Beograd predlagao, Priština statirala
Trojka nije uspela da usaglasi zajednički dokument, u Beču iduće nedelje
verovatno poslednji sastanak pre 10. decembra. – Srpski tim predložio model
Olandskih ostrva
Specijalno za Politiku od dopisnika Tanjuga
Brisel, 20. novembra – Priština je ponovo statirala i već tradicionalno
kupovala preostalo vreme do 10. decembra, „trojka” nije uspela da usaglasi
zajednički dokument, pa je jedino Beograd davao predloge na petoj rundi
direktnih pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije u Briselu. Za iduću
nedelju – od 26. do 28. novembra u Badenu, nadomak Beča – dogovoren je još
jedan, verovatno poslednji i odlučujući sastanak pred podnošenje izveštaja
„trojke” Kontakt grupi.
Ukoliko se, međutim, ne desi preokret u kojem bi Brisel i Vašington konačno
pokrenuli Prištinu da iskreno pregovora, teško je očekivati da će i taj susret
imati šanse za rezultat.
Posrednička „trojka” na sastanku zvanično nije predstavila nikakav predlog
stranama.
Posrednik EU Volfgang Išinger je, po dolasku na pregovore, izjavio da će o
njegovom predlogu o „neutralnom” statusu najpre morati da razgovara s ostatkom
„trojke”.
Na samom sastanku, međutim, o nekoj vrsti „neutralnog” statusa Kosmeta govorio
je američki predstavnik Frank Vizner koji je upitao delegaciju Beogradu da li
bi takvo rešenje bilo prihvatljivo.
Kako je sam preneo na konferenciji za medije nakon sastanka, predsednik Vlade
Srbije Vojislav Koštunica je Vizneru odgovorio odrečno.
„Moj odgovor je bio ’ne’. Mi moramo da razgovaramo o statusu jer se o tome vode
pregovori (…). Možemo da razgovaramo o partnerstvu, ali pošto najpre rešimo
pitanje statusa, u skladu s principima međunarodnog prava”, istakao je on,
dodavši da je stav sličan Viznerovom izneo i predsednik vlade privremenih
institucija na Kosmetu Agim Čeku.
Koštunica je naglasio da je „neutralan” status „trik” i „druga reč da se
sakrije činjenica da bi po tom predlogu Kosovo i Srbija trebalo da budu
odvojene države”.
U saopštenju „trojke” stoji da je Priština na današnjem sastanku „opisala svoju
viziju nadgledane nezavisnosti Kosova u skladu s predlozima specijalnog
izaslanika UN Martija Ahtisarija”, dok je Beograd „nastavio da objašnjava
Prištini svoju viziju visoke autonomije Kosova unutar granica Srbije”.
Obe strane su ponovile svoje obećanje da će se uzdržati od poteza ili izjava
koje bi mogle da ugroze bezbednosnu situaciju na Kosovu, ističe se u saopštenju.
„Trojka” je istakla svoju rešenost da uloži „snažan napor” da se postigne
sporazum između dve strane, te je ponovila da će proces pod njenim okriljem
biti okončan 10. decembra.
Državni pregovarački tim Srbije je tokom sastanka predstavio još jedan uspešan
primer funkcionisanje „suštinske autonomije” – Olandskih ostrva, naseljenih
Šveđanima ali u teritorijalnom sastavu Finske.
„Pojasnili smo još jednom da naša namera nije da kopiramo niti Hongkong niti
Olandska ostrva, već da pronađemo najbolje elemente koji bi mogli da stvore
osnov za fleksibilan model za rešenje statusa Kosova i Metohije”, istakao je
predsednik Srbije Boris Tadić.
„To je principijelna pozicija (…) Još jednom smo napravili korak u napred”,
ocenio je Tadić.
„Srbija neće odustati od suvereniteta nad Kosovom i Metohijom i neće pristati
na dezintegraciju Srbije”, naglasio je on.
Uporednu analizu modela Hongkonga u Kini, Olandskih ostrva u Finskoj i Kosmeta
u Srbiji je na sastanku predstavio srpski ministar za Kosovo i Metohiju
Slobodan Samardžić.
„Dok je prošli put primedba bila da je Hongkong azijski slučaj i da u Hongkongu
žive Kinezi, ovoga puta nisu imali primedbi te prirode, jer su Olandska ostrva
u Evropi i u Evropskoj uniji, i na njima žive Šveđani, a ne Finci”, naglasio je
on, dodavši da „veoma široka autonomija na tim ostrvima uspešno funkcioniše već
više od 80 godina”.
„Mi smo želeli da još jednom pokažemo da, ukoliko postoji dobra politička
volja, rešenje se može naći”, dodao je Samardžić.
„Uzeli smo dva funkcionalna slučaja najveće moguće autonomije i asimetričnih
rešenja u okviru države, i pokazali da je naš primer suštinske autonomije veoma
sličan, te da daje još neke veće pogodnosti za građane albanske nacionalisti”,
istakao je srpski ministar i dodao da je „trojka” „pažljivo saslušala i
pozitivno reagovala na taj predlog”.
Olandska ostrva su bila deo švedskog Kraljevstva do 1809. kada ih je, zajedno s
Finskom, preuzela Rusija i držala pod svojom upravom sve do raspada carstva
1917. godine.
Tada su opštine Olanda zatražile prisajedinjenje Švedskoj, ali je Finska odbila
otcepljenje i ponudila suštinsku autonomiju, koju je Oland odbacio.
Kompromis je pronađen nekoliko godina kasnije – 1921 – kada je Društvo naroda
pružilo Finskoj suverenitet nad Olandskim ostrvima, uz maksimalnu lokalnu
samoupravu, poput parlamenta, prava na korišćenje švedskog jezika, kulture i
običaja.
Danas, građani Olanda imaju pravo da upravljaju svojim poslovima, donose
zakone, štampaju svoje poštanske markice, imaju svoj radio i televiziju,
upravljaju svojom ekonomijom i infrastrukturom.
Specifična situacija je omogućila Olandskim ostvrima da postanu jedan od
najprosperitetnijih regiona Evrope, sa jakom bankarskom i transportnom
industrijom koja ima rasprostranjeno delovanje širom Skandinavije i Baltika.
Koštunica je istakao da će na pregovorima u Badenu Srbija dalje razrađivati
svoj predlog o suštinskoj autonomiji.
„Uveren sam da je to održivo, dobro i na pravu zasnovano rešenje”, istakao je
on.
Delegacija Srbije je, međutim, istakla da je još jednom ključni problem za
pregovore bila činjenica da kosovski Albanci nisu motivisani da pregovaraju jer
misle da će dobiti nezavisnost ako ne dođe do rešenja.
„Albanska strana još jednom nije iskazala želju da pregovara, već je samo
razgovarala o poststatusnom odnosu”, istakao je Tadić.
„Jeftinije im je da čekaju nezavisnost nego da sa nama raspravljaju”, naglasio
je Samardžić.
„Neophodno je da se današnji sastanak, kao i sastanak koji će se održati od 26.
do 28. novembra iskoristi da se albanska strana privoli da pregovara”, dodao je
on, i istakao da u tom poslu Beograd očekuje pomoć „trojke” sada kada su
pregovori na Kosmetu okončani.
Srpski šef diplomatije Vuk Jeremić je današnji susret ocenio kao „veoma važan”.
„Nakon njega biće kreiran okvir za poslednju rundu pregovora (…) Mi ćemo
učiniti sve da napokon pokrenemo proces u formi istinskih pregovora”, naglasio
je on i dodao da „bez pregovora neće biti moguć kompromis”.
Priština se, sa svoje strane, ponašala kao da je došla u još jednu neobaveznu
posetu Briselu.
Predsednik privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji Fatmir
Sejdiju izjavio je danas, nakon susreta s posredničkom „trojkom” Kontakt grupe
i s visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom
Solanom, da će Priština nakon 10. decembra „koordinirati svaki korak s onima
koji su je do sada podržavali”.
„Nezavisnost Kosova je egzistencijalno pitanje za građane Kosova, a mi takođe
želimo da uđemo u evroatlantske integracije”, izjavio je Sejdiju novinarima,
dodajući da „nezavisnost nema alternativu” i da će ona „garantovati i prava
manjinama u skladu s planom Martija Ahtisarija”.
„Mi smo ponovili da se proces mora okončati 10. decembra (…) nakon toga ćemo
koordinirati svaki korak i radićemo u punoj saradnji sa svima onima koji su nas
do sada podržavali”, naglasio je Sejdiju.
Pobednik na izborima na Kosovu i Metohiji Hašim Tači takođe je izjavio da će
kosovski Albanci proglasiti nezavisnost južne srpske pokrajine nakon 10.
decembra, ali u saradnji s Vašingtonom i Briselom.
„Poštovaćemo agendu međunarodne zajednice, i nakon 10. decembra, uz punu
koordinaciju s Vašingtonom i Briselom, Kosovo će doneti odluku o nezavisnosti”,
rekao je Tači po dolasku na pregovore u sedištu EU.
On je istakao da očekuje da će nakon 10. decembra, „međunarodna zajednica
učiniti više da odluka bude doneta što je pre moguće”.
Tači je takođe odbio predlog posrednika EU Volfganga Išingera o „neutralnom
statusu” Kosmeta.
„Ne možemo da imamo neutralan status za Kosovo. Kosovo će biti nezavisno i
dobar sused Srbije”, istakao je on.
„Kao budući premijer Kosova, sarađivaću sa svima u regionu na miru i
stabilnosti i boljim odnosima sa Srbijom”, naglasio je Tači.
Tačija je inače juče više ministara EU upozorilo da ne povlači jednostrane
poteze u vezi sa statusom Kosmeta.
Aleksandar Mitić
[objavljeno: 21.11.2007.]
<http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=48426&printable=1>
http://www.politika.co.yu/slike-porubrikama/icon-print.gif
<mailto:?subject=http://www.politika.co.yu/&body=Pogledajte:%0Ahttp://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=48426>
http://www.politika.co.yu/slike-porubrikama/icon-send.gif pošaljite
<http://www.politika.co.yu/komentar.php?nid=48426&action=posalji> komentar |
pogledajte <http://www.politika.co.yu/komentar.php?nid=48426> komentare (5)
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=48426
<<image001.gif>>
<<image002.gif>>
