Zbog Kosova na testu i Dejtonski sporazum
Politika
DA LI OTVARANJE PITANJA RS NAGOVEŠTAVA POKUŠAJ TERITORIJALNIH KOMPENZACIJA?
Nedavna poruka predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice da će Srbija
“odlučno braniti” Rezoluciju 1244 i Dejtonski sporazum izazvala je pravu
političku buru u Bosni i Hercegovini, ali i podozrenje u međunarodnoj
zajednici. A prema mnogim analitičarima, izjava premijera Srbije da mere koje u
BiH sprovodi visoki predstavnik Miroslav Lajčak predstavljaju “otvoreno
ugrožavanje suštinskih interesa srpskog naroda” te da su “očuvanje Kosova i
Republike Srpske sada najpreči ciljevi naše državne i nacionalne politike” –
posebno je problematična jer bi mogla da se protumači i kao pokušaj otvaranja
pitanja “teritorijalnih kompenzacija” u regionu.
Direktor novosadskog Centra za regionalizam i kopredsednik grupacije nevladinih
organizacija iz regiona okupljenih u Igmanskoj inicijativi Aleksandar Popov
ocenio je da ovakvi stavovi najviših zvaničnika Srbije podgrevaju uverenje da
vlasti u Beogradu pokušavaju da nadomeste gubitak Kosova pripajanjem Republike
Srpske Srbiji.
– To pitanje kompenzacije teritorija stalno visi u vazduhu, a ovakve izjave to
samo potvrđuju. Uz to, stalno se igra “dupli pas” iz Beograda s aktuelnim
političarima iz Republike Srpske, pa se tamo malo-malo otvara polemika o
mogućnosti raspisivanja referenduma o mogućem izdvajanju tog entiteta iz BiH –
ukazao je on u izjavi za “Dnevnik”.
Dodao je da nije tajna da bi takav rasplet bio u skladu s očekivanjima “nekih
političara u Srbiji”, koji smatraju da bi takva kompenzacija bila “poslednja
faza u prekomponovanju SFRJ po nacionalnom ključu i zaokruživanja nacionalnih
država”. Međutim, kako je istakao, problem je u tome što posle ovakvih poruka
premijera Koštunice “nije jasno da li su takve ideje postale i zvanična državna
politika”.
Popov upozorava na to da takav rasplet ipak ne može da prođe bez žešćih potresa
u regionu.
– Očigledno je da su svi svesni toga da se Kosovo gubi i zato se otvara ova
priča kojom se načinje suverenitet druge zemlje, po logici: “Ako već gubimo
Kosovo, hajde da napravimo veliku igranku u regionu, pa neka onda svet
razmišlja o tome”. A to je veoma opasna politika, jer će na koncu najviše
koštati upravo Srbiju. I zato ove pretnje Vojislava Koštunice mogu imati samo
negativne reakcije i iz međunarodne zajednice – ocenio je on.
Istoričar Čedomir Antić smatra da je ipak dobro što se u pogledu položaja
Republike Srpske “konačno oglasila zvanična Srbija”. On je u izjavi za naš list
naveo i da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma, te da bi bilo poželjno da se
o dešavanjima u Republici Srpskoj izjasni i parlament Srbije, pošto je, kako je
ocenio, “pitanje Republike Srpske ključno pitanje za spoljnu politiku Srbije,
jer tamo živi 1,2 milion Srba”.On se, međutim, usprotivio vezivanju ovog
pitanja za rešavanje statusa Kosova, i to po istim aršinima.
– Sramotno je ako neko iz Srbije sad koristi Republiku Srpsku samo zato da
dobije neka formalna prava na Kosovu i Metohiji. Na Kosovu živi daleko manje
srpskog naroda, kojim se naša država zapravo i ne bavi, već joj služi samo kao
“oružje” da bismo dobili neka formalna prava koja nam neće ništa koristiti. I
ne vidim zašto bismo Rezoluciju 1244 smatrali nekom svetinjom, kad ona
praktično ne donosi Srbiji ništa dobro, sem priznanja tog praznog formalnog
suvereniteta. S druge starne, Dejtonski sporazum ipak nekako funkcioniše već 12
godina. I vrlo je loše stavljati ta dva dokumenta u isti rang – kaže Antić.
„Koštunica bi mogao dobiti po nosu”
Političari u BiH oštro su reagovali na navode premijera Srbije o povezanosti
Republike Srpske i Kosova i srpskim interesima. Politički krugovi u Sarajevu
ocenili su izjavu srpskog premijera Vojislava Koštunice nedopustivim mešanjem u
unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine i pokušajem destabilizacije regiona.
Koštuničina izjava da su očuvanje Kosova i Republike Srpske u ovom trenutku
najvažniji ciljevi državne i nacionalne politike shvaćeno je u Sarajevu kao
pokušaj povezivanja pitanja Kosova s političkom situacijom u BiH. Međunarodni
predstavnik Miroslav Lajčak kaže da Koštunica zna da ne govori istinu i
postavlja pitanje zašto je premijeru Srbije potrebno da sada iznosi takve
stavove.
Najoštrija reakcija stigla je iz kabineta predsedavajućeg Predsedništva BiH
Željka Komšića, koji smatra da su Koštuničinom izjavom napokon razotkrivene sve
mutne političke igre Beograda prema BiH. “Koštunici bi bilo bolje da se bavi
pitanjima koja su mu posao i da prste drži dalje od BiH jer bi mogao dobiti i
po prstima i po nosu”, navodi se u saopštenju. Član Predsedništva BiH Haris
Silajdžić Koštuničin istup smatra flagrantnim mešanjem u unutrašnje stvari BiH
i smišljenom radikalizacijom stanja u regionu. Slične stavove izneli su i
lideri Stranke demokratske akcije i Socijaldemokratske partije Sulejman Tihić i
Zlatko Lagumdžija.
On, međutim, ne veruje da se otvaranjem teme Republike Srpske u Beogradu otvara
i pitanje eventualnih teritorijalnih kompenzacija za Kosovo, jer, kako je
naveo, Srbija nije sposobna da ostvari tu politiku.
– Nažalost, Srbija ne može da izvrši bilo kakvu kompenzaciju jer nema vlast ni
nad Kosovom, ni nad Republikom Srpskom. A niko ne može da kompenzuje nešto što
nema za nešto što nema – ocenio je Antić.
Sasvim suprotno stanovište tim povodom ima istoričar Milan St. Protić, koji je
ocenio da premijerove izjave o Republici Srpskoj “remete političke prioritete u
Srbiji, ali i šalju lošu poruku u svet”.
– Ako je Koštunici zaista cilj da se sačuvaju srpski interesi u BiH, onda su
ovakve izjave kontraproduktivne. A ako se još očuvanje Kosova i Republike
Srpske postave kao glavni prioriteti Srbije, onda se definitivno vraćamo na
miloševićevsku politiku – ocenio je on.
Milan St. Protić smatra da srpski interesi prvenstveno moraju da podrazumevaju
Srbiju i njene građane, a ne neke interese koji su van Srbije. Međutim, dodaje
da se “Koštunica ponaša kao da je predsednik vlade neke druge države, kao što
je činio i Milošević devedesetih godina prošlog veka”. On je ocenio i da u ovom
Koštuničinom stavu ima mnogo nedoslednosti, jer se u pregovorima o Kosovu
insistira na celovitosti Srbije, dok se istovremeno dovodi u pitanje celovitost
međunarodno priznate Bosne i Hrecegovine.
St. Protić je upozorio na to da bi bilo veoma opasno po stabilnost u regionu
ukoliko se ovakvi Koštuničini stavovi u međunarodnoj zajednici shvate kao
pokušaj Beograda da otvori pitanje “kompenzacije” Kosova za Republiku Srpsku.
– Nadam se da iza svega ne stoje takva logika i razmišljanje, jer je to veoma
opasna politika. U ovom trenutku Srbija nije sposobna da takvo pitanje otvara,
a pitanje je i da li bi takvo rešenje uopšte bilo u njenom interesu – ocenio je
on.
B. Dragović-Savić
http://www.dnevnik.co.yu/
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
