GLAS OTKRIVA - Dokumentovana istina o puču 27. marta 1941. ukazuje na zaveru u režiji Engleza
Čerčilovi ljudi svrgnuli kneza Pavla! Dan posle puča šef SOE u Jugoslaviji, Hju Dalton pisao je Čerčilu da su njihove glavne veze bili lider radikala Miša Trifunović i Miloš Tupanjanin iz Zemljoradničke stranke, a da su za tu operaciju potrošili više od 100.000 funti Knez Pavle je verovatno najtragičnija ličnost novije srpske političke istorije, koga su Englezi, direktnim organizovanjem i plaćanjem 100.000 funti glavnim akterima puča 27. marta 1941. godine, učinili doživotnim beskućnikom i njihovim pritvorenikom, prezrenim od svoga naroda, jer su ga kasnijom medijskom hajkom proglasili „pronacistom“. Knez Pavle je žrtvovao sebe i porodicu zarad očuvanja srpskog naroda, pristupanjem Trojnom paktu, ali je zbog toga proteran iz rođene zemlje i izigran i prevaren od onih koje je smatrao drugom otadžbinom... Kompletan scenario kasnije medijske satanizacije kneza Pavla osmislio je britanski Forin ofis i premijer Vinston Čerčil, posle pristupanja Trojnom paktu Kraljevine SHS. Dan posle puča šef SOE u Jugoslaviji, Hju Dalton pisao je Čerčilu da su njihove glavne veze bili lider radikala Miša Trifunović i Miloš Tupanjanin iz Zemljoradničke stranke, da su za tu operaciju potrošili više od 100.000 funti i da su u tu sumu uračunate i manje isplate za sitnije sabotaže, finansiranje lista Pravda... piše u dokumentima objavljenim u knjizi „Istina o 27. martu“, Miodraga Jankovića i Veljka Lalića. Drugog izlaza za srpsku vladu, osim prihvatanja Trojnog pakta i nije bilo jer pomoći nije bilo niotkuda, pa ni od Engleza u koje je knez Pavle polagao sve nade. Umesto pomoći, sa ostrva je stigla izdaja, bezočne laži poduprte i medijskim tračevima. Političari halapljivi na honorare - On ne bi mogao da veruje i da je ovde sa nama da je došao dan istine za sve nas i za srpski narod - ushićeno priča kneginja Jelisaveta Karađorđević, ćerka kneza Pavla, uzvišenog državnika, diplomate, mecene srpske kulture, izistinskog zaštitnika svoga naroda. Knjiga „Istina o 27. martu“, istoričara Miodraga Jankovića i novinara Veljka Lalića, nastala je otvaranjem tajne arhive kneza Pavla, koju je zaveštao američkom Kolumbija univerzitetu, uz njegovu izričitu naredbu da je ne vidi nijedan Srbin, dok je komunizam na vlasti u Srbiji. - Uspela sam da dođem do arhive moga oca kako bi se srpskom narodu konačno saopštila istina o neposrednim događajima pred Drugi svetski rat. I pored brojnih pokušaja, nisam uspela da dobijem dokumenta iz britanskog Forin ofisa, za koja lično smatram da tamo više i ne postoje!? Jedan veliki engleski pisac mi je rekao da toga u britanskim arhivima više nema, ali da su dokumenti možda u arhivima Rumunije i Turske. Istina o 27. martu je možda i razlog što britanski ambasador neće biti na promociji ove knjige. -Postoje podaci, a to se vidi iz pisama agenta Tejlora Čerčilu, da je zavera koja je dovela do puča 27. marta bila mnogo šira i da je obuhvatala, i po rečima Mastersona, mnogo više ljudi u Beogradu i da je ukupna cifra za tu akciju dostigla skoro 500.000 funti, a ne kako su zvanično njihovi agenti saopštili centrali u Londonu - samo 100.000 funti sterlinga - priča istoričar i jedan od autora knjige, Miodrag Janković. - Mi znamo da su ondašnji političari u Srbiji bili vrlo halapljivi na honorare koje su im plaćale strane sile, pa i danas, mada se to sada zovu nevladine organizacije. Imate primer Živojina Balugdžića, ličnog sekretara kralja Petra Prvog, koji je lično još od 1903. godine obaveštavao austrijsko ministarstvo inostranih poslova ( znači obaveštajnu službu) o svemu šta rade kralj i vlada i za to dobijao honorar! Dobijao je 1.700 forinti. Kada se pojavio veći špijun od njega, oni su mu smanjili platu i čak postoji pismo u kome se on buni što su mu smanjili platu!? Maltene, u Srbiji je bila u modi izdaja i prodaja svoje zemlje! U knjizi se nalazi i podatak kako je knez Pavle zabranio obaveštajni rad usmeren na Englesku, što samo dokazuje koliko je on verovao onima koji su ga na kraju izdali i na svaki način omalovažili i ponizili. TAJNI IZVEŠTAJ GESTAPOA O 27. MARTU?! - Uskoro ćemo dobiti knjigu izveštaj Gestapoa iz 1943. godine o tome kako je došlo do puča u Beogradu 27. marta - kaže Miodrag Janković. - Biće vrlo zanimljivo šta su Nemci zabeležili o tom događaju iz njihovog ugla gledanja. Istraga je vođena u Beogradu i lično je radio Gestapo! PRE 17 GODINA NAJAVILA REŠENJE MISTERIJE Potpisnik ovih redova je 1990. godine razgovarao sa princezom Jelisavetom, prilikom jednog od njenih prvih boravaka u Beogradu. Tom prilikom, princeza je nagovestila da je na tragu tajnih dokumenata koji nedvosmisleno potvrđuju da je puč 27. marta u Beogradu izvela engleska obaveštajna služba SOA, a ne, kako su nas učili - komunisti. - Da, da... Sećam se, kako da se ne sećam. To je bio moj drugi dolazak u zemlju! Eto, obistinilo se, ono što sam tada nagovestila. - On je smatrao da mu od Engleza, koje je smatrao više nego prijateljima, ne preti opasnost - tvrdi princeza Jelisaveta. - To za njega nije bilo prihvatljivo. - On je verovao oficirskom koru u Engleskoj, koji je bio pod zakletvom, jer morate znati, da je knez Pavle, takođe, dao zakletvu u Skupštini svom narodu, pa otuda nije sumnjao u njihovu odanost sebi, baš kao što je on bio odan njima. On je bio vrhunski plemić koji je držao svoju reč - dodaje Janković. Gorko otrežnjenje Pitanje je da li je i kada stiglo gorko otrežnjenje kneza Pavla o tome kako su ga njegovi Englezi izdali. - Ja mislim da se to desilo mnogo godina kasnije, u Parizu, kada su došli Cvetković i drugi ljudi da ga vide - priseća se princeza Jelisaveta. - To je toliko bila bolna tema za njega, da on jednostavno nije hteo sa nama o tome da priča. Ja sam nekoliko puta pokušavala da ga pitam o tome, ali je on samo ustajao i odlazio, bez ijedne reči. Nije hteo da priča, mada je to bilo vrlo teško za mene, jer sam mnogo toga htela od njega lično da čujem! Htela sam to, ne samo zbog sebe već i zbog naroda. Godinu dana je trajao moj napor da od Kolumbija univerziteta dobijem njegovu arhivu, koja je mesecima kopirana a ja sam je zatim dala našem arhivu u Beogradu. Po odlasku iz zemlje, knez Pavle je bio u nekoj vrsti kućnog pritvora, ograničene slobode... - Tako je bilo i dok smo bili u Keniji, po odlasku iz Srbije, a i kasnije u Južnoafričkoj Republici - tvrdi princeza Jelisaveta. - Tamo, u kući, sa nama je bio jedan Englez, špijun koji je sve nas nadzirao! On je jedva čekao i bio mu je zadatak da javi ako bi išta moj otac rekao protiv engleske vlade. Ali, moj otac nikada ništa o njima nije rekao, jer je znao ko je taj čovek. Ja se sada, posle toliko godina, pitam, da li ih grize savest zbog svega onoga što su nam uradili? Mada, lično mislim da ne! Knez Pavle je od engleskog plemstva doživeo sve počasti, bio je u bliskim prijateljskim vezama, što se u knjizi veoma primećuje, ali, opet, u tajnim dokumentima Entoni Idn na najružniji način piše o knezu. - Idn je mrzeo kneza još iz studentskih dana - tvrdi istoričar Janković. - Ali, njegov stariji brat je bio dobar prijatelj moga oca - nadovezuje se princeza... - Ja imam jednu tezu, za koju nemam još dovoljno podataka, a to je da je tada u engleskoj vladi bilo dosta komunista! Kad sem bila nedavno u Londonu, pitala sam jednog poznatog pisca za to, a on mi je odgovorio „ Da, tačno je, bilo ih je oko 40“. I do današnjeg dana nisu otkrivena imena tih ljudi. Moj otac je hteo da uspostavi most između Engleske i Nemačke, ali su ti ljudi bili žestoko protiv. Veći Englez od Engleza - Knez Pavle je verovao Englezima - dodaje Janković. - NJega su ovde nazivali većim Englezom od Engleza! On je tamo studirao ono što je najviše voleo u životu, istoriju umetnosti i bio prihvaćen odmah od engleske aristokratije. Od samih vladara. Kadgod je išao u Englesku, on je spavao u Bakingemskoj palati i bio lični gost kralja i kraljice. Zbog svog obrazovanja i krvi on nije mogao da sumnja u reči, recimo, jednog princa. Ali, mi treba da imamo u vidu politiku jednog Čerčila, engleske vlade koja je sigurno želela sukob sa Hitlerom! I želela je proširenje ratnih sukoba, jer u velikim sukobima velike sile uvek dolaze do velikih koncesija, što je posebna teza iz knjige, a što se vidi kroz istoriju engleske politike. Jedan plemić, kao što je knez Pavle, nije dovodio u sumnju svoje prijatelje, ali je imao nesreću da vojvoda od Kenta pogine! On bi ga sigurno shvatio... - Ne samo to - nastavlja princeza. - Kralj Džordž VI bio je kum na njegovom venčanju i sve je napisao u pismu mome ocu. Grozno je bilo posle rata, kada bi moj otac dolazio u Englesku, kako ga je tretirala štampa, „šta hoće ovaj pro Nemac, zato dolazi ovde?“... Drugi autor knjige, novinar Veljko Lalić, malo drugačije sagledava ono što su Englezi uradili knezu Pavlu i Srbiji na vratima svetskog rata... - Ne treba tako ostrašćeno ići ka Englezima, mada smo mi u knjizi davali samo ono što su radili, ali, Pavlova politika je praktično bila engleska politika. NJega je vodila real politika, a ne carstvo nebesko. Englezi su služili interesima svoje zemlje i oni su sve vreme tražili da Kraljevina uđe u rat iz vrlo praktičnih razloga, otvaranja novog fronta i to na Balkanu! Iz knjige treba izvući zaključak da su Englezi za svoju ludačku priču našli u Srbiji saveznike. Ima jedan detalj iz knjige, pismo ambasadora Kembela Londonu u kome kaže „nažalost nismo uspeli u Bugarskoj i Rumuniji!!!“. A, za 100.000 funti uspeli smo u Srbiji da izvedemo puč! Da Srbe navuku da naprave samoubistvo svojoj rođenoj zemlji. U Čerčilovim memoarima kasnije se spominju neki pomalo i filmski detalji, koji ne odgovaraju istini, o navodnom Pavlovom otimanju prestola Petru, te kako je kralj Petar niz sims morao da beži iz dvora. Iz kandži regentstva. - To je Čerčilova dramaturgija, jer on u svojim memoarima ima prava da izmišlja i da piše šta hoće - nadovezuje se na priču kolege Lalića, Janković. - Ali, ono što je najstrašnije, to je da je kralj Petar u svojim memoarima, posle rata, kad je imao 33 godine, napisao da je zaista silazio niz oluk! To je za doktora, a ne za istoriju. Autor: Predrag <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/88> Jeremić http://www.glas-javnosti.co.yu/
