BRANA CRNČEVIĆ: ČITAJU ME „KINEZI“ Popularni pisac kaže da svoje čitaoce prepoznaje po načinu odevanja. Kod njega, kako je primetio, najmanje dolaze oni u „versaće“ odelima
BEOGRAD - Književnik i kolumnista Kurira Brana Crnčević, koji je na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu predstavio svoju najnoviju knjigu „Sedam mokrih majica“, nije propustio priliku da svakodnevno bude u društvu svojih čitalaca. Kurir ga je zatekao na štandu „Igama“, sa direktorom ove izdavačke kuće Miroslavom Toholjem, ali i pukovnikom Jovom Đogom i potpukovnikom Stankom Ristićem, optuženim da su „Mladićevi jataci“. Gospodine Crnčeviću, koliko ste knjiga za ova dva dana potpisali? - Prema službenim beleškama koje, zbog poreskih i drugih organa gonjenja, vodi direktorka „Igama“, za dva dana sam potpisao 311 svojih knjiga, računajući svih sedam naslova koje mi je „Igam“ do danas objavio. Ni mnogo ni malo. Dođe mi da, reklamirajući sebe, povećam taj broj, ali stid me je da lažući budem uspešniji pisac nego što jesam. Ko su vaši čitaoci? - Mladi, sredovečni i postariji Srbi koji hoće da veruju da sve još nije propalo. Prepoznajem ih po načinu odevanja. Na našem štandu najčešće se zaustavljaju ljudi koji prate kinesku varijantu svetske mode, premda se ponekad na štandu zaustavi i neki „versaće“ građanin Srbije. „Versaće“ prezrivo pogleda Radovanov poster, odmahne rukom i prođe. Moje knjige kupi i poneki „versaće“ uz primedbu na nisam loš pisac, ali da sam nikakav političar. Obe pohvale mi gode. Inače, „versaće Srbi“ liče na ljude koji su došli da vide i budu viđeni, kupuju knjige opreznije nego „mercedese“, koje uzimaju tek da imaju jedan više. Kad bi Srbi koji prate kinesku modu imali više para, knjige bi išle, metaforično rečeno, kao alva. Preterujete? - To mi je posao. I kad ne preterujem, optužuju me da sam preterao. I vi i gospodin Toholj potpisujete knjige Radovana Karadžića, i one za decu i one za odrasle. Je li vam to prijatno? - Kako da ne. Zapisujemo rečenicu koja je ugodna mogućim Radovanovim jatacima. Ja uvek napišem „Umesto opravdano odsutnog Radovana, Brana Crnčević“. Tako se i osećam. Radovan je zaista opravdano odsutan, kao što smo Toholj i ja, po mišljenju onih koji nas ne trpe, neopravdano prisutni. Možete li da izazovete veću gužvu od ove koju izazivate? - Kako da ne. Ali, svi naši pisci nisu na broju. Zamislite kakvu bi gužvu izazvao Radovan kad bi, umesto Toholja i mene, lično potpisivao svoje knjige! RAJO, GDE JE LEGIJA? Vidim na vašem štandu primerke Kurira i Glasa, ko tu koga reklamira, mi vas ili vi naše novine? - To je prirodno uzajamno reklamiranje. Mi radimo za osnivača vaših novina, gospodina Raju Rodića, a on za nas. Ne radimo to napadno kao Manja i Novosti za Vuka, i Vuk za Manju. Zameram Glasu i Kuriru što nisu stigli da za potrebe Sajma knjiga, opremljen komentarima, objave megaintervju sa Legijom. Da li bi vi i gospodin Toholj potpisivali i taj megaintervju? - Što da ne, i Legija je, opravdano ili neopravdano, to je svejedno, odsutan http://www.kurir-info.co.yu/
