Na predstojećim izborima među kosmetskim Albancima - ništa novo Krvave ruke - preporuka za glasače
Na Tačijevoj listi kandidata za gradonačelnike Fatmir LJimaj za Prištinu i Rustem Mustafa za Podujevo. Britanski sudija 2002. osudio Mustafu na 16 godina robije, ali ga je 2005. oslobodio Vrhovni sud Kosova. Biznis uloge sudije Klonovjecki-Milart Jedan broj Albanaca koje Srbi optužuju da su im ruke krvave na predstojećim lokalnim izborima na Kosmetu, pojaviće se uz blagoslov međunarodne zajednice na izbornim listama. Hašim Tači, lider Demokratske partije Kosova, na spisak svojih kandidata za gradonačelnike postavio je Fatmira LJimaja za Prištinu i Rustema Mustafu, komandanta Remija za Podujevo. LJimaj je u vreme rata bio poznat pod nazivom Čeliku. Bio je komandant operativne zone OVK Lapušnik, a njegovo suđenje u Haškom tribunalu završilo se oslobađajućom presudom. Tačijevi su LJimaja, dve nedelje pre izricanja oslobađajuće pravosnažne presude, stavili na listu kandidata. Drugi kandidat, Rustem Mustafa, bio je tvrdolinijaš koji se protivio čak i namontiranim pregovorima u Rambujeu i zagovarao „rat do poslednje kapi krvi“. On je svojevremeno išao toliko daleko da je pretio Tačiju da će lično baciti bombu na njegov avion ako u Rambujeu potpiše nešto što ne treba. Na svoju ruku je organizovao seriju terorističkih napada po kafićima kako bi osujetio Rambuje. Remijev zamenik, Kadri Kastrati, bio je oficir hrvatske vojske i, prema pisanju Večernjeg lista, bio pripadnik „Vangi“ koje su „čistile“ dalmatinsku obalu od Zadra do Dubrovnika. Sada je Remi drugi potpredsednik u Tačijevoj partiji, posle Fatmira LJimaja. Na tom mestu se nalazi od aprila 2006. god. Posle njega se u hijerarhiji DPK nalazi i bivši premijer Bajram Redžepi, koji „nudi“ zamenu teritorije - srpski sever Kosova za srpski jug Srbije. HIPERAKTIVNI TOM GAŠI Hiperaktivni advokat Tom Gaši je branio i Haradina Baljaja (ovoga puta neuspešno) pred u Haškim sudom. Baljaj je optužen zajedno sa LJimajem. Trenutno zastupa porodice dvojice demonstranata pokreta Samoopredeljenje nastradalih tokom antiunmikovskih protesta u Prištini. Gaši je, takođe, zastupao i slučaj kosovskog biznismena poreklom iz Makedonije Remzija Hodže, „nestalog“ u Tirani oktobra 1995. godine, pošto su ga kidnapovali ljudi koji su se predstavili kao pripadnici službe bezbednosti. GLASOVI SPASAVAJU OD ZATVORA Međunarodna uprava se prema šiptarskim kandidatima ponaša krajnje pragmatično. Ako dobiju dovoljan broj glasova i prođu na izborima, onda ih ne diraju jer su dovoljno ucenjeni. Ako ne prođu, onda mogu i da im sude. Ovo je pokazao i slučaj nedavnog hapšenja Maljzuma Bitićija, koji je 2004. bio 83. na listi kandidata Liberalne partije Kosova pod vođstvom Đerđa Dedaja, na kojima nije prošao. VODIČ ZA KREATORE POLITIKE Klonovijecka-Milart je učestvovala i u pisanju knjige „Vodič za kreatore politike i njene praktikante - borba protiv ozbiljnih krivičnih dela u postkonfliktnim društvima“ koju je izdao Američki institut za mir Danijela Servera. To je svojevrsni udžbenik za skandalozne postupke američkih okupacionih vlasti u Iraku i diljem sveta. Predgovor delu je napisao bivši guverner bosansko-hercegovačkog NATO protektorata liberalno - demokratski lord Pedi Ešdaun. Mustafa je uhapšen 11. avgusta 2002. godine, za vreme mandata šefa Unmika Mihaela Štajnera i samo par meseci posle stvaranja kosovske vlade na prvim „izborima“ od bombardovanja. Okružni sud u Prištini, kome je predsedavao britanski sudija Timoti Klejson ga je 16. jula 2003. godine osudio na 17 godina zatvora. Remi je osuđen za naručivanje ubistva petoro Albanaca, nesprečavanje ilegalnih pritvora u „zatvorskom centru“ Lapaštica i maltretiranje i nekažnjavanje svojih vojnika. Zanimljivo je da Mustafa nije osuđen za organizovanje progona Albanaca tokom bombardovanja, što je uveliko bilo dokumentovano u zapadnoj štampi. Vrhovni sud Kosova je Rustema Mustafu oslobodio 22. jula 2005. godine, a pušten je samo dan posle objavljivanja presude, zajedno sa još tri člana „Lapske grupe“ - Nazifom Mehmetijem, LJatifom Gašijem i Naimom Kadrijuom. Iste godine je Udruženje sudija Kosova počelo da u svoje redove prima i međunarodne sudije, uz asistenciju Američke advokatske komore i njenog programa za Pravnu inicijativu u Centralnog Evropi i Evroaziji, društvo pravnika koje svesrdno „pomaže“ rad specijalnog suda u Beogradu. Tadašnja predsedavajuća „međunarodnog“ Vrhovnog suda Kosova, Klonovijecka-Milart je od slučaja Rustema Mustafe avanzovala u svojoj međunarodnoj službi. Ona sada sudi u specijalnom odeljenju suda u Kambodži, osnovanom juna 2003. god. približno kada i „naš„ specijalni sud. Ovu Poljakinju sa bogatim iskustvom iz postdejtonskog pravosuđa u BiH mediji hvale da je prvi međunarodni sudija koji je stigao na Kosovo. Ona se u Kambodži nalazi od marta prošle godine. Za vreme službe na Kosovu, bila je i u kosovskom Medijskom bordu za žalbe, telu koje svojevremeno nije dozvolilo zvečanskoj Televiziji Most da ima gledanost na srpskom jeziku na celoj teritoriji Kosova. Međunarodna mreža za promociju vladavine zakona na svom sajtu ovu sudiju predstavlja i kao pripadnicu Kfora iz Austrije! Autor: http://www.glas-javnosti.co.yu/
