Briselska trgovina
EU sprema misiju za Kosovo, Srbiji nudi bržu kandidaturu
Prema dokumentu koji je pripremila Švedska, priznavanje nezavisnosti Kosova i
Metohije trebalo bi da očuva „privid poštovanja međunarodnog prava” i da se
dogodi pre 1. aprila
Jedinstva EU oko Kosova nije bilo ni juče: „crne ovce” su Kipar i Rumunija, ali
i druge zemlje
Specijalno za „Politiku” od dopisnika Tanjuga
Brisel, 14. decembra – Šefovi država ili vlada Evropske unije su na današnjem
sastanku na samitu u Briselu ocenili da je vreme da EU preuzme vodeću ulogu u
rešavanju statusa Kosova i Metohije i odlučili da pošalju misiju iz oblasti
policije i pravosuđa, ali nisu uspeli da postignu jedinstven stav o pravnom
osnovu za tu misiju, niti o samom statusu srpske pokrajine. Istovremeno, a u
kontekstu rešavanja statusa Kosmeta, EU je Srbiji uputila poruku kojom se
Beogradu pruža prilika da „ubrzano” potpiše Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju (SSP), te dobije status kandidata za članstvo – naravno, pod
uslovom da ispuni neophodne uslove pune saradnje s Haškim tribunalom.
Predsedavajući Evropskog saveta portugalski predsednik Žoze Sokrateš izjavio je
da su se šefovi država ili vlada EU dogovorili o slanju misije EU iz oblasti
policije i pravosuđa na Kosovo i Metohiju, ali da će o pravnom osnovu za to
slanje biti reči početkom iduće godine.
„To je najjasniji signal koji EU može da pruži da ima nameru da preuzme ulogu o
čitavom pitanju budućnosti Kosova”, izjavio je Sokrateš na konferenciji za
novinare.
On je dodao da se današnjem sastanku nije govorilo o scenariju priznavanja
jednostrane nezavisnosti Kosmeta, naglašavajući da „predstoje pregovori u
Savetu bezbednosti UN”.
Iako su francuski predsednik Nikola Sarkozi i britanski ministar spoljnih
poslova Dejvid Miliband insistirali na tome da je na sastanku postignuta „puna
saglasnost”, više zemalja je na sastanku pokazalo da se ne slažu sa stavovima
vodećih zagovornika nezavisnosti Kosmeta.
Kipar je ponovio svoje protivljenje nezavisnosti Kosova i Metohije i slanju
misije EU iz oblasti policije i pravosuđa na osnovu Rezolucije Saveta
bezbednosti UN 1244, izjavio je po okončanju samita kiparski predsednik Tasos
Papadopulos.
„Mi nećemo priznati jednostranu deklaraciju nezavisnosti”, rekao je Papadopulos
i dodao da pitanje statusa mora bi rešeno u Savetu bezbednosti UN.
„Mi verujemo da postoji još prostora za dogovor”, naglasio je on.
Na pitanje Tanjuga o tome da li je rezolucija 1244 dovoljan osnov za slanje
misije EU iz oblasti policije i pravosuđa, on je odgovorio da „Rezolucija 1244
ne može da pokriva misiju EU” i da jedino telo koje može da interpretira tu
rezoluciju jeste sam Savet bezbednosti.
On je dodao da su šefovi država danas na samitu doneli odluku o slanju misije
EU, ali da se nisu dogovorili o pravnoj osnovi za tu odluku, već da će o tome
odlučivati Savet ministara EU u februaru.
„Slanje misije mora da ima pravnu osnovu”, istakao je Papadopulos.
On je naglasio da se danas s Kiprom složilo „više zemalja EU”, ali je prepustio
tim zemljama da se same izjasne.
Tu priliku je iskoristila Rumunija koja je jasno istakla da neće priznati
nezavisnosti Kosmeta.
„Nećemo priznati nezavisnost Kosova (…) nećemo to učiniti, jer imamo ozbiljne
rezerve prema načinu na koji se taj status može postići i prema mogućim
posledicama koje bi to ostavilo na zapadni Balkan”, istakao je rumunski
premijer Kalin Popesku Taričanu.
Više zemalja EU koje se ne ubrajaju u „tradicionalne” protivnike nezavisnosti
Kosmeta takođe je juče iskazalo određenu nelagodnost razvojem situacije.
„Poljska bi trebalo da bude rezervisana (…) radi se o veoma komplikovanom
pitanju i pre nego što donesemo jednu tako važnu odluku potrebno je da
razmislimo o svim mogućim scenarijima i da izbegnemo rešenja koja bi dovela do
sukoba”, izjavio je Stanislav Novak, šef kabineta za politička pitanja poljskog
premijera Donalda Tuska.
Na pitanje da li je takav stav Varšave posledica približavanja Moskvi, Novak je
odgovorio da Poljskoj nisu potrebni dodatni problemi u odnosima s Rusijom.
S druge strane, Tanjug je imao uvid u dokument koji je za današnji samit šefova
država ili vlada EU u Briselu predložio švedski ministar spoljnih poslova Karl
Bilt.
Prema njemu bi priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije trebalo da bude
„koordinirano” u saradnji s Evropskom unijom, da očuva „privid poštovanja
međunarodnog prava” i da se dogodi pre 1. aprila 2008. godine.
U dokumentu na osam strana, pod nazivom „Evropska strategija za Kosovo”, ističe
se da bi priznavanje nezavisnosti Kosmeta trebalo da zavisi od odluka Prištine
da usvoji delove plana Martija Ahtisarija.
„Ukoliko Kosovo donese neophodne odluke o ustavnim i odgovarajućim
institucionalnim aranžmanima iz Ahtisarijevog paketa predloga, države članice
Evropske unije bi trebalo da iskažu spremnost da priznaju nezavisnost Kosova”
koja bi, doduše, bila ograničena činjenicom da Kosovo ne bi moglo da postane
član Ujedinjenih nacija, OEBS-a i Saveta Evrope sve dok je Rezolucija Saveta
bezbednosti UN 1244 na snazi”, naglašava se u dokumentu.
„U slučaju da Kosovo donese odgovarajuće odluke, ova kritično važna faza
priznavanja trebalo bi da se dogodi u periodu između usvajanja na Savetu
ministara EU političkog paketa na predviđenim osnovama i 1. aprila 2008.
godine”, ističe se u švedskoj strategiji.
U dokumentu se ističe da će „puno pravno priznanje nezavisne države Kosovo
teško biti moguće”.
„S obzirom na to da je status kvo neodrživ, moramo da razvijemo evropsku
politiku koja bi mogla da zadovolji osnovne zahteve nezavisnosti i
suvereniteta, u isto vreme čuvajući privid poštovanja međunarodnog prava”,
navodi se u dokumentu u koji je na samitu u Briselu imala uvid srpska
nacionalna agencija.
Šefovi država ili vlada složili su se da bi Srbiji trebalo pružiti mogućnost da
potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i „ubrzano” dobije
status kandidata za članstvo u EU ukoliko ispuni neophodno uslove.
„Moraju da se ispune uslovi sa samita iz decembra 2006. godine”, koji govore o
punoj saradnji Beograda s Haškim tribunalom, istakao je Sokrateš.
„Mirna i prosperitetna Srbija koja je u potpunosti integrisana u evropsku
porodicu naroda je važna za stabilnost regiona. U tom pogledu, Srbija se
ohrabruje da ispuni sve neophodne uslove da bi se Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju brzo potpisao”, ističe se u zaključcima.
„S obzirom na značajan institucionalni kapacitet Srbije, i pozivajući se na
zaključke iz decembra 2006. godine, Savet ponavlja svoje uverenje da njen put
ka EU, uključujući status kandidata, može biti ubrzan”, zaključili su šefovi
država na samitu u Briselu.
Aleksandar Mitić
--------------------------------------------------------------------------
Sarkozi: Srbija u EU samo ako prizna nezavisnost
Brisel – Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je da su se lideri
Evropske unije u načelu dogovorili o slanju civilne misije na Kosovo, dodajući
da se proglašenje nezavisnosti te pokrajine „smatra neizbežnim”.
Srbija može pristupiti Evropskoj uniji samo ukoliko ispuni zahteve međunarodne
zajednice i uhapsi ratne zločince i poštuje nezavisnost Kosova, izjavio je
Sarkozi novinarima posle samita EU.
Tanjug
--------------------------------------------------------------------------
Samardžić: Loš znak za budućnost odnosa Srbije i EU
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da bi zaključak
samita EU mogao da znači „određeni proces jednostranog rešenja za Kosovo i
Metohiju ili jednostranog prihvatanja nezavisnosti, kao i davanje zelenog
svetla državama članicama EU da počnu da Pokrajinu priznaju kao nezavisnu
državu”. „To je ono čega smo se bojali i zbog čega smo strahovali. Iz zvaničnog
zaključka se vidi da je Evropska unija počela da uslovljava rešenje statusa
Kosova i Metohije sa evropskim integracijama Srbije”, rekao je Samardžić
Tanjugu i ocenio da bi to izazvalo teške posledice za region i Evropu, kao i za
odnose Srbije i EU.
Samardžić je kazao da bi „ovim potezom EU dovela u pitanje sve ono što se
gradilo od oktobra 2000. godine do danas u odnosima Srbije i EU, a postiglo se
dosta”, podsetivši da je Srbija na pragu potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji
i pridruživanju. .„Bojim se da je ovim današnjim zaključkom EU upravo to
učinila i da je dala jedan loš znak za budućnost odnosa Unije i Srbije”, rekao
je Samardžić.
On je dodao i da se u zaključcima izričito kaže i da bi EU preuzela ulogu u
okončavanju procesa rešavanja statusa Kosova i Metohije, a u istoj rečenici
dodaje da bi Srbiji trebalo dati mogućnost ubrzanog sticanja statusa kandidata.
„Drugim rečima, data je ponuda trgovine Srbiji da za Kosovo i Metohiju prihvati
ubrzani status kandidata za EU. Ovakva ponuda ne može se smatrati pristojnom,
tim pre što je Srbija jasno rekla da neće praviti nikakve dilove i nekakve
radnje koje bi bile u suprotnosti sa njenim ustavnim poretkom i međunarodnim
pravom”, naglasio je ministar Samardžić.
Prema njegovim rečima, Srbija čvrsto ostaje pri stavu da se pitanje Kosova i
Metohije ne sme povezivati ni sa kakvim drugim pitanjima i da je to ključno
pitanje za njenu budućnost, pa samim tim i za njenu evropsku budućnost. „Dakle,
Srbija u Evropsku uniju može da uđe jedino celovita, zajedno sa Kosovom i
Metohijom. Posle ovog zaključka ostaje da se vidi šta će uraditi Savet
bezbednosti UN, ostaje da se proces nastavi u okviru te institucije i tu još
uvek postoji određeni manevarski prostor”, rekao je Samardžić.
Tanjug
http://www.politika.co.yu/
