Evropu boli stomak 

 


SAD i kljucni igraci EU (i NATO) tek sada su uvideli haos koji su jednim
delom sami stvorili na Kosovu i Metohiji 

 





Dejvid Bajnder
(Foto D. Cirkov)

Poslednjih mesec dana, otprilike, Evropu boli stomak zbog Kosova.
Uzroci tog bola su višestruki. Od kosovskih ekonomskih nedaca koje traju
(uprkos obilatom finansiranju iz Evrope), preko kanonade zahteva za
nezavisnost od strane njegove albanske vecine, do politickih muka za velike
sile koje moraju da odluce šta dalje sa Kosovom.
Unutar Kosova dinamika je godinama ista.
Napolju, kao da su SAD i kljucni igraci Evropske unije (i NATO-a) tek sad
uvideli haos koji su jednim delom sami stvorili: „stvorili” utoliko što su
prvo poceli da se mešaju u stvari bivše Jugoslavije pocetkom devedesetih, a
onda da intervenišu (ma koliko da su im namere možda bile plemenite). Jedna
od posledica delovanja ovih nesrecnih carobnjakovih šegrta jesu postojece
kosovske neprilike.

Sada se Evropa, u svojstvu Evropske unije, suocava sa ogromnim problemom
kako da administraciju UN na Kosovu, Unmik, zameni sopstvenom misijom sa
sedištem u Briselu – nazovimo je Eumik.

Ovog puta stomak najviše boli Nemacku, koja obezbeduje više vojnika za Kfor
(20 odsto) i vecu finansijsku pomoc od bilo koje druge clanice. Pre 11
meseci studija koju je narucio Bundesver utvrdila je da je Unmik upravljao
necim što je ravno propasti u socijalnoj, ekonomskoj i politickoj sferi, pa
cak i da je tome doprinosio.

Nemacka je kao niko drugi ostavila trag u istoriji Balkana tokom dva svetska
rata  i kao osvajacka i kao okupaciona sila – posebno na Kosovu. (To je
možda prihvatljivo nekim Albancima ciji su preci privremeno osvojili
teritorije „Velike Albanije” i koji su sa zahvalnošcu popunili celu jednu
es-es diviziju nazvanu po njihovom tradicionalnom heroju Skenderbegu.)

To je prošlost koje su Nemci vrlo svesni kao narod koji se suocio sa
istorijskim gresima svoje nacije više nego bilo ko drugi. Oni bi hteli da je
ostave iza sebe.

Pitanje je kako prebaciti upravljanje polunezavisnim Kosovom sa Ujedinjenih
nacija na Evropsku uniju – kako je predvideno traljavo uradenim
Ahtisarijevim planom i kako predvida i takozvana trojka, sastavljena od
americkog, ruskog i evropskog pregovaraca.

To bi moglo da prode relativno glatko kad bi Savet bezbednosti mogao da se
dogovori i odobri taj transfer. Ali nece. Zato diplomate sada grabe da nadu
neku vrstu zamene, kao što je „odobrenje” generalnog sekretara UN,
savitljivog Ban Ki Muna (koji je vec podržao Ahtisarijev predlog). Nemacka
je ukazala da bi donekle bila spremna da razmisli o tome, uprkos velikim
rezervama. No, ima, izgleda, deset zemalja EU koje se protive bilo kakvom
rešenju za Kosovo koje ne bi odobrio Savet bezbednosti.

Za Nemacku je ovo pitanje posebno goruce zbog toga što koaliciona vlada u
Berlinu zna da mora da ima odobrenje Bundestaga za bilo kakvu promenu u
svojoj misiji za Kosovo. Berlin je na oprezu i zbog toga što bi Srbija s
pravom mogla da u Nemackoj vidi okupatorsku silu na njenom kosovskom delu
ukoliko dode bez mandata UN. Štaviše, mogla bi da se stvori predstava da je
Nemacka došla u Srbiju agresijom – treci put za sto godina. Ucešce Nemacke u
NATO bombardovanju Srbije 1999. bilo je teško prodati u Bundestagu. Koliko
bi teže bilo sada za Kosovo sa sumnjivim mandatom?

Percepcija Nemacke kao okupatorske sile bila bi još snažnija kada SAD budu
povukle preostalih 1.600 vojnika iz sastava Kfora, što je ministar odbrane
Robert Gejts obecao za 2008. godinu.

Ne cudi onda to što Nemci ocajnicki razmišljaju kako da se izvuku iz
kosovske kaljuge. Ova nedoumica je naterala Volfganga Išingera, pregovaraca
EU u okviru „trojke”, da u oktobru predloži da se sukob Srbije i Kosova reši
po uzoru na ugovor o zbližavanju dve Nemacke iz 1972. 

Sve je to lepo, ali cak i ako se sasvim zanemare brojne razlicitosti izmedu
ovog balkanskog sukoba i onog izmedu dve Nemacke tokom hladnog rata, ne može
da se zanemari krajnji ishod da je jedna Nemacka progutala drugu posle pada
Berlinskog zida.

Srbija nije uspela da proguta Kosovo od 14. veka. Naprotiv, ono je vremenom
postajalo sve nesvarljivije.      

Dejvid Bajnder
(Prevela J. Kavaja) 

[objavljeno: 08.11.2007.] 

 

POLITIKA

<<N46981_Dg85mD5Lwc2HoCp79Txu5x0adJr7s73vZce.jpg>>

Одговори путем е-поште