FRUSTRACIJA ALBANACA KAO TEMPIRANA BOMBA
Izvor: Danas, 12.12.2007; Strana: 2 Okrugli sto „Zapadni Balkan posle trojke“ Beograd - Koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenio je juče da su na predstojećoj sednici Saveta bezbednosti UN 19. decembra, na kojoj će biti razmatran izveštaj posredničke trojke Kontakt grupe za pregovore o budućem statusu Kosova moguće dve opcije - da se postigne dogovor koji će omogućiti da Evropska unija preuzme misiju ili da svako donosi sopstvene odluke. Janjić tvrdi da „za obe varijante Beograd nema odgovor“ - Glavni problem je nespremnost naših političara da kažu šta sve znaju i očekuju i da to pretvore u politiku. Ovde je sve je improvizacija. Vidi se da je pogubno što nije bilo plana „B“ Beograda. U Beogradu očekuju istorijsku sednicu 19. decembra, pa da onda reaguju - naglasio je Janjić na okruglom stolu Zapadni Balkan posle „trojke“, na kojem su juče u beogradskom Medija centru učestvovali predstavnici kosovskih Srba i Albanaca, kao i nevladinog sektora. Među temama dominirale su prognoze i dileme u vezi s najavama Prištine o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije, mogućim posledicama takvog poteza, kao rezultati poslednjih pokrajinskih izbora. Jedino „kontrapitanje“ koje je postavio Branko Jokić iz Muzeja u Prištini čije je sedište izmešteno u Beograd - šta će se dogoditi, imajući u vidu genezu kosovskog pitanja od 1968. do danas, ukoliko međunarodna zajednica ne dopusti nezavisnost KiM, ostalo je bez odgovora. Fadil Maljoku iz Instituta za demokratiju i međuetničke odnose u Prištini rekao je da „ne može da odgovori na hipotetičko pitanje u trenutku kad su 22 od 27 država članica EU spremne da priznaju nezavisnost Kosova i plan Martija Ahtisarija“. Takođe se polemisalo da li je frustracija kosovskih Albanaca činjenicom da KiM ni posle osam godina međunarodnog protektorata još nije postalo nezavisno razlog njihovog malog odziva na poslednje parlamentarne i lokalne izbore u Pokrajini (Fadil Maljoku) ili je to njihov odgovor na siromaštvo, nezaposlenost, prepuštenost kriminalu i nerešeni socijalni problemi (Rada Trajković, Srpsko nacionalno veće KiM). - Albanci na Kosovu su frustrirani kolektivno, što je tempirana bomba koja realno može da ugrozi ne samo Kosovo, nego i region. Oni su stavili do znanja da mora da se ide na konačno rešenje kosovskog čvora, jer Kosovo ne može da se pokrene bez rešenja statusa. Odugovlačenje rešavanja političkog statusa ne ide u prilog ni Srbiji, ni Kosovu, ni međunarodnoj zajednici - smatra Maljoku. Prema njegovim rečima, novu kosovsku vladu očekuju mnogi problemi koji se bez definisanja statusa Pokrajine ne mogu rešiti: ekonomska i socijalna pitanja, sprovođenje Ahtisarijevog plana, nezaposlenost, konstituisanje novih institucija, borba protiv organizovanog kriminala. Nedžmedin Spahiu, direktor TV Mitrovica, napominje da „niko ne očekuje da posle proglašenje nezavisnosti Kosovo procveta, jer je jasno da će realni problemi doći na sto, ali da građani žele da Kosovo postane član UN“. Na pitanje da li to što 60 odsto Albanaca nije izašlo na izbore dovodi u pitanje legitimnost deklaracije o nezavisnosti, čije je donošenje najavljeno u novom sazivu privremene skupštine Kosova, Spahiu odgovara da izborni propisi na KiM ne pominju izlaznost kao uslov za regularnost izbora, a da „legalitet takve odluke ne bi bio sporan jer je za nezavisnost apsolutna većina ne samo u albanskoj, nego i drugim zajednicama, osim srpske“. On je zbog sadašnje situacije u Pokrajini kritikovao međunarodnu zajednicu, ne samo zbog „korupcije u njenim strukturama“, nego i zbog „pogrešnog pristupa - favorizovanja ekstremnih na račun umerenih snaga na Kosovu“, pogubno ponašanje Beograda i Srpsku pravoslavnu crkvu. Prognozama kada bi Priština mogla da jednostrano proglasi nezavisnost niko od učesnika tribine nije želeo da se bavi, ali je napomenuto da „niko od političara u Prištini neće ući u akciju bez usaglašavanja sa Vašingtonom i Briselom“ (Spahiu). Rada Trajković je ukazala da od jednostranog proglašenja nezavisnosti „strahuju ne samo kosovski Srbi, nego i Albanci, koji za svaki slučaj, u sve većem broju traže srpske pasoše“. - Dovedeni smo u situaciju da će nam se dogoditi rasplet, a da za to nismo spremni i da će većina Srba otići s KiM. Ono što možemo da učinimo jeste da se oslonimo na NATO na KiM, koji je promenio način komandovanja i spreman je da deluje angažovano. Na KiM se neredi ne događaju spontano, uvek iza toga stoji organizator - opomenuo je Oliver Ivanović, poslanik Srpske liste za KiM. Ivan Vejvoda iz Balkanskog fonda za demokratiju smatra da je rešavanje statusa KiM „poslednji potres u nizu tektonskih poremećaja koji su počeli 1991“, ali on „ne očekuje da proces bude proširen i na Vojvodinu i Sandžak“. Vejvoda procenjuje da će „SB preuzeti odlučujuću ulogu“ u rešavanju kosovskog pitanja i da će odluka biti doneta do kraja januara. Pozivajući se na stavove u EU, on kaže da će „verovatno doći do koordinisanog proglašenja nezavisnosti Kosova“ i da je „dobro je što je Vlada Srbije pripremila akcione planove“. Vejvoda ističe da „ako je jedan od pet prioriteta Vlade Srbije evropska integracija, snaga Srbije treba da bude u umerenosti njenog reagovanja i osujećenja onog što bi eventualno nastalo u tri opštine na severu Kosova“. On smatra da će se tokom donošenja odluke o Kosovu nastupiti „period turbulencije koji će kratko trajati, a posle toga će u Srbiji ponovo pojačati podrška evrointegracijama“. Antrfile: Borba za nominalni suverenitet - Hteo to Beograd da prizna ili ne, on je na poslednjim pregovorima kosovskim Albancima dao nezavisnost, a sad se samo vodi borba za nominalni suverenitet. Pri tome, albanska strana nije dala ništa kao garanciju Srbima. Albansko rukovodstvo tvrdi da prihvata Ahtisarijev plan, a na terenu ruši sve odredbe koje su u tom planu sadržane. Beograd nema ozbiljnu strategiju, a veći deo političke i intelektualne elite koji su „evropejci“ više po manirima, nego po suštini razmišlja po etničkom modelu - ocenila je juče Rada Trajković koja smatra da su „pregovori već nastavljeni i to između SAD, EU i Rusije, koja se izdigla kao globalni faktor i od KiM napravila pitanje principa, a ne presedana, kako bi u to posle ugradila nešto dobro i za sebe“. Autor: J. TASIĆ
