Putinov poverljiv čovek Vladimir Jakunjin http://www.danas.co.yu/img/spacer.gif
Rusija ne može da reši sve probleme srpskog naroda http://www.danas.co.yu/img/spacer.gif Zapadni mediji ga ubrajaju među najuže kandidate za mesto budućeg predsednika Rusije. Vladimir Jakunjin formalno je direktor ruskih železnica, a nezvanično je jedan od najuticajnijih ljudi u ruskoj politici, budući da se nalazi među osobama u koje ruski predsednik Putin ima najviše poverenja. Najbolji američki poznavalac savremene Rusije među novinarima, glavni urednik "Njujorkera" Dejvid Remnik, bio je prvi koji je saopštio da je Jakunjin Putinov favorit iz senke, a kasnije su to preuzeli i ostali zapadni mediji. U nedavnom intervjuu za nemački "Špigel" Jakunjin je na pitanje da li sebe vidi kao Putinovog naslednika odgovorio da "zna svoje granice", ali takođe da nikada nije "imao svoju karijeru napisanu na papiru i koji korak ima kakve posledice na njegovu karijeru". Dodao je da je "zaljubljen u svoj posao direktora železnice" i podsetio da "kada je čovek zaljubljen, ne gleda u druge žene". Jakunjin se smatra pripadnikom kruga najbližih prijatelja ruskog predsednika. Od početka devedesetih poseduje daču na jezeru blizu Sankt Peterburga, a njegovi susedi su Vladimir Putin, Andrej i Sergej Fursenko, Jurij Kovaljčuk, Viktor Mjačin, Vladimir Smirnov i Nikolaj Šamalov. Njegova karijera se jednim delom kreće poslovnim, a drugim delom državnim položajima i to najčešće na mestima vezanim za saobraćaj i transport. Dva puta je bio zamenik ministra saobraćaja i transporta. Pored ovoga, on je predsednik Sveruskog fonda Svetog Andreja Prvozvanog, veoma uticajne organizacije koja najbliže sarađuje s Ruskom pravoslavnom crkvom. Predsednik je i Međunarodnog foruma "Dijalog civilizacija" koji svake godine okuplja više stotina učesnika i bavi se problemima globalnog razvoja. Bio je više puta u Srbiji i Crnoj Gori. Odlikovan je najvišim ordenom SPC koji je dobio iz ruku patrijarha Pavla. "Veoma se ponosim tim ordenom", kaže Jakunjin. Posebno je zainteresovan za stanje pravoslavlja na Kosovu i položaj tamošnjih Srba. - Rusija je, što se tiče događaja na postjugoslovenskom prostoru, a naročito na Kosovu, oduvek smatrala da su oni pravi primer dvojnih standarda koje demonstriraju političari zapadne Evrope i SAD, u odnosu prema njima. U tom smislu nužno je podsetiti da je na Kosovu uništeno više od sto istorijskih spomenika religioznog značaja od 9. do 11. veka. To pitanje sam postavio svojim kolegama i partnerima iz zapadne Evrope. To kod njih ne izaziva nikakve proteste. Kada smo prvi put organizovali posetu Kosovu da bismo uručili pomoć srpskoj deci koja žive na Kosovu, bilo ih je više od 700. Prošle godine bili smo opet na Kosovu i broj srpske dece koja uče u školi prepolovio se - kaže Vladimir Jakunjin u kraćem razgovoru za Danas. Komentarišući spremnost nekih država da jednostrano priznaju nezavisnost Kosova, Jakunjin kaže: - Bila bi to još jedna, ogromna greška rukovodstava tih država. Posledice bi mogle da budu slične težine kao posledice akcije u Iraku. Sami Amerikanci ocenili su je kao geopolitičku katastrofu. Smatram da jednostrano priznanje Kosova na Balkanu može da donese iste posledice, katastrofe i ogromnu štetu. Na pitanje koliko srbija može da se osloni na Rusiju u kosovskom sporu, Jakunjin odgovara: - Ruska pozicija će biti onakva kakva je uvek bila prema bratskom narodu, bliskom po kulturi, religiji, istoriji. Srbi su s velikim smislom za humor govorili da je "nas i Rusa 300 miliona". Mi ćemo se truditi da učinimo sve što je u našoj moći da pomognemo i budemo pouzdan oslonac. Važno je, takođe, da nade usmerene ka Rusiji ne stvore neku vrstu očekivanja da Rusija može da reši sve probleme srpskog naroda. Voleli bismo da smo u stanju da daleko više finansijski pomognemo Srbiji, ali nažalost ni sami ne živimo u najsjajnijim vremenima. D. B. http://www.danas.co.yu/
image001.png
Description: Binary data
image002.png
Description: Binary data
