„DNEVNIK“ NA LICU MESTA: KOSOVO I METOHIJA U IŠČEKIVANJU BUDUĆEG STATUSA
Bilo ono samostalno, ili srpska pokrajina sa najvišim stepenom autonomije, Kosovo i Metohija još dugo će ostati poslednja oaza ilegale i pravnog haosa u Evropi. Reporteri „Dnevnika“ uverili su se da je u severnoj Kosovskoj Mitrovici, uoči famoznog 10. decembra, svima preko glave zla i nasilja, mada se na kriminal i malverzacije niko ne žali, da ne bi sekao granu na kojoj sedi. Na novinarsko pitanje „šta bi prvo poželeli da im se desi“, neki su nam ljubazno priznali da bi ih upravo nestanak novinara i fotoreportera s ulica ponajviše obradovao. Gradom na Ibru paradiraju duge cevi organa reda i dugi teleobjektivi reportera iz celog sveta i žitelji oba dela grada i te kako znaju da gomilanje sedme sile izvesno znači da je situacija nestabilna i da se iščekuju krupni događaji. Putovanje do Kosova otkriva da što smo mu bliži, a dalji Čačku, drum je sve lošiji. Štedi se i na saobraćajnim znacima, pa je mitrovačka odrednica „T(itova)“ samo prefarbana crnim sprejom. U blizini administrativne granice provizorni punk srpske policije kraj kojeg se vozi polako, jedan po jedan. Naročitog zagledanja, istina, nema, ali osećaj nije prijatan. Par stotina metara dalje prelaz nalik graničnom, sa sve carinom. Pripadnika Kosovske policijske službe pitamo da li su pojačane mere uoči 10. decembra, ovaj odmahuje rukom i mrmlja „nisam nadležan“. Na prilazu Leposaviću američka vojska studira mapu, oficir pokazuje kote, svi slušaju osim jednog, ne starijeg od 21. leta, koji osmatra džadu. Pogledao nas je prilično nezainteresovano i samo pokazao da prođemo. Dobro, nismo ni mislili da se družimo. Rade ljudi. Nije red. Kasnije su nam taksisti u Leposaviću rekli da je to redovna patrola Kfora, stigao novi kontigent pa se upoznaju s terenom. LJudi, inače, vele i da ovde „neće biti ništa, ali da može biti i svašta“, brine ih nedostatak perspektive, nijedan pogon ne radi, osim emotivnog. „Ostajem, ma šta da se dogodi. Kad nisam do sada otišao, ni neću“, poručio je jedan od njih. U Leposaviću smo iz prve ruke slušali o malverzacijama od kojih se diže kosa na glavi, a koje su tamo sastavni deo života, kog je pravilnije nazvati „traljavom simulacijom“. U ovom velikom rezervatu cveta samo trgovina, poželjno ispod tezge. Gotovo da nema (uspešnog) čoveka koji se ne bavi švercom, trgovinom oružjem, automobilima, te pranjem para koje se mahom slivaju iz Srbije. Putovanje automobilom sa novosadskim, ili beogradskim tablicama ka jugu Pokrajine uopšte nije problem, ističu taksisti, ali s tablicama iz gradova poput Kosovske Mitrovice nije preporučljivo. „Vama neće ništa, ali za nas znaju da smo svi protiv njih ratovali. Pa često poleti kamen. Ili kamenčina“... Bolje da se ne „zabavljaju“ Na ibarskom mostu i u neposrednoj blizini petnaestak pripadnika Kfora i UNMIK policije. Sa raznih su strana sveta. To se najbolje vidi po njihovoj opremi, Evropljani u skupim i toplim uniformama, njihove kolege iz afričkih i azijskih zemalja u prilično pohabanoj odeći. Teško da su im i plate iste, iako rade isti posao. Malo dalje od kontrolnog punkta nabasasmo na desetak Italijana. Klinci. Ali zaista. Teško da je neko od njih sastavio više od par meseci u vojsci. Puške uglavno nehajno prebačene preko ramena. Više služe kao oslonac za ruku, nego kao pretnja. Osim snajpera. Posle čujemo da su Francuzi svoje naoružali i borbenim sačmaricama. Kao i da su i to deca. Možda je njima sve ovo zabavno. Ali nije. I samo ostaje nada da to nikada neće morati da spoznaju. Na onaj najgori način. Ana i OVK Martovski pogrom, tvrdi Kosovar koji radi u Kosovskoj policiji, bio je do tančina dirigovan, znalo se dokle će se ubijati i spaljivati, a dokle ne, jer su teroristi imali garancije da će cela stvar proći nekažnjeno. Kolaju priče i da je čuvena „ANA“ izmišljotina srpske propagande, te da je, zapravo, „OVK“ isključivi nosilac „oslobodilačkog rata“, a njeni pripadnici svi Albanci stariji od 12 godina, voljni da pucaju. Na severu Kosova automobilske tablice su jako retke, nek čak ispisane flomasterom, kola se prodaju u bescenje, ali se voze samo u Pokrajini, ili se ilegalno prebacuju u Srbiju i Crnu Goru, od čega su lokalni predsednici opština i privredni moguli, između ostalog, napravili karijere. Prosto, na sever se ne putuje zbog papira, a na jug zbog zdravlja. Tokom razgovora sa izvesnim Banetom, svakog minuta ukazivao nam je na novu lokalnu zanimljivost, te ko je ubijen i ko mu danas vozi džip, te ko radi naftu a ko oružje, a nama najsvežiji podatak bio je trač da se u Mitrovici sve više bračnih parova s decom fiktivno razvodi, kako bi od UNMIKA dobili po sto evra kao samohrani roditelji. Ovako punjenje kućnog budžeta spada u ona otmenija i legalnija. U severnom delu Kosovske Mitrovice vlada relativno zatišje pred još relativniju buru. Juče je ovaj vikendaški grad, kako ga zovu, bio pust pošto je dosta ljudi otišlo u posetu familijama u Srbiju, a ni studenti, njih oko 5.000, nisu odoleli neradnim danima. Trgovci i ugostitelji su nervozni jer slabi posao, kao i svaki put kada naraste politička tenzija. „Šta će biti posle desetog decembra“, pitali smo jednog konobara, koji nam je kao iz topa odgovorio „pa, jedanaesti brate…“, savršeno poentirajući već navedenu želju za pristojnim, mirnim životom i činjenicu da su stvari odavno van naše, srpske kontrole. Dok pišemo ovaj tekst struja je u Kosovskoj Mitrovici nestala „samo“ jedanput, a stigla je i voda, na čiju štednju građane upozoravaju silni bilbordi. NJih po brojnosti nadmašuju samo oni koji ubeđuju ljude da će „KFOR osigurati bezbednu životnu sredinu“, u šta, naravno, niko ne veruje. Sagovornici su nam se listom smejali dok smo objašnjavali kako u Novom Sadu moraju redovno da se plaćaju komunalije, u suprotnom ide se na sud, ili se u roku od odmah seku struja i telefon. Ovde se uredno plaća samo voda, nekih 300 dinara mesečno, a ostalo… Zanimljivo, ali ni Albancima nije svejedno kako će osvanuti jutro 11. decembra. Meštani severne Kosovske Mitrovice prognoziraju da do jednostranog proglašenja nezavisnosti neće doći, ali da će se svejedno mlađe i radikalne grupe građana okupiti i protestvovati. Opomena domaćim političarima morala bi da bude naša nezvanična anketa koja je pokazala da Srbi albansku političku elitu drže kao mnogo ozbiljniju i profesionalniju, spremnu i zapetu da za nezavisnost učini šta god je neophodno, samo ukoliko to dozvole krupni igrači, čitaj: „Amerikanci“. „Dnevnik“ je posetio i južni, albanski deo Kosovske Mitrovice, nekoliko puta veći od severnog. Investicije su tamo daleko veće, grade se moderne zgrade i poslovni objekti, skladni urbanizam doduše i dalje uči da hoda, prilično je neuređeno i prepuno mladih ljudi. Opšti utisak je da svaki deo teritorije gde ne žive Srbi za nas je objektivno odavno inostranstvo, baš kao i Crna Gora do pre godinu i po dana, s kojom smo tada delili sudbinu, i samo to. Srbija mora silom na nasilje Rade Negojević, predsednik Odbora za informisanje Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova, kaže za „Dnevnik“ da se danas, 10. decembra, ne očekuje ništa burno, osim što će, možda, kosovski Albanci održati u Prištini tzv. marš za nezavisnost. On je, međutim, potvrdio da je SNV ipak pripremilo akcione planove za slučaj jednostranog prglašenja nezavisnosti, koji su u potpunosti usklađeni sa akcionim planovima Vlade Srbije. „Niko odavde neće da se seli. Osim, možda, za Prištinu, odakle smo proterani. S druge strane, ljudi koji žive u enklavama jesu u nezahvalnijem položaju nego oni iz naselja na severu Kosmeta, ali ovdašnji Srbi su čudan, poseban soj. Svikli su na silne pretnje tako da ni kod njih ne može da se primeti bilo kakva uznemirenost zbog dana koji dolaze“, kaže Negojević za „Dnevnik“, dodajući da će Srbi, ma gde žive, i dalje priznavati samo vlast Srbije. Sagovornik „Dnevnika“ dodaje i da je SNV tražilo i od državnih organa, a posebno od ministra odbrane Dragana Šutanovca, da preduzme najkonkretnije mere da od nasilja zaštiti stanovništvo na celoj teritoriji države Srbije. „Srbija silom mora da reaguje na nasilje“, kategoričan je Negojević. Iako je, kaže, u ovoj situaciji veoma teško i nezahvalno predviđati dalji rasplet događaja, ni predstavnik Srpske liste za KiM Dragiša Krstović iz Leposavića ne veruje da će se ni danas, 10. decembra, pa čak ni do Nove godine nešto specijalno događati. „Albanci slušaju svoje mentore, i oni će potez, kakav god on bio, povući tek ako za njega dobiju dozvolu. Ukoliko taj potez bude jednostrano proglašenje nezavisnosti, sve je moguće, s tim što je gotovo izvesno da će severni deo, kao i sve ostale teritorije na kojima žive Srbi, izdati akt u kojem jasno kaže da se ta nezavisnost ne priznaje. Igor Mihaljević Miroslav Stajić Foto: S. Šušnjević http://www.dnevnik.co.yu/
