LJudska prava se krše svuda u svetu, posebno na Kosovu i Metohiji
Oebs vidi šta se dešava u pokrajini U Oebsu kažu da su najugroženija prava srpske, turske i romske nacionalne zajednice BEOGRAD - Pre tačno 55 godina svet je rekao „nikad više“ strahotama Drugog svetskog rata, kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija u Ženevi na jučerašnji dan usvojila Deklaraciju o ljudskim pravima. Od tada se 10. decembar u svetu obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava. Svedoci smo da, i pored brojnih konvencija i deklarativog zalaganja, skoro i ne postoji država koja se u potpunosti pridržava svih 30 članova koji se navode u Ženevskoj deklaraciji o pravima čoveka. Iako je konvenciju ratifikovalo preko 130 država, i dalje polovina njih zatvara ljude isključivo zbog njihovih uverenja, rasne, verske i nacionalne pripadnosti, pola, etničkog porekla. I na našoj teritoriji, ali ne i pod našom nadležnošću, manjinskim nacionalnim zajednicama nisu zagarantovana i neka od osnovnih proklamovanih ljudskih prava - na slobodu kretanja, jezik, bezbednost. Eli Flen, potparol Oebsove misije na Kosovu i Metohiji, potvrdila je u izjavi za Glas da se u južnoj srpskoj pokrajini već godinama ne poštuju prava građana, a da su trenutno najugroženije srpska, turska i romska zajednica. - Misija Oebsa je svesna problema, ali je važno da smo ga prepoznali i da na sve načine pokušavamo da poboljšamo položaj manjinskih zajednica. U svim kosovskim opštinama imamo kancelarije koje na terenu nadgledaju poštovanje ljudskih prava - rekla je Flen. PORODICE NESTALIH SA KOSOVA NEZADOVOLJNE Udruženje kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji povodom Međunarodnog dana ljudskih prava traže od predsednika i premijera odgovore na pitanja zašto ignorišu porodice žrtava. Zašto je Srbija 2001. godine oslobodila pripadnike OVK iz srpskih zatvora, a nije tražila oslobađanje kidnapovanih Srba. Zašto jedna od tema u pregovorima sa Albancima nije bilo i pitanje nestalih, ubijenih i kidnapovanih na Kosmetu, pitaju iz ovog udruženja. DOBAR SMER Šef misije Oebsa u Beogradu ambasador Hans Ola Urstad rekao je za Glas da Srbija u ljudskim pravima još nije dostigla svetske standarde, ali da ide u pravom smeru. - Osnovna ljudska prava se poštuju, to potvrđuje i činjenica da je Srbija bila pola godine predsedavajuća Saveta Evrope. U što skorije vreme moraju se doneti odgovarajući zakoni, naročiti oni koji će štititi i davati punu podršku nevladinim organizacijama za zaštitu tih prava. Na naše pitanje zašto svi građani koji žive na Kosovu i Metohiji ne mogu da se slobodno kreću, rade, kupuju na pijacama.., ona je rekla da „tako nešto nije moguće u svi delovima pokrajine“. Da i Srbija nije načinila značajnije korake u unapređenju ljudskih prava potvrdio je i republički ombudsman Saša Janković jer, kako je naglasio, „kod nas ne postoji kultura poštovanja prava, uvažavanja tolerancije i različitosti, dok su retki primeri kažnjavanja ili osude društva“. - U javnosti je sve više prisutna svest o postojanju nasilja prema ženama, ali da izostaju kazne ili nisu adekvatne reakcije institucija ovlašćenih u takvim slučajevima. Dešavaju se ponovo ekscesi na javnoj sceni koji zadiru u suštinu slobode izražavanja. Ksenofobija, pa čak i otvoreni rasizam imaju svoje zagovornike, koji su posebno opasni kada iza njih stoje predstavnici zvaničnih organa. Državni organi na svim nivoima moraju dosledno da sprovode zakone i time što manje ugrožavaju prava građana - naglasio je Janković. U 30 članaka Opšte deklaracije o ljudskim pravima jasnim i jednostavnim rečima iznose se prava koja jednako pripadaju svakom pojedincu na planeti. Neka od osnovnih načela iz kojih proizilaze ljudska prava su sloboda, jednakost, tolerancija, solidarnost, univerzalnost, neotuđivost. Sa aspekta evropskih zemalja naročito je značajna Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda doneta 1950. godine, u okviru Saveta Evrope. Konvencija ne samo da štiti osnovna ljudska prava i slobode, pre svega građanska i politička prava, već ustanovljava i mehanizme nadzora nad ostvarivanjem i zaštitom tih prava i sloboda. Autor: Sandra Mališić <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/81> http://www.glas-javnosti.co.yu/
