sudiju Vrhovnog suda nju niko ne sme ništa da pita ili da komentariše ono što je javno rekla! Dobro znaju da bi u direktnom duelu sa njom beznadežno bili potopljeni. Na njene reci niko nema ništa da odgovori, zato se i ide najpokvarenijom linijom: Cutanje je najbolji lek, nemojmo da polemišemo s njom, nemojmo da otvaramo to pitanje jer ce nastati cudo, cekajmo da padne u zaborav, ne dajmo joj prostora da igde više o tome govori! Opet ne kažete kakvu ste vezu našli izmedu ta dva intervjua. - Jesmo mi advokati nekada opširni, ali ovde nisam! Ulemek je optužen i za ubistvo Stambolica, i za Budvu, zbog toga je u pritvoru, osuden je, pa je onda lako ovim „hrabrim“ prenosiocima istine da govore kako je to što on govori besmislica. Pitam se zašto ti hrabri medijski poslenici nisu to govorili dok je bio na slobodi, dok se nije predao? Kad poredite kazivanje nekoga koga zovu kriminalcem i nekoga ko je cestiti sudija Vrhovnog suda, onda se ta histericna grupacija koja se javlja u medijima opredeljuje - gospodi Inic-Drecun ne dozvoliti da više govori, a Ulemeka cemo ionako prikazati kao kriminalca koji u intervjuu puno mašta zato što je ionako osuden. Konkretno, gospoda Nadežda Gace u dijalogu sa glavnim urednikom Glasa Ðurom Bilbijom pokazala je jedino interes za to kako se došlo do tog intervjua sa Ulemekom, a nije želela da vodi razgovor o sadržini intervjua. A, da podsetim, deo tog intervjua je „integralna ostavka“ sudije Inic-Drecun! E, tu se poklapaju istine i zato je nastala panika u kojoj je, izgleda, trebalo zabraniti rad novinarima, zabraniti takve listove. Gospodo, idemo li mi to napred ili se vracamo u mracna vremena? Da li je moguce da se novinari demokratske provenijencije zalažu za muk i cutanje kad istina pokušava da ispliva i ugleda svetlost dana?! Šta god radili, novinari ipak ne vladaju. Zašto cute državni organi, uprkos preklapanjima koje je lako uociti? - Nema ni tu velike mudrosti. Dovoljno je setiti se šta je prvo rekao novopostavljeni ministar pravde Dušan Petrovic. Vidimo da su njegova okosnica u reformi pravosuda sudski predmeti koji su zastareli, pa se dohvatio presude za episkopa Ilariona! Nemam ništa protiv da ministar pokrene pitanje svih zastarelih sudskih odluka. Ali, gospodine ministre, zašto nemate hrabrosti da kao prvo pitanje pokrenete ostavku sudije Inic-Drecun i nezakonite presude Vrhovnog suda, kojom je bacena ljaga ne samo na sam Vrhovni sud? Da li zato što ste delegirani iz DS-a koja je bila najzainteresovanija i najbucnija tokom sudenja za ubistvo Stambolica i za Budvu, pa i oko Zvezdana Jovanovica? Vaši iz DS su vec 12. marta 2003. godine u 17 sati znali tacno ko su bili atentatori. Moj dobronameran savet, gospodine ministre, jeste: Do kraja istražite šta se to radi u Vrhovnom sudu i kakve se odluke tamo donose, pa tako sprecite da se više nikad ne ponovi da bilo koji sudija bilo kog suda, a posebno Vrhovnog, napušta sudijsku funkciju da ne bi ucestvovao u donošenju nezakonite presude! A onda slobodno rešavajte sve zastarele sudske odluke! Ako je ovakav stav ministra pravde, a uz to se zna da od „Sablje“ u ovoj zemlji vlada strah od raznih lobija i mocnika, onda je jasno da je pravo sada samo sluškinja politike. Gde ste videli da robovi ustaju protiv gospodara, osim u Spartakovom ustanku, u kome su svi bili razapeti na krst?! Pa, ni naše sudije ne smeju da podignu glas protiv gospodara! Znam da postoje casne sudije, vreme je da oni podignu glave i krenu u bitku za pravosude, ne bi li smo vratili poverenje naroda u sud. Jeste li Spartakovim ustankom objasnili i muklu tišinu Društva sudija Srbije na onakvo obrazloženje ostavke njihove koleginice Inic-Drecun? - Najbolje da pitamo Društvo. Pravosude je otišlo dodavola! Šta drugo kazati kad u Vrhovnom sudu vele da „nije od uticaja na utvrdeno cinjenicno stanje“ ni to što se na rukavicama koje je nosio budvanski atentator nalazi nulta krvna grupa, a usred CZ je optuženom „atentatoru“ Branku Berceku uzeta krv i ustanovljeno da je ima krvnu grupu „A“?! Da li treba kao država da se dicimo takvom pravosnažnom presudom našeg Vrhovnog suda? Osnovni postulati prava zamenjeni su politickim interesima pojedinaca da se predmet završi i po cenu „žrtvenih jaraca“. Zna se da Inic-Drecun nije jedina u vecu sedmorice sudija koja je utvrdila da u sudskim spisima nema dokaza za krivicu Ulemeka, Berceka i ostalih osudenih. Ali, imena tih istomišljenika nisu izašla u javnost. - I ja lepo kažem da postoje casne i savesne sudije. Ali, to što ostali cute svedoci o strahu o kome govorim. U interesu je svih da i te sudije javno progovore o tamnim zbivanjima iza zidina Vrhovnog suda u ovom predmetu. NJihovo istupanje imenom i prezimenom pomoglo bi u stvaranju fronta protiv onih bestidnika koji su od pravosuda napravili svoju privatnu prciju. Dok sudije cute i sve ovo gutaju, a sa druge strane se pozivaju na Evropu i demokratska nacela ostavlja se prostor onima koji vršljaju po Srbiji i kroje neku „svoju istinu“, gore od Inkvizicije ili komunistickog režima na kog se svi obrušavaju kao nešto najgore što se desilo Srbiji. (Sutra: Draškovic je bio meta Ðindica)
